Muzej Luvr – Jedan od zaštitnih znakova Pariza

Veličanstveni dom umetnosti, mesto prepuno tajni i intriga, muzej Luvr vekovima inspiriše i mami sve one sa zrncem mašte i ljubavi prema misteriji, avanturi, umetničkim delima, istoriji i vekovnom znanju. Prelepi Luvr, originalno Musée du Louvre, kako ga zovu Francuzi, danas je jedan od najpoznatijih muzeja na svetu, trezor nebrojenih dragocenih dela i artefakata svetske umetnosti i višemilenijumske svetske baštine.

Ako upitate nekoga ko je već posetio muzej o tome šta bi bilo najlepše obići u ovom gigantskom zadnju, svako će vam rado predložiti poneki skriveni dragulj ili svoju omiljenu sliku. Spoljašnjost i okruženje Luvra ostavljaju na posetioca impresiju koja se ne zaboravlja; prekrasna ‘postavka’ pokraj Sene, počev od raskošno isklesanih statua anđela na samoj zgradi, sve do veličanstvene staklene piramide, nijednog posetioca ne ostavlja ravnodušnim.

Muzej Luvr danas broji preko 70 000 umetničkih artefakta, na površini od preko 60 000 kvadratnih metara izložbenog prostora, a važi i za jedan od najposećenijih muzeja današnjice, sa čak 8.8 miliona posetilaca godišnje

No, Luvr je mnogo više od već dovoljno opčinjavajuće kolekcije slika i artefakata koji datiraju i 11 milenijuma u prošlost. Zgrada najpoznatijeg muzeja na svetu je tokom vekova bila mesto odigravanja bitnih događaja, intriga i drama koji je obavijaju od starijih dana njenog dugogodišnjeg životnog veka.

Muzej je otvoren za javnost 10. avgusta, davne 1793. godine i više od šest vekova predstavljao je simbol moći, bogatstva i dekadencije slavne francuske monarhije. Konfiskacija i rekonstrukcija nekadašnje kraljevske palate, te pretvaranje u nacionalni muzej svakako su obeležili eru korenitog preokreta u sistemu vrednosti francuskog društva, veličajući revolucionarno nasleđe egalitarizma.

Ogromna kolekcija muzeja obuhvata tekovine najvećih svetskih civilizacija, uključujući egipatske, grčke i rimske artefakte, slike starih majstora, krunske dragulje i niz artefakta francuskog plemstva. Vremenski raspon koji pokriva obuhvata period od čestog milenijuma pre nove ere, sve do XIX veka nove ere.

Izložbeni kompleks je podeljen u osam osnovnih celina, koje obuhvataju odeljak za bliskoistočne antikvitete, egipatske antikvitete, grčke, rimske i etrurske antikvitete, islamsku umetnost, skulpture, dekorativnu umetnost, slikarstvo i štampu i crteže.

ZANIMLJIVOSTI O MUZEJU LUVR

Ukoliko je Luvr jedna od vaših ciljanih pariških destinacija, topla je preporuka da za obilazak ovog velelepnog i bogatog muzejskog kompleksa izdvojite bar jedan ceo dan, mada će mnogi koji su ga posetili reći da ni to nije dovoljno da bi se obišle sve kolekcije i upilo bogatstvo kojim muzej raspolaže. Pre nego što posetite jedan od najslavnijih muzeja sveta, upoznaćemo vas sa nekim interesantnim podacima koje možda niste znali, a vašu posetu mogu učiniti još zanimljivijom.

Luvr je nekada bio vojno utvrđenje

Pepoznatljivi simbol Pariza i Francuske, prelepo zdanje Luvra koje uglavnom vezujemo za priču o muzeju, svoj život je započelo još u davnom XII veku, kada je Filip II Avgust započeo izgradnju odbrambenog utvrđenja na mestu današnje zapadne granice grada Pariza, na obalama reke Sene. Filip Avgust je inače bio prvi vladar zvanično priznat pod titulom kralja Francuske i jedan od najuspešnijih vladara srednjevekovne Evrope.

Utvrđenje je konstruisano tako da predstavlja zaštitu od osvajača sa severa; arsenal je obuhvatao bastione na svakom uglu, bio je opkoljen šancem i imao je masivnu, 98 stopa visoku tvrđavu u samom centru. Kada se tokom XIV veka gradski prostor proširio izvan granica koje su postojale za vreme Filipove vladavine, čitava serija novih odbrambenih utvrđenja je nikla na predgrađima Pariza, a samo zdanje današnjeg Luvra je prestalo da se koristi u te svrhe.

Ostatke srednjevekovnog vojnog graditeljstva Luvra posetioci danas mogu da vide na mestu Salle Basse iz XIII veka, odnosno takozvane Niže sale

Luvr je bio i vladarska rezidencija

Originalni dizajn zdanja je prvi put promenjen tokom XIV veka, za vreme Šarla V, ali je Stogodišnji rat usporio vladareve najveće planove po pitanju Luvra. Tokom smena vlasti u narednom periodu i vladara koji su tražili mesto za obitavanje na drugim mestima, Luvr je polako bivao napušten, sve do 1527., kada je Fransis I odlučio da se originalna struktura poruši i namesto nje izgradi kitnjasto renesansno zdanje.

Fransis je zbilja bio pravi prosvećeni renesansni vladar; amaterski pesnik i čovek od pisane reči, Fransis je doprineo standardizaciji francuskog jezika i bio je prvi vladar u istoriji Evrope koji je uspostavio diplomatske odnose sa Otomanskom imperijom. Takođe je bio i zapažen poklonik umetnosti i održavao je bliske veze sa Leonardom da Vinčijem, ubeđujući poznatog umetnika da se preseli u Francusku.

Za vreme Fransisa I, Luvr je procvetao. Veliki broj novih građevina i krila današnjeg muzeja podignuto je u to doba od strane vodećih arhitekata Evrope te ere, te povezano paviljonima i serijom galerija koji su Luvru dali jedinstveni celoviti izgled

Luvr je bio napušten i zaboravljen

Kada je izrađen Versaj, ceo francuski dvor se udaljio iz Pariza i Luvra, ostavljajući građevinu nedovršenom i zapuštenom. Zgrade koje su ostale otvorene povremeno su ugošćavale grupe umetnika, skulptora i pisaca.

Nakon više od jednog veka konstrukcija je ponovo nastavljena, kada je plejada vladara dinastije Burbon uložila novac u samo zdanje i njegov umetnički sadržaj, što je trajalo sve do pada francuske monarhije i početka francuske revolucije 1789. Kada su svrgnuti vladar i njegova porodica bili zatočeni u obližnjoj palati Tjuleri, novoformirana Skupština je objavila dekret kojim se Luvr predaje vlastima i pretvara u nacionalni muzej otvoren za javnost.

Luvr je prvi put otvoren za javnost 10. avgusta, 1793., a izložio je više od 500 slika i primeraka dekorativne umetnosti, od kojih je većina bila konfiskovana iz poseda vladarske porodice i francuskog plemstva

Mona Liza nije oduvek bila u Luvru

Pošto je Fransis I bio veoma blizak sa Leonardom da Vinčijem, brojna umetnička dela čuvenog umetnika i pronalazača našla su svoj put do Fransisove kolekcije umetnina, koju je kralj veoma cenio i negovao.

Među njima je bila i slavna Đokonda, slika koja je i danas obavijena velom misterije i verovatno predstavlja najpoznatije slikarsko delo na planeti. Prema francuskom verovanju, priča se da je Fransis bio pored Leonardove samrtničke postelje, kada je umetnik preminuo 1519., a sliku je otkupio od njegovog asistenta.

Međutim, pre nego što je ukrasila zid u Luvru, Mona Liza je proputovala po drugim francuskim palatama, boraveći u Fontenblou i Versaju. Tek nakon pada francuske monarhije, Đokonda je pronašla svoje stalno prebivalište u Luvru i tu je ostala sve vreme, uz nekoliko upečatljivih izuzetaka.

Kada je Napoleon došao na vlast, postavio je slavno delo na zid svoje spavaće sobe, a tokom Francusko-Pruskog rata i Drugog svetskog Rata, slika je bila sakrivena. Svetski poznata Mona Liza je 1911. bila ukradena sa zida muzeja od strane italijanskog provalnika, koji je izjavio da je njegov motiv bio povratak dela u domovinu njenog stvaraoca, a čitave dve godine su posetioci Luvra gledali u prazno mesto na zidu gde je ranije stajala čuvena slika

Nakon povratka u Luvr, Mona Liza je pola veka provela u muzejskom magacinu, sve dok Prva dama Sjedinjenih Američkih Država, Žaklin Kenedi, nije ubedila francuske vlasti da pošalje sliku na turneju po muzejima u Njujorku i Vašingtonu, u sklopu izuzetno popularnih događaja koji su postali poznati kao prve muzejske blokbaster izložbe.

