Dvorac Šenbrun u Beču – Obavezna stanica svih turista

Samo nekoliko kilometara zapadno od centra lepe austrijske prestonice nalazi se jedna od najimpresivnijih palata baroknog stila, raskošni dvorac Šenbrun sa svojim prostranim vrtovima i parkovima. Istorija Schloss Schönbrunn-a seže u dosta daleku prošlost, ali zdanje koje je nama poznato datira iz ranog XVII i dalje se gradi tokom XVIII veka. Velelepno imanje Šenbruna je zamišljeno kao lovačko odmorište, podignuto po nalogu Leopolda I, koji je angažovao umešnog baroknog arhitektu obučenog na studijama u Rimu.

Leopold je želeo zdanje vredno istinske plave krvi i podigao ga je za svog sina princa Jozefa, kasnije poznatog kao imperatora Jozefa I. Temelji Šenbruna zamenili su palatu u kojoj je uživela kraljica namesnica Eleonora od Gonzaga i od lovačkog odmorišta izrasli u pravu imperijalnu rezidenciju tokom XVIII veka.

Rana istorija Šenbruna vodi nas u XVI vek, kada je posed došao u ruke habzburške dinastije i imperator Maksimilijan II je na tom mestu podigao malu letnju rezidenciju pod starim imenom Katerburg. Posed je pre svega bio namenjen za lov na divljač, a tu su držane i egzotične vrste ptica, poput paunova.

Posle vladareve iznenadne smrti, Katerburg je menjao vlasnike, a prvi nagoveštaj slavnog imena je prema legendi dobio kada je imperator Matijas jednom prilikom tokom lova naišao na Schöner Brunnen, odnosno ‘lepi izvor’. Zvaničan naziv palate Šenbrun duguje Eleonori od Gonzaga, kojoj je bilo potrebno mesto dostojno njenog aktivnog društvenog života i sklonosti prema umetnosti; stari naziv Katerburg je preimenovan u Šenbrun 1642. godine.

DRAGULJI ŠENBRUNA

Arhitektonsku veličanstvenost Šenbruna započeo je Johan Fišer, arhitekta kojeg je unajmio Leopold I. Tokom narednih decenija, kroz vekove koji su usledili Šenbrun je dorađivan i dekorisan po nalozima različitih vladara i veštim zamislima slavnih arhitekata.

Tokom XVII veka tamo je svoj pečat ostavila Marija Terezija, a tamo su živeli i Franc Jozef i njegova žena Elizabeta, čuvena ‘Sisi’. Tokom godina, palata Šenbrun je dobila raskošnu velelepnost kojom i danas opčinjava, kao malo koja moderna građevina. Danas je dvorac Šenbrun jedna od najvećih turističkih atrakcija u Austriji, pa i u Evropi, a rado je obilaze posetioci iz čitavog sveta.

Šenbrun sa druge strane vrata

Kako palata Šenbrun izgleda iznutra, sigurno ćete se zapitati. Ovaj veličanstveni kompleks je pravi omaž stilovima baroka i rokokoa, što se ogleda u preko 1 400 odaja u dvorcu. Samo 40 prostorija na donjem nivou je otvoreno za turiste, no, i to je impozantan broj za uživanje u blještavilu ovog austrijskog bogatstva. To je sasvim dovoljno da se dočara način života Habzburgovaca, pre svega carice Marije Terezije, Franca Jozefa i njegove žene Sisi.

• U Šenbrunu se nalazi 1 441 prostorija, od kojih je 40 dostupno posetiocima;

Većina prostorija je dekorisana u rokoko, neo-rokoko i bidermajer stilu, koji se najviše ogledaju u belim plafonima i bogatim zlatnim dekoracijama, tipičnim za austrijski imperijalni stil. Drugi upečatljivi i esencijalni detalji su francuske stilske stolice tapacirane crvenim damaskom i ogromni zlatno kristalni lusteri. Zidovi dvorca su ukrašeni veličanstvenim belgijskim tapiserijama, kao i velikim brojem slika pejzaža i portreta vladarske porodice.

Neke od najimpresivnijih prostorija koje posetioci mogu videti su mudro ukrašene ogledalima koja daju optičku iluziju većeg prostora. Veliki broj turista je, sa druge strane, očaran sobama u kineskom stilu, u kojima se nalazi mnoštvo prepoznatljivih belo plavih porculanskih vaza i crnih, lakiranih površina. U dvorcu će vas takođe opčiniti lepi bečki porculan, srebrni escajg i kristalne čaše.

• Sala Milion – Privatni salon Marije Terezije, ukrašen dragocenim ružinim drvetom, ornamentisanim zlatnim rezbarijama i dom za oko 260 persijskih i indijskih egzotičnih minijatura;
• Dvorana Ogledala – Raskošna dvorana ukrašena kristalnim ogledalima, u pozlaćenim rokoko ramovima;
• Velika galerija – Prostorija gde su se održavali veliki carski banketi, ukrašena raskošno oslikanom tavanicom;
• Soba za doručak – Prostorija ukrašena lepim slikama cveća, za koje se smatra da su rad carske dece;
• Soba Marija Antoaneta – Prostorija u kojoj je obedovala carska porodica, u kojoj možete videti njihov raskošni srebrni escajg, porculansko i kristalno posuđe;
• Bergl odaja – Apartman Marije Terezije, dekorisan u egzotičnom stilu i ukrašen slikama Johana Bergla;

Sasvim je izvesno da je Leopold I sa svojom vizijom Šenbruna želeo da nadmaši raskošni Versaj; dvorac Šenbrun je svakako ravnopravan sa isto toliko popularnom rezidencijom nekadašnjih francuskih vladara.

Osim samog zdanja palate, Šenbrun opčinjava posetioce spektakularnim parkovima i vrtovima, koji se danas sa punim pravom nalaze na listi dobara svetske kulturne baštine, kao i sama palata.

Parkovi Šenbruna

Posebno uživanje u poseti Šenbrunu je šetanje i razgledanje ogromnog prostranstva parka oko palate. Dvorišta oko palate su prvi put otvorena za javnost u drugoj polovini XVIII veka i od tada su destinacija na koju stanovnici Beča odlaze da uživaju u zelenilu i odmaraju se.

Takođe, parkovi Šenbruna su odavno centar velikog kulturnog i istorijskog interesa miliona posetilaca iz celog sveta. Milioni turista svake godine posećuju parkove Šenbruna i uživaju u veličanstvenim prizorima njegovih fontana, građevina, skulptura i sveukupnog prostranstva. Parkovi Šenbruna pokrivaju površinu od preko 160 hektara i u njemu se nalaze 44 mitološke mermerne skulpture iz XVIII veka;

Staklena bašta

Najimpresivnija struktura u parku je svakako Kuća Palmi sa botaničkom baštom; u vreme kada je izgrađena, krajem XIX veka, to je bila najveća staklena bašta u čitavoj Evropi, puna brojnih egzotičnih vrsta biljaka i stotina vrsta leptira. Gigantska konstrukcija podignuta je od gvožđa i stakla i još uvek se smatra najvećom na evropskom tlu. Polovinom XVII veka, muž Marije Terezije, Franc I, inače pasionirani ljubitelj prirode i botanike, otkupio je zapušteni plac od lokalnog zaseoka Hitcing i izgradio veliku botaničku baštu; prostor je bio podeljen u tri dela sa po četiri kvadranta i fontanom u centru svakog. Kasnije su u botaničkoj bašti izgrađeni staklena bašta i arboretum.

• Inventar poseda botaničke bašte koji datira iz 1799. broji 4 000 različitih biljaka i skoro 800 različitih vrsta;

Bašta je u prvoj polovini XIX veka oblikovana po uzoru na engleski stil. Četiri moćna stabla platana još uvek stoje u blizini staklene bašte i očaravaju posetioce. Za još ugodniji doživljaj ovog carstva egzotičnih biljaka savetuje se da ga obiđete tokom hladnijih meseci, što mnogi tursiti navode kao posebno uživanje.

Gloriette

Fišerovi nacrti Šenbruna obuhvatali su i letnjikovac na brežuljku Šenbruna, kao krunu veličanstvenog baroknog kompleksa palate, no ranoklasističke kolonade Gloriette su podignute tek kada je Johan Ferdinand od Hohenberga remodelovao dizajn parka i završene su u drugoj polovini XVIII veka. Tokom XIX veka prelepa sala u ovom zadnju korišćena je uglavnom kao prostorija za obedovanje i u kompleksu je imala kuhinju kako bi hrana uvek mogla biti sveže pripravljana. Zdanje je bilo oštećeno bombardovanjem u Drugom svetskom ratu, no restaurirano je u posleratnom periodu, a kompletna restauracija Gloriette je obavljena devedesetih godina prošlog veka.

Zoološki vrt

Menažeriju u Šenbrunu je originalno izgradio Franc I, baš kao i botaničku baštu, pošto je bio veoma zainteresovan za sve oblasti prirodnih nauka. Prvobitna menažerija koja je izgrađena polovinom XVII veka se sastojala od tri celine raspoređene oko centralnog paviljona. Samo zdanje je prelepo oslikano i ukrašeno ogledalima, drvenim panelima i slikama retkih životinja i ptica, po nalogu Marije Terezije, nakon smrti njenog muža, sa namenom da postane njegova memorijalna odaja. Prvobitna zboirka životinja je formirana od primeraka iz menažerije dvorca Belvedere i drugih, a broj egzotičnih vrsta se uvećao zahvaljujući raznim kupovinama i poklonima. Zoološka i botanička kolekcija Franca I je umnogome profitirala od zapadnoindijskih ekspedicija.

• Jedna od najvećih senzacija u staroj baroknoj menažeriji bio je dolazak prve žirafe, 1828., darovane od strane egipatskog vicekralja, a hiljade zainteresovanih Bečlija pohrlilo je u Šenbrun da vidi ovo čudesno stvorenje;

Izgled barokne menažerije je vremenom prerastao u moderni zoološki vrt; krajem XIX veka su porušeni zidovi, a postavljene rešetke kako bi vrste mogle biti lakše vidljive posetiocima. Početkom XX veka, zoološki vrt je proširen, a 1914. je brojao ukupno 3 470 životinjskih primeraka, najveći broj koji je ikada posedovao.

INFORMACIJE ZA TURISTE

Poseta Šenbrunu svakako je impresivno iskustvo koje će vam ostati u lepom sećanju. Obilazak dvorca je moguće obaviti na više načina, a potrebno je da se prijavite za određenu vođenu turu, u zavisnosti od toga šta želite da obiđete. Navodimo koje su cene i uslovi ulaznica za atrakcije Šenbruna.

• Carska tura – 14.2 evra po osobi, zimska i letnja sezona, mogućnost grupnih poseta;
• Velika tura – 17.5 evra po osobi, zimska i letnja sezona, mogućnost grupne posete;
• Lavirint – 5.5 evra po osobi, obilazak parka, pogodno za roditelje sa decom, letnja sezona;
• Gloriette – 3.8 evra po osobi, obilazak parka, letnja sezona;
• Privatna bašta – 3.8 evra po osobi, obilazak parka, letnja sezona;
• Oranžerija – 3.8 evra po osobi, obilazak parka, letnja sezona;
• Dečji muzej – 8.8 evra po osobi, pogodno za porodice sa decom, zimska i letnja sezona;
• Zoološki vrt – 18.5 evra po osobi/9 evra za decu i osobe sa invaliditetom;

Palata i parkovi Šenbruna otvoreni su za posetioce svakog dana, uključujući i državne praznike. Radno vreme neznatno varira u zavisnosti od sezone.

• mart-30. jun – 8:00-17:30
• jul-31. avgust – 8:00-18:30
• septembar-5. novembar – 8:00-17:30
• novembar-14. mart – 8:30-17:00

Do palate Šenbrun iz Beča možete stići linijom metroa U4, tramvajskim linijama 10 i 58 i autobusom 10A. Sve linije staju na stajalištu Schönbrunn.