Najveće jezero na svetu i u Evropi

Naša čudesna planeta Zemlja opčinjava i osvaja svojom veličinom i neizrecivim lepotama, vekovima, milenijumima i eonima unazad. Čak i u eri modernog čoveka, nenaviklog na veličanstvene i neporecivo prekrasne prirodne pejzaže i sve blagodati i nedaća koje mu je namenila Majka Priroda, teško je ne biti zadivljen i pomalo uplašen ovozemaljskim čudima, koja nam se nekada čine daleka i nestvarna, a deo su našeg životnog putešestvija na planeti Zemlji.

Čovek od davnina, čini se, voli da meri i prekrojava sve u svom životu, počev od uređivanja sopstvenog ličnog prostora, preko kreiranja granica, veza i drugih oblika ‘sortiranja’ okoline, sve do sakupljanja i ažuriranja gomile statističkih podataka o svetu u kome živi.

Čovekova potreba da sve premeri i objasni, udružena sa razvojem tehnologija i nauka, omogućila nam je da dobro upoznamo planetu na kojoj smo se, takoreći, zadesili. Vodene površine na Zemlji su bile važne, kako našim drevnim rođacima i svim istorijskim precima, tako i nama, savremenim ljudima, bez obzira na bilo kakve podele i pripadnosti.

Velika jezera su, kao i reke, izvor živosti i života, centri ljudskih naselja i svih poslova kojima se bavima. Velika i mala, slana i slatkovodna, jezera bitno oblikuju krajolik i život u njemu, a i sama su pod uticajem ljudi i predela gde se nalaze; bilo kako bilo, jezera su prekrasne prirodne tvorevine, a u nastavku se bavimo najvećim jezerima u Evropi i na svetu.

NAJVEĆE JEZERO NA SVETU: KASPIJSKO MORE

Kaspijsko more je najveća zatvorena vodena površina na planeti Zemlji. Zato se često klasifikuje kao jezero; prostrano korito bez otičućih reka se nalazi na samoj među dva kontinenta, Evrope i Azije.

Na severozapadne obale Kaspijskog jezera se naslanja velika Rusija, a sa severositočne strane na njega izlazi Kazahstan; na zapadu leže predeli Azerbejdžana, na jugu Iran i na jugoistoku Turkmenistan.

• Zanimljivost: Drevni stanovnici predela oko Kaspijskog jezera nisu ovu veliku vodenu površinu nazivali ni morem ni jezerom, već okeanom, najverovatnije zbog slane vode i tada nesamerljive površine.

Kaspijsko jezero ima najveću površinu od svih ‘zatvorenih’ voda na zemlji. Pokriva 371 000 kvadratnih kilometara i duboko je nešto više od jednog kilometra. Kaspijski basen je od davnina bio značajan za čovečanstvo, na mnoge načine. Saobraćaj je danas jako dobro razvijen na njemu, a jedna je i od najvećih svetskih rezervoara gasa i nafte.

Zanimljivo je da se u samo Kaspijsko jezero ulivaju četiri reke, a iz njega ne ističe nijedna. Reke Volga, Ural, Kura i Terek snabdevaju kaspijsko korito, ali ne u dovoljnoj meri; ukupna količina prispele vide je manja od one koja ispari, te se sama površina jezera od merenja u prvoj polovini XX veka znatno smanjila.

NAJVEĆE SLATKOVODNO JEZERO NA SVETU: SUPERIOR U SAD

Kada je reč o najvećem slatkovodnom jezeru na svetu, onda tu čast ima jezero Superior ili Gornje jezero u Sjedinjenim Američkim Državama. Zbog svoje impresivne površine od 82 100 kvadratinh kilometara, Superior je na listi najvećih svetskih jezera odmah iza Kaspijskog mora. Gornje jezero se prostire na tlu američkih država Mičigen, Minesota i Viskonsin i kanadske pokrajine Ontario. Istovremeno je i najveće jezero u Severnoj Americi.

Smatra se veoma čistim jezerom, sa izuzetnim kvalitetom vode, a može da se diči i prilivom preko dve stotine pritoka. Iz Superiora ističe reka Sent Meriz i otiče u jezero Hjuron. Ova velika i hladna vodena površina na jeziku lokalnih indijanskih plemena se naziva Gičigami, u slobodnom prevodu, prosto – ‘velika voda’.

Naziv pod kojim ga i mi znamo duguje francuskim istraživačima iz XVII veka, koji su ga nazvali Le Lac Supérieur, što se odnosilo na njegov položaj ‘iznad’ jezera Hjuron. Kasnije su Britanci anglikanizovali naziv, dajući mu drugo značenje, superior, u kontekstu njegove veličine, kao najvećeg jezera na tom području.

NAJVEĆE JEZERO U EVROPI: LADOGA, BISER EVROPSKOG SEVERA

Najveće evropsko jezero je čarobno rusko jezero Ladoga, koje se nalazi u severnom, evropskom delu Rusije, u blizini finske granice, u oblasti Karelija, a nedaleko od Sankt Petersburga. Ladoga je slatkovodno jezero, površine od 18 130 kadratnih kilometara i dubine od 230 metara. Ladoga je biser ruskog severa i jedno od najvećih i najlepših jezera sveta; na listi svih svetskih jezera, Ladožeskoe ozera se nalazi na četrnaestom mestu.

U jezero se ulivaju dve reke, Svir, koja teče iz jezera Onjega i Volhov, kojom dolazi voda iz jezera Ilmenj. Iz same Ladoge ističe jedna reka, Neva, po kojoj je i samo jezero nekada nosilo ime, Nevo.

Ako se nekada zadesite na obalama ovog veličanstvenog jezera će vas ostaviti bez daha svojim krasnim manastirima i tvrđavama, grebenima, obalama i ostrvcima; sama obala je dosta razuđena i bogata borovim šumama, a u čitavom svetu je ova oblast poznata kao jedno od najlepših mesta severa Evrope. Karakteristično je i po oštroj i nemilosrdnoj, varljivoj klimi i vetrovima.

• Zanimljivost: Čuveni ruski car, Petar Veliki, svojevremeno je naredio izgradnju posebnih obilaznica za brodove, duž južne obale Ladoge, upravo zbog ladoškog razdražljivog karaktera; danas, Ladogom možete sasvim bezbedno krstariti savremenim, dobro opremljenim plovilima.

Najlepši prizori Ladoškog jezera

Teško je izdvojiti prekrasne predele najvećeg evropskog jezera, no, obično se severni grebeni smatraju krajolikom neizrecive lepote. Pošto su obale prilično razuđene, tamo ima puno uskih zaliva i ostrvaca sa sopstvenim unutrašnjim jezercima.

Jedna od najvećih znamenitosti na obalama Ladoge je Spaso Preobraženski manastir u valamskom arhipelagu i od njega udaljen uzburkanim ladoškim talasima, Sveto Sergovijski skit, na ostrvu Putsari. Na samom severu je grad Sortavala, sa isturenim rtom sa koga, po lepom danu možete videti i sam Valaam.