Luvr je privremeno bio Napoleonov muzej

Veliki Napoleon Bonaparta zaista nije prezao od načina da učvrsti svoje ime u svetskoj istoriji, te je, između ostalog, promenio naziv Luvra u Musée Napoleon, odnosno Napoleonov muzej. Uskoro je muzejska kolekcija obogaćena značajnim prilivom ratnog plena koji je Bonapartina Velika Vojska ‘počistila’ širom kontinenta.

Među brojnim kulturnim artefaktima koji su ovim putem stigli u Pariz, uključujući niz slikarskih i skulptorskih dela, bila je i čuvena bronzana statua konja sa fasade bazilike Svetog Marka u Veneciji. Napoleon je čuvenu Kvadrigu spakovao i poslao u Francusku kako bi bila izložena u Luvru, no ona je ostala u skladištu, sve do Napoleonovog pada 1814., kada je preko 5 000 umetničkih dela vraćeno prvobitnim vlasnicima i muzej bio preimenovan u Luvr.

INFORMACIJE ZA TURISTE

Muzej Luvr je otvoren za posetioce svakoga dana, osim utorka, u periodu od 9:00 do 18:00; ekstra sate za obilaženje ovog impresivnog kompleksa i brojnih kolekcija nudi sredom i petkom, kada radi od 9:00 do 21:45. Pola sata pre zatvaranja muzeja počinje zatvaranje izložbenih prostorija.

Od oktobra do marta razgledanje stalne postavke muzeja je besplatno za sve posetioce, svake prve nedelje u mesecu;
Muzej je zatvoren za praznike 1. januara, 1. maja i 25. decembra;
Ullaz za Piramidu Luvra i Galerie du Carroussel otvoreni su svim danima osim utorka, od 9:00 do 19:30, i od 9:00 do 22:00 sredom i petkom;
Ulaz Rišeljeov prolaz je otvoren svakog dana osim utorka od 9:00 do 17:30, i od 9:00 do 18:30 sredom i petkom;
Lavlja kapija može da bude zatvorena iz tehničkih razloga;

Režim kontrole pri poseti Luvra je pooštren od terorističkih napada koji su se zbili u Parizu tokom 2015., tako da nadležna bezbednost u muzeju sprovodi striktne provere po nalogu francuskih vlasti, kako bi osigurala potpunu bezbednost muzeja i samih posetilaca. Strogo se preporučuje da prilikom posete muzeju ne nosite sa sobom aktn tašne, prtljag i slične aksesoare; dozvoljeno je nositi ručni prtljag (55x35x20 cm). Obezbeđenje Luvra se unapred izvinjava turistima zbog eventualnog zadržavanja na ulazu zarad dodatnih provera.

Ulaznica za muzej – 15 evra za odrasle, nudi mogućnost posete stalnoj postavci i privremenim izložbama u muzeju, kao i pristup muzeju Ežen Delakroa;

Besplatan ulaz je moguć posetiocima mlađim od 18 godina, posetiocima starosti 18-25 godina iz zemalja EU zone, profesionalcima iz oblasti opšte umetnosti, istorije umetnosti i primenjenih umetnosti, osobama sa invaliditetom i njihovim pomoćnicima, donosiocima specijalnih propusnica (ovo se uglavnom odnosi na nastavnike i učitelje, kao i umetnike sa francuskim ili međunarodnim priznanjem);

Do Luvra možete doći brojnim autobuskim linijama koje staju kod Piramide, uključujući linije 21, 24, 27, 39, 48, 68, 69, 72, 81, 95 i pariški turistički autobus. Za one koji do Luvra dolaze automobilom, u blizini je dostupna podzemna garaža, sa ulazom na ulici Général Lemonnier (otvorena je svakog dana od 7:00 do 23:00).

Od aerodroma Orli se stiže linijom C RER železnice, u pravcu Champs de Mars-Tour Eiffel, silazak na stanici Saint Michel Notre Dame i presedanje na autobusku liniju 27, u pravcu Saint Lazar, stajalište kod Piramide;
Od aerodroma Šarl de Gol stiže se linijom B RER železnice, u pravcu Massy Palaiseau i presedanjem na Châtelet les Halles stajalištu na liniju 14, u pravcu Saint Lazar, stajalište Pyramides. Druga opcija je presedanje na metro liniju 1 i silazak na Palais Royal Musée du Louvre.