Taorska vrela – informacije i zanimljivosti

Postoje brojni istorijski podaci koji osvetljavaju prvu polovinu 19. veka u valjevskom kraju. Ipak, stiče se utisak da oni nisu dovoljni da bismo mogli do kraja spoznati šta se sve dešavalo u to dramatično vreme, naročito kakav je bio život na selu. Reon planine Povlen je po mnogo čemu čudesan. Jedan od tih čudesnih elemenata su Taorska vrela. Ona su decenijama bila simbol Turističke organizacije Srbije kako bi se pokazale lepote naše zemlje.

Za Taor je vrlo karakteristično da je to bilo jedino selo južno od Valjeva, na udaljenosti od 36 km. Drugih sela na toj relaciji u prvoj polovini 19. veka nije bilo. Oko 60-ih godina 19. veka počinje naseljavanje ovog planinskog sela, koje se smestilo na, otprilike, 1000 m nadmorske visine i tada nastaju dva Taora – Gornji i Donji. U tim predelima, vodenice su bile jedni od glavnih proizvodnih pogona što je za to vreme bilo izuzetno važno. Za vreme prve vladavine kneza Miloša u Srbiji je bilo oko 200 vodenica ukupno, a samo u valjevskom kraju 16.

Međutim, politika kneza Miloša je bila da podstiče gradnju vodenica i davao je odobrenja za to. Otprilike 100 godina kasnije ili krajem 19. veka, samo na području Povlena postoji oko 200 vodenica. Danas, nažalost, ne radi ni jedna.

1978. godine su nestručno kaptirani Taorski izvori i ta je voda usmerena u vodovod mesta Kosjerić. Ti predivni vodopadi su postali deo naše prošlosti.

Iako vodenice ne rade, one su bile, a to je ostalo upamćeno, važna ekonomska središta i ne samo to, uz njih su se mnogi mitološki, magijski i mnogi drugi sadržaji stvarali, pa i predskazanja. Jedno od njih ćemo spomenuti. Čuveni proroci Tarabići su rekli jednom prilikom da će se pojaviti crne zmije koje će da popiju izvorsku vodu. Ljudi koji su to čuli su mislili da oni nešto bulazne, da govore u nekoj agoniji, međutim, to se obistinilo. Crne zmije su zapravo crne cevi koje su vodu odvele u Kosjerić i za dugo vreme potpuno devastirale Taorska vrela.

Na Taorskim vrelima se nalazi i jedna čuvena vodenica, koja je čuvena po tome što je u nju radnju jedne priče smestio naš čuveni realistički pisac Milovan Glišić. Reč je o vodenici Save Savanovića, srpskog najpoznatijeg vampira. Postoji jedna priča da je u Taoru postojao vampir, Rade Milovanović, koji je umro mlad. Njegova žena je ostala pre njegove smrti u drugom stanju, pa je on svake noći dolazio u kuću, naložio bi vatru i stavio jedan cvet pored njenog jastuka. Kad se ona porodila, dobila je sina Sinišu, a vampir se više nije pojavljivao.

Taorska vrela i Gornji i Donji Taor su još uvek puni lepote i tajni, i možda jednog dana, kad sve još više utihne, i kada se snovi mnogih vodenjara okamene, kao što je i sedra ovde okamenjena, ostaće Taor i Taorska vrela da u sadejstvu sa zvezdama svedoče o jednom životu koji će možda nekim pokolenjima biti putokaz za jedan novi život.

Taorska vrela – odlike i položaj. Taorska vrela i slapovi spadaju u jedinstveni spomenik prirode naše zemlje. Ona se nalaze u zapadnoj Srbiji, tačnije ispod planine Povlen u podnožju masiva Valjevskih planina. Ova vrela izbijaju u selu koje se zove Donji Taor. Na tom mestu se ulivaju u reku Skrapež koja je pritoka Zapadne Morave. Pripadaju teritoriji grada Valjeva i vode se kao posed sela Donji Taor vrlo blizu puta koji vodi za Makovište. U ovoj lepoti prirode su se nalazile vodenice. Bilo ih je 12 ukupno, a sada je sačuvano svega nekoliko njih.

Vrelo izbija u podnožju krečnjačkog platoa na jugoistočnoj strani sinklinalne doline. Na severnoj strani je ovaj deo oivičen uspravnom liticom koja ima širinu od 3 m na dnu i visinu od 5 m. Vrelo zapravo izbija iz jednog pećinskog otvora. Na vrlo kratkom rastojanju, zahvaljujući bigrenim naslagama, voda pravi slapove i vodopade, a potom se uliva u Skrapež koji izvire podno Povlena.

Ovo područje je poznato i po tzv. vrelskoj pećini koja se nalazi ispod krečnjačkog odseka. Upravo je to mesto odakle izlazi glavno vrelo, a oko njega se nalazi nešto šira zaravan sa mnogo malih izvora koji se periodično pojavljuju. Od glavnog vrela, na dole, niže se akumuliran talog bigre koji je ispresecan kaskadama, pa to pravi lepe slapove. Čitav tok se završava vodopadom na mestu gde se potok uliva u reku Skrapež. Vodopad ima visinu od 4.5 m.

Najlepše je na Taorska vrela otići u proleće jer tada ima najviše vode, pa se ona prikazuju u svom najlepšem izdanju.

Kako stići do Taorskih vrela?

Do Taorskih vrela se dolazi iz pravca Valjeva ako se ide putem koji vodi preko mesta Lelić i preko mesta Mravinjaci.

Kada idete automobilom, do Taorskih vrela možete stići (iz centralne Srbije) preko Kosