Putovanje u Pariz i znamenitosti Pariza – kompletan turistički vodič

Kažu da kada bi visoki gotski stubovi čuvene katedrale Notr Dam i njeni ogromni vitraži progovorili, mogli bi da vam ispričaju istoriju Pariza i čitave Francuske. Francuski gradovi u svojim alejama, ulicama i uličicama kriju vekove misterija, tajni, romanse, uspona i padova jednog velikog i živopisnog naroda. Pariz, grad svetlosti, grad muzeja i umetnosti, grad mode i parfema, romantike, ljubavi, raskošnih balova, zabave, prestonica kraljeva i careva, bio je i još uvek ostaje jedan od najlepših gradova Evrope.

Šetajući ulicama Pariza, uživaćete u slikama nekih minulih dana, osetićete taj dar i teret jedne bogate, duge prošlosti. Na obalama Sene, leži grad koji ide u korak sa vremenom, pa opet, daje posmatraču priliku da projezdi vremeplovom pariške, francuske, evropske i svetske istorije.

Pariz je grad boema, uživanja i ležernosti, ali i središte velikih pobeda i poraza i događaja koji su prekrajali istoriju Starog kontinenta. Njegove najlepše kvartove davno su osvojili slikari i obojili grad šarenolikim paletama, njima su se pridružili pisci, a baš poput duvanskog dima koji i dan danas natapa zidove pariških mansardi, u ovaj velegrad su se uvukli dani i noći intelektualnih debata, deca revolucije, prevaranti.

Pariz je danas jedna od najpoznatijih svetskih metropola. To je politički, industrijski, trgovački i kulturni centar države Francuske, a njegov uticaj je prisutan ne samo na tlu svoje zemlje, nego i u Evropi i svetu. Pariz, san svakog umetnika, romantičnih duša; san svakog sanjara, danas, vekovima nakon postavljanja njegovih prvih temelja.

Slike Pariza očaravaju prizorima od kojih će svakom posetiocu zastati dah, slike koje bude ‘ono nešto’, čak i kod ljudi manje sklonim maštarijama i romansiranju. Raj za sladokusce i ljubitelje sireva i vina, podjednako kao za one žedne umetnosti, mode i avanture. To u Parizu, zapravo, ide ruku pod ruku.

Pariz je jedna od najposećenijih turističkih destinacija u čitavom svetu, krcata kako istorijskim i kulturnim znamenitostima, tako i restoranima, širikim spektrom mesta za provod i šoping, velelepnim parkovima, širokim bulevarima i avenijama. Mesta za obići i videti u francuskoj prestonici je zaista mnogo, te zato izdvajamo neke od najvećih znamenitosti Pariza.

ŠTA VIDETI U PARIZU?

Među znamenitostima Pariza je mnogo dragulja, kako onih iz njegovih zlatnih davnih dana, tako i onih iz nešto novije istorije. Zadržaćemo se na nekoliko zaista posebnih mesta, koja bi zaista vredelo obići dok ste u Parizu.

Toliko puta spominjan i reklamiran po turističkim brošurama, da se gotovo svakom čini da već unapred zna sve o njemu, Pariz nikada ne razočarava onoga ko se odluči da obogati svoj život za jedno izuzetno turističko iskustvo.

• Zanimljivost: Naziv ‘Grad svetlosti’, prema originalnom verovanju, ne potiče od činjenice da je ovaj grad bio jedan od prvih gradova u Evropi koji su se mogli pohvaliti uličnom rasvetom. La Ville Lumiere, veruje se, naziv je povezan sa Parizom kao prosvetiteljskim centrom, gradom novih ideja, školovanja i intelektualnog napretka.

Katedrala Notr Dam

Čuvena katedrala Naše Gospe na pariškom Gradskom ostrvu je najposećeniji kulturno istorijski spomenik u Parizu, a svakako je na top listama najatraktivnijih svetskih turističkih lokaliteta. Prema legendi, katedrala je izgrađena po želji tadašnjeg pariškog biskupa, koji je želeo da za sebe ima najveću i najlepšu katedralu na svetu. Nacrtao je skicu Notr Dama u blatu, tamo gde je nekada stajala stara crkva.

Gradnja Notr Dama je započela u XII veku, a svoju sveukupnu raskoš, po kojoj je i danas prepoznajemo, dobila je do sredine XIV veka. Više puta je, tokom burne francuske istorije, posebno u periodima religijskih ratova i revolucija, bila uništavana i pljačkana. Restaurirana je u XIX veku i ovekovečena u poznatom Igoovom romanu, Zvonar Bogorodičine crkve.

Ajfelova kula

Ajfelova kula, na koju se brojni turisti svakodnevno penju, kako bi uživali u luksuznom ručku u restoranu na gornjoj polovini tornja i još luksuznijoj panorami čitavog grada, zapravo se često naziva i najružnijim svetskim čudom. Gvozdena konstrukcija, zaštitni znak grada Pariza, podignuta je krajem XIX veka i sve do tridesetih godina prošlog veka, važila je za najvišu građevinu na svetu.

Prvobitna namena tornja je bila čisto umetnička; građen je za potrebe Svetske izložbe, a Ajfel ga je prvo ponudio Barseloni! Kako se tamo toranj nije uklapao u gradske planove, toranj je izgrađen u Parizu i trebalo je da ostane na toj lokaciji dvadeset godina.

U međuvremenu, služio je kao radijski toranj i tako je preživeo daleko više od pomenute dve decenije. Ajfelova kula je jedan od najpopularnijih spomenika na svetu i ima više od dvadeset replika u raznim svetskim metropoloama.

Jelisejska polja

Najskuplji i najluksuzniji bulevar u Evropi, čuveni Champs-Élysées, nudi posetiocima pravu aleju visoke mode, bezbroj draguljarnica, prodavnica dragocenih aksesoara, satova, brendirane odeće, te najboljih pariških restorana, klubova i barova.

Jelisejska polja naziv duguju mnoštvu vrtova, poljana i parkova koji su se tu nalazili, te sam naziv potiče od istoimenog pojma iz starogrčke mitologije. Današnji izgled ulica je dobila tokom XVIII i XIX veka.

Trijumfalna kapija

Slavoluk podignut u spomen svih onih koji su dali svoje živote za trijumf Francuske, leži na zapadnom kraju Jelisejskih polja i zapravo je replika slavoluke u Rimu. Građen je početkom XVIII veka, a burna istorija Francuske nagradila ga je dodatnom slavom. Napoleon je umarširao u Pariz upravo kroz

Trijumfalnu kapiju, posle nekoliko velikih izvojevanih pobeda, a Dan Nezavisnosti Francuske se takođe proslavlja velikom svečanoćđu oko samog spomenika. Sa vrha slavoluka se pruža zaista impresivan pogled na dvanaest pariških avenija, Ajfolovu kulu i Jelisejska polja.

Muzej Luvr

Sigurno ste nekada pročitali da vam za odlazak u Luvr treba bar nekoliko dana da biste ga uopšte obišli, a to i nije tako daleko od istine. Raskošna palata Louvre danas je dom jednog od najposećenijih muzeja sveta, sa zbirkom od preko 380 hiljada umetničkih dela iz čitavog sveta. Sama građevina datira još iz XII veka, dok je u XIV i XV veku bila i dom francuskim kraljevima.

Staklene piramide po kojima lako prepoznajemo Luvr na slikama postavljene su između kraja osamdesetih i početka debedesetih godina prošlog veka. Kao muzej, Luvr je otvoren u vreme Francuske buržoaske revolucije, a u narednim vekovima njegova zbirka je obogaćivana neprocenjivim delima i artefaktima čitave svetske istorije.

Trg Sloge

lace de la Concorde je najveći pariški trg, od kojeg se Jelisejska polja protežu ka Trijumfalnoj kapiji. Građen je u drugoj polovini XVIII veka i prvo je nazvan Trg Luja XV, u čast ovog vladara i kao prikladni ambijent za kraljevsku konjičku statuu. Statua je srušena u vreme Revolucije, te je i sam trg preimenovan u Trg Revolucije, kada je proživljavao svoje mračno razdoblje.

Baš na budućem Trgu Sloge, na giljotini je pogubljeno više od hiljadu ljudi, među kojima su svoju nesrećnu sudbinu doživeli i vladari i revolucionari; Luj XVI, Marija Antoaneta i Maksimilijan Robespjer su giljotinirani na ovom mestu. Trg je preimenovan nakon rušenja jakobinske diktature, a u XIX veku kralj Luj Filip je na njega postavio čuveni obelisk iz Luksora, dragocenost staru preko tri milenijuma, kao lepo i vredno, te neutralno obeležje.

Panteon

Panteon je rani primerak neoklasicističke gradnje. Nalazi se u Latinskoj četvrti Pariza i prvobitno je izgrađen kao crkva posvećena Svetoj Ženevjev, a dizajnirana i modelovana po uzoru na poznati rimski Panteon. Nakon mnogobrojnih promena, Panteon služi u religiozne svrhe,  a poznat je kao grobnica nekih od najvećih imena francuske istorije.

Gradnju Panteona je naredio kralj Luj XV, a sama građevima je završena tokom druge polovine XVIII veka. Zidove Panteona čuvaju ostatke Viktora Igoa, a u njemu počivaju znameniti Francuszi poput Voltera, Rusoa, Miraboa i Maraa. Na fasadi ovog izuzetnog zdanja stoje ispisane reči: Velikim ljudima, zahvalna otadžbina.

• Zanimljivost: Ukoliko niste znali, najčuveniji američki spomenik i zaštitni znak Njujorka, te čitavih SAD, statua Kipa Slobode je dizajnirana i napravljena u Francuskoj. Pravi naziv ove statue je zapravo Sloboda obasjava svet, a sama figura je otelotvorenje rimske boginje slobode. Statua je darovana Americi kao simbol pobede u američkoj revoluciji, 1886.,  ali i kao podstrek francuskom narodu da digne glas za demokratiju i bori se za sopstvena prava. Iz dizajna i konstrukcije Kipa Slobode su imena Eduara de Labulea, Frederika Ogusta Bartoldija i čuvenog Ajfela. Glava statue je bila izložena u samom Parizu tokom svetske izložbe 1878., a manja replika postoji i u samom gradu.

IZLETI I ZNAMENITOSTI U OKOLINI PARIZA

Iako je već sam grad svetlosti dovoljan da vas potpuno zaseni svojom ponudom, u pariškom krugu ima veoma popularnih izletničkih destinacija, po svačijem ukusu.

Predstavićemo dve najatraktivnije, a to su dvorac Versaj i francuski Diznilend.

Diznilend

Francuski Diznilend se nalazi u pariškom predgrađu, na nešto više od pola sata vožnje od centra grada. Do njega može da se stigne i posebnom metro linijom. Sam zabavni park se sastoji od dela koji obuhvata park i Diznijevog studija.

U krugu Diznilenda se nalaze mnogobrojne prodavnice i restorani,, kafići i poslastičarnice, te beskrajan izbor vožnji i zabave. Tu su kuća strave i užasa, začarani dvorac, gusarski brodovi, vozići i svemirske letilice, kao i svi Diznijevi junaci.

Versaj

Šta reći o raskošnom Versaju, što već nije rečeno? Versaj je vizija i otelotvorenje fantazija Luja XIV, jednog od najvećih francuskih vladara, ‘kralja Sunca’. Palata je prvobitno služila kao kraljevsko odmorište za lov Luja XIII, a njegov sin je ovo zdanje nadogradio i učinio raskošnom, veličanstvenom palatom, u kojoj je stolovao, umesto da to čini u Parizu, kao njegovi prethodnici.

Na ispunjenju Lujeve sulude i veličanstvene zamisli radilo je hiljade radnika, a troškovi su bili ogromni; prema izvorima, oni ni dan danas nisu u potpunosti izračunati. Na dekoru versajskih dvorana i vrtova su radili mnogi umetnici, a samo zdanje je služilo kao kraljevsko sedište jedan vek. Posle Francuske revolucije, Versaj je izgubio tu funkciju, a otvoren je kao muzej u doba Luja Filipa, u prvoj polovini XIX veka.

ŠOPING U PARIZU

Pariz je odavno poznat kao grad mode i luksuznih i raskošnih predmeta svih vrsta. Kada kažete Pariz, ne možete da ne pomislite da raskošne palate, skupocene materijale, nakinđurene plemiće i dame u bogatim haljinama, perike, puder, oblak parfema.

Danas je Pariz moderna metropola, ali ne zaostaje u ponudi lepih stvari, pogotovo čuvenih robnih marki. Osim Jelisejskih polja i velikih avenija, te drugih ulica u gradu, u Parizu ima više šoping centara u kojima ćete lako naći čitavu paletu kvalitetnih svetskih marki.

Šoping ulice u Parizu

Prva na listi je svakako veličanstvena Avenue des Champs Elysees, Jelisejska polja. Na ovoj prestižnoj aveniji je smeštena najveća radnja Luja Vitona, a tu su i Bos, Kartije, Živenši, Dior i brojna druga imena.

Nekada je avenija bila dom isključivo luksuznim prodavnicama, no danas se u njoj nalazi i puno radnji velikih lanaca svetskih brendova, poput, recimo, Adidasa i Zare. Ove promene očigledno nagrizaju nekadašnju elitnu reputaciju Jelisejskih polja, ali nude široku ponudu. Avenija Montanj nudi sličnu ponudu luksuznih marki, a često je zovu i Vitonova ulica. Ru de Faborg Sen Onor je takođe dobro mesto za kupovinu kvalitetnih brendiranih odevnih predmeta.

Šoping centri u Parizu

Kada je reč o šoping centrima u Parizu, tu se izdvaja robna kuća Le Bon Marš, zatim Galerie Lafajet na Hausman bulevaru, kao i sve okolne ulice u četvrtima gde se sami centri nalaze. Tržni centar Printemp može da se pohvali najveće odeljenje proizvoda za negu i lepotu na čitavoj planeti.

U svim tržnim centrima su prisutni kvalitetni brendovi i najveća imena modne industrije. Lokalni stanovnici često kupuju u robnoj kući Tati, odnosno istoimenom lanci, a ova robna marka nudi nešto pristupačnije cene.

Buvlje pijace

Ako volite unikatne, neobične i retke predmete, bilo da je reč o odeći, dekoru, knjigama, antikvitetima svake vrste i tako dalje, Pariz, kao grad raznovrsnosti je zaista vredan istraživanja i u tom smislu. Najveći buvljak u ovom veličanstvenom gradu je Sen Uen, sa tradicijom koja datira od XIX veka, a nalazi se u severnom delu grada.

Pored nje, širom grada ćete svakako naići i na mnoge druge, a ako vas ova oblast posebno zanima, najbolje je da se raspitate na internet forumima o tome gde se one nalaze. Savetujemo da na buvlje pijace u Parizu idete radnim danom, kako biste izbegli velike guže, tipične za vikende.

• Suveniri: Suvenire ćete u Parizu pronaći gotovo na svakom ćošku, a najtoplija preporuka su ulični štandovi, posebno uz obalu Sene, između Luvra i katedrale Notr Dam. Svuda u gradu ćete pronaći i skuplje suvenirnice, sa velikim izborom raznih sitnica za uspomenu iz Pariza.

HRANA I PROVOD U PARIZU

Pariz je, pored ostalih svojih titula, i grad muzike, zabave, plesa i provoda svake vrste. Simpatični kafei i restorani su na svakom koraku, a noću možete da posetite brojne barove, klubove, plesne dvorane i kabarete.

Naravno, nikako ne zaobiđite istorijski Moulin Rouge ili isto tako popularan kabare Crazy Horse. Kada je reč o francuskoj kuhinji, odavno nam je poznato kako francuskinje neguju svoju liniju besramno uživajući u malenim, ali nadasve ukusnim i brojnim zalogajima.

Restorani u Parizu su gastronomski raj, ali je hrana ovde prilično skupa. Tu se nalaze neki od najluksuznijih lanaca restorana, a pristupačniji su budget restorani. Jedna od napomena pri naručivanju hrane jeste da obratite pažnju na veličine porcija, budući da su dosta manje u poređenju sa našim standardima, čak i kada je reč o nekim varijantama brze hrane. Obavezno probati jutarnju kafu sa kroasanom.

• Preporuka:  Vikend u Parizu je česta ponuda naših turističkih agencija, a možete ga izrežirati i po sopstvenoj želji. Za ovako kratko putovanje je dobro da se unapred pripremite i dobro organizujete, pošto dva dana nisu dovoljna da upoznate veličanstveni Pariz. Odredite mesta koja želite da posetite, kako bi vaš put bio što efektivniji. Obavezno probajte francuske sireve i vina, a ukoliko vam vreme i planovi dozvoljavaju, u večernjim časovima pogledajte neki kabare šou.

HOTELI I SMEŠTAJ U PARIZU

Pariz, kao i druge evropske metropole, ima veoma široku i šarenoliku ponudu smeštaja, no konkurencija jeste velika, pa bi bilo dobro da svoj smeštaj rezervišete dosta unapred, ako putujete u sopstvenoj režiji. Grad je karakterističan po romantičnim i luksuznim hotelima, kao što je Ric. U ponudi je i posebni tip boutique hotela, sa izrazito intimnom atmosferom.

Okvirno, Pariz možemo da podelimo na levu i desnu stranu, kako ga Sena preseca na dva dela. Leva obala nudi pristupačniji smeštaj, dok je desna rezervisana za skupocene hotele. Obe strane nude svoj karakterističan ambijent, a sve je pitanje vaših preferencija i, naravno, budžeta. Ništa manje popularni nisu ni više avanturistički i jeftiniji oblici smeštaja, stanovi, hosteli i bed&breakfast kapaciteti.

PUT U PARIZ

Ukoliko u Pariz putujete u sopstvenoj režiji, prva i najvažnija informacija jeste da je ova evropska prestonica od naše zemlje udaljena okvirno oko 1800 km, što nije zanemarljiva distanca. Put do Pariza je prilično dug, tako da je to nešto na šta se morate pripremiti.

Kada je reč o drugim varijantama putovanja, agencijska ponuda obuhvata i putovanje avionom i put autobusom. Najbolji način da odmorni iskusite Pariz i sve njegove čari je svakako avionski let, koji traje oko 2.5 sata. Autobuski aranžmani obično obuhvataju i druge gradove na putu do samog Pariza.

Autobusom u Pariz – Ukoliko se odlučite da u Pariz putujete samostalno i koristite usluge autobuskog prevoza, karta u jednom pravcu kod naših pprevoznika iznosi oko 11 000 dinara, a povratna oko 16 000. Morate da znate i da takav put traje preko 30 sati.

Avionom u Pariz – Ukoliko imate strpljenja, često ćete moći da rezervišete letove do Pariza iz Beograda, po cenama sličnim cenama za autobuski prevoz, što je svakako daleko bolja varijanta. Ukoliko pratite low cost kompanije, možete da pronađete povoljne odgovarajuće letove bez većeg problema. Takođe, postoji opcija avionskog aranžmana i u agencijskim ponudama, koja takođe može da bude zgodno rešenje. Ukoliko putujete sami, treba da znate da Pariz ima tri glavna aerodroma: Šarl de Gol, Bove i Orli.

