Najveća država na svetu po broju stanovnika i po površini

Ljudska naselja i države su žive i promenljive celine, koje su, tokom nekoliko milenijuma čovekove civilizacije na planeti zemlji, menjale svoje oblike, graniice, narode i nacije, sticale raznovrsna obeležja u svim aspektima ljudskog društva, uspinjale se na lestvicama moći, opadale i menjale se.

Zemlje koje smo stvorili su promenljive, žive celine, a statistike se stalno menjaju, usled prirodnih dinamika stanovništva i mnogih faktora koji na njega utiču. Kada govorimo o najnaseljenijim delovima planeta, osvrnućemo se na neke od poslednjih poznatih podataka.

U trci za najnaseljenije zemlje sveta, čak iako im to nije cilj, same vrhove ove top liste zauzimaju azijske države. Među njima se na trećem mestu ipak našla i Amerika, dok je najmnogoljudnija evropska zemlja, Rusija, tek na dvetom mestu.

U top deset se svrstala i afrička država Nigerija, zauzevši sedmu poziciju, a sve ostale ekstremno naseljene države nalaze se u Aziji. Zemlja koja po svim merilima vodi na ovom spisku je Kina.

DRŽAVA SA NAJVEĆIM BROJEM STANOVNIKA NA SVETU

Kada hoćemo da referiramo na veliku grupu ljudi na nekom mestu, često u šali pominjemo pripadnike najmnogoljudnije nacije na planeti. Međutim, za Kineze podatak da je njihova zemlja najmnogoljudnija na planeti nikako nije za šalu. Prema poslednjim procenama u Kini živi 1 376 920 854 stanovnika, broj koji premašuje celokupnu populaciju evropskog kontinenta i to sa impresivnom razlikom.

Iako priraštaj stanovništva na azijskom kontinentu danas jeste u opadanju u tamošnjim i inače najmnogoljudnijim zemljama na svetu, kroz veliki deo XX veka nacionalne populacije tamo su bile u progresivnom porastu, što je objašnjeno generalno pozitivnim promenama u tim zemljama, koje su samo unapredile već ianako visoku stopu rađanja. Zbog toga je došlo do nesrazmernosti u pogledu stope nataliteta i mortailteta i rastuće prenaseljenosti azijskih zemalja i gradova.

Stopa mortaliteta i smrtnosti uzrokovane bilo kojim faktorima je značajno opala sa poboljšanim uslovima higijene, boljem pristupu sanaciji i zaista impresivnom uzletu medicinske nege. Istovremeno, produžio se i životni vek.

Kontrola rađanja je uobičajena praksa u azijskim zemljama, posebno u onim sa najvećim brojem stanovnika, Kini, najmnogoljudnijoj zemlji sveta i tek nešto manje naseljenoj Indiji. Politika kontrole rađanja u Kini izaziva brojne kontroverze; sistem nalaže da je porodicama dozvoljeno da podižu samo jedno dete, ako žive u gradskoj sredini, a još jedno isključivo u ruralnim krajevima i to ako je prvo dete žensko. Ovakva politika je dovela do brojnih socijalnih pitanja, vezanih za prava ženskog stanovništva, društvenu nejednakost i druge moralne i etičke debate.

U kineskoj kulturi, sinovi su oduvek imali prednost u porodici. Tradicionalno kinesko vaspitanje nalaže da muška deca imaju obavezu da brinu o ostarelim roditeljima, dok se ćerke obično sele iz svoje nuklearne porodice u familiju svojih muževa. Ovakav sistem u kome muška deca imaju prioritet u porodici se dodatno razvio sa ekspanzijom tržišta rada, koje ima izrazito veće zahteve za mlađom muškom radnom snagom, nego za ženama.

U Kini je uobičajeno da se žene odlučuju za polnu selekciju kada zatrudne, pa čak i da abortiraju u slučaju da nose žensko dete ili da napuste žensko dete nakon rođenja.

NAJPROSTRANIJA DRŽAVA NA SVETU

Najveća država na celom svetu, rangirana po površini je Rusija. Ova impresivno velika država se prostire na zaista neverovatnih nešto više od 17 miliona kvadratnih kilometara što joj donosi neprikosnoveno prvo mesto na listi najprostranijih zemalja na planeti.

Radi još bolje ilustracije veličine ruske države, druga država na listi, Kanad, ima skoro upola manju površinu od oko 10 miliona kvadratnih kilometara. Dakle, čak i da izgubi oko sedam miliona kvadratnih kilometara svoje teritorije, Rusija bi i dalje bila najveća država na svetu.

Rusija sa graniči sa 14 država, isto kao i Kina, ali, za razliku od nje, nijedna zemlja na granicama Rusije nije tropska, mada u velikom delu južnih krajeva Rusije preovladava vlažna klima tokom letnjih meseci. Rusija se graniči sa Norveškom, Finskom, Estonijom, Litvanijom, Letonijom, Poljskom, Belorusijom, Ukrajinom, Gruzijom, Azerbejdžanom, Kazahstanom, Kinom, Mongolijom i Severnom Korejom.

Rusija deli vodene granice sa Japanom u Ohotskom moru, a sa Aljaskom preko Beringovog prolaza. Rusija izlazi na Barencovo, Beringovo, Crno, Japansko, Istočnosibirsko, Čukotsko, Karsko, Laptevsko, Ohotsko, Azovsko i Belo more. Najveći deo severne obale leži na vodama Arktičkog okeana; sva mora u tom delu su čitave godine pokrivena debelim ledenim pokrivačem (Karsko, Laptevsko, Istočnosibirsko i Čukotsko), izuzev Barencovog mora.

Rusija je okružena trima okeanima, Atlantskim, Arktičkim i Pacifičkim a njenih 37.7 hiljada kilometara granica su same obale. Preostalih 24.6 hiljada kilometara su kopnene granice, što čini ukupnu dužinu ruske granične linije od 62.3 hiljade kilometara.

Najzapadnija tačka Rusije nalazi se na obali Baltika u zalivu Gdanjska, gde se Rusija graniči sa poljskom. Najistočnija kontinetnalna tačka prostrane Rusije je rt Dežnjov, na Čukotskom poluostrvu, dok je najistočnija tačka koja pripada teritoriji Rusije na Ratmanovom ostrvu u Beringovom prolazu. Najjužnija tačka Rusije je Dadžestan u slivu reka Samure i Kure. Najseverniji kraj je rt Fligeli na Rudolfovim ostrvima arhipelaga Zemlje Franca Josefa. Razdaljina od te tačke do Severnog Pola je samo 900 kilometara!

Najveći svetski zemljišni biom, Tajga, prostire se čitavim putem od istočnih krajeva Kanade kroz najveći deo severnih krajeva Rusije. Ispod velikih prostranstava ruskih zaleđenih šuma i predela tundre leže izuzetno bogati naftni resursi, no, usled izuzetno teškog pristupa i komplikovanog načina izvlačenja, većina ruskog naftnog bogatstva ostaje netaknuto.

Najveća zemlja na svetu može da se pohvali i najdužom železničkom prugom na planeti, dobro poznatom Transsibirskom železnicom koja se prostire gotovo kroz čitavu Rusiju, čineći pritom i najdužu zasebnu liniju na svetu. Dugačka je 9 200 kilometara. Polazi iz evropskog dela Rusije, iz Moskve i prelazi u Aziju, sve do pacifičke luke Vladivostok. Čitav put bez prekida bi trajao ukupno 152 sata i 27 minuta.