Argentinski tango – najbolji doživljaj Argentine

0

Kad kažemo Argentina, često pomislimo na tango. To je najpoznatiji muzički žanr i plesni stil Argentine.

Strastveni ritmovi i pravi izraz stvorili su tango, svima nama dobro poznat elegantan i intiman kreativan stil. Nastao je na periferiji Buenos Ajresa, počeo je da se razvija među članovima nižih socijalnih klasa, u bordelima i barovima.

Možda je baš mešanje raznih društvenih slojeva koji su posećivali barove i bordele bilo pokretačka snaga razvoja tanga u Argentini. Osamdesetih godina 19. veka muško-ženski odnosi bili su samo formalno prihvaćeni, a ideja bliskih zagrljaja nečuvena, posebno u javnosti.

Istorijat i razvoj plesa

Tango ima složenu istoriju i dosta nejasne korene, mnogo različitih stilova. Svi ti stilovi potiču s početka 20. veka, a i danas su popularni. Tango kanienge je ritmički stil tanga koji sadrži sve osnovne elemente argentinskog tradicionalnog tanga. Tango oriljero se odnosi na stil plesa koji se razvio u gradskim centrima u kojima je bilo više raspoloživog prostora i više slobode. Salon tango je ples aristokratskih salona u Buenos Ajresu.

Tango je razbio norme prisilnog, konzervativnog grupnog plesa i konačno stvorio prostor u kome će i muškarci i žene kroz ples izraziti sebe. Potpomognuti melanholičnim notama harmonike nastali su prilično sirovi i sugestivni tekstovi. Aristokratski posmatrano, tango je dugo vremena ostajao popularan samo među nižim društvenim klasama i na kraju prihvaćen od strane velike imigrantske populacije, uglavnom sastavljene od Španaca i Italijana.

Tokom ranog 20. veka Argentina se bogatila, a uticajni umetnici, poput Rikarda Gvilardesa, počeli su sa učestalim putovanjima ka Evropi, naročito Parizu. Tango je tada prošao kroz težak proces pročišćenja, kako bi postao pogodan za Evropljane. Tango priča dovodi se u vezu sa skupim odelima i elegantnim haljinama. Ovo je najveći dokaz o tome koliko je argentinska aristokratija obraćala pažnju na evropski uticaj i mišljenje. Čim je tango postao popularan u Evropi, argentinska aristokratija ga je prihvatila širokih ruku.

U toku 20. veka tango se intenzivno razvijao. Danas, to je raznolik i eklektičan spoj savremenih trendova. Postoje brojni stilovi u zavisnosti od toga u kojim su se oblastima tokom godina razvili. Tango rok, bogat zvuk žičanih instrumenata, violine i kontrabasa uz dubinu tanga, postao je izuzetno popularan među mladom publikom.

Argentinci kažu da je tango ljubav i obratno – ljubav je tango. Tango je više od plesa: to je razgovor dve duše, dva srca i dva tela. Tango je ples u kome se lako može postati opsednut savršenstvom. Ukus neba koji se nalazi u okviru tanga može mnoge podstaći da tragaju za savršenstvom.

Argentinski tango je izuzetno raznovrstan ples, ponos i radost Argentinaca. To je, zapravo, mnogima i prva asocijacija na Argentinu. Pored Dijega Armanda Maradone, naravno. Kod nas, „tango argentino“ predstavlja i sinonim za čuvenu loptu sa Svetskog prvenstva u fudbalu održanog u Argentini 1978, ali i na istoimeni film Gorana Paskaljevića, u kome dečak Nikola praktično spasava iz doma za stare nekoliko ličnosti sa kojima postaje nerazdvojni prijatelj.

Za Argentince, to je način života, izraz njihove kulture. Tango je čist prikaz njihovog nasleđa i simbol kreativnosti nacije, sa stotinama nastavnika, vodiča i festivala širom zemlje. 

Pogledajte i ovo Još tekstova od autora