Šarl de Gol je povezan sa gradom železnicom, autobuskim linijama, šatlovima, rent-a-car vozilima i taksijem. Najpovoljniji je prevoz metro linijom, RER regionalnim vozom, uz kupljenu kartu za 6 pariških zona. Za taksi ćete morati da izdvojite oko 50 evra.

Autobuski  transfer je 10 evra u jednom pravcu. Bove je povezan autobusom i železnicom, a cena autobuskog trasfera je oko 13 evra. Orli je povezan dvema RER linijama i dva autobusa. Taksi od Orlija do centra grada je oko 35 evra.

• Napomena: Vodite računa ukoliko razmišljate o taksi transferu, jer može da se desi da na kraju platite mnogo više nego što je uobičajeno. Takođe, iznajmljivanje automobila generalno nije preporučljivo, zbog velikih saobraćajnih gužvi u samom gradu.

VREME U PARIZU

Pariška oblast se odlikuje umerenom klimom, bez velikih ekstrema u temperaturnim razlikama i sa znatnom količinom padavina, tokom svih meseci u godini. Količina padavina često zavisi od promene ciklona i anticiklona u ovoj regiji, budući da je Pariz delom pod uticajem zapadne priobalne klime, za razliku od svojih kontinentalnih suseda. Mnoge bliske oblasti imaju i preko 150 kišnih dana u godini, a često su u pitanju padavine slabijeg intenziteta, bez velikih oluja.

Međutim, kako generalno važi za prilično kišovit grad, nije na odmet uvek imati i kišobran pri ruci. Magla je uobičajena pojava u Parizu tokom jeseni i zime, a snežne oluje su retke. Ipak, jaki vetrovi mogu da se jave u toku zimskih meseci. Temperature tokom zime su prijatno hladne i jako retko se dešava da se spuštaju ispod nule, dok su leti umerene i uglavnom prijatne.

• Prosečna najviša letnja temperatura: 24®C (Avgust, najtopliji mesec)
• Prosečna najniža zimska temperatura: 2.5®C (Januar, najhladniji mesec)

Ako razmišljate kada bi bilo najbolje posetiti Pariz, kada je reč o vremenu, nema posebnog pravila. Leta u Parizu nisu pretopla, a zime nisu preterano hladne. Ovaj grad parfema, mode, velelepne istorije i umetnosti će vas očarati u svakom trenutku u godini.

Ono što, pak, može da vas neprijatno iznenadi u svim sezonama, jesu česti i neugodni pljuskovi. Dosta turista se odlučuje da obiđe Pariz tokom prolećnih meseci, kada sunčani dani počinju da se ustaljuju i vreme je nešto suvlje, ali ima i onih koji rado provode novogodišnje i božićne praznike u francuskoj prestonici.

ŽIVOT U PARIZU

Iskustva ljudi koji su odabrali Pariz kao grad u kome žele da borave i rade obuhvataju čitav opseg različitih emocija, od opčinjenosi raskoši i velelepnošću pariških ulica, palata, muzeja i trgova do užasavanja zbog prisustva velikog boroja imigranata, beskućnika i džeparoša.

Pariz je grad koji zaista nikada ne spava, a osim po lepim i živopisnim lokacijama, poznat je i po ozloglašenim kvartovima u koje ne bi trebalo zalaziti. Pre dugoročnog odlaska u francusku prestonicu, trebalo bi se veoma dobro infrmisati, posebno u periodu kada evropski kontinent potresaju brojni nemiri.

Kako je Francuska velika ekonomska sila, uprkos slici koja se može videti po pariškim predgrađima i getoima, život u Parizu je skup. Građani Francuske imaju visok standard, a sama zemlja je, prema statistikama, jedna od najbogatijih u Evropi.

Od demografskih podataka koji bi vas mogli zanimati pre putovanja u Pariz, korisno je znati da sam grad broji nešto manje od 2 miliona stanovnika, sa gustinom naseljenosti od nešto više od 20 000 stanovnika po kvadratnom metru.

Srpska ambasada u Parizu nalazi se u ulici Leonadrda Da Vinčija, Rue Leonard de Vinci, broj 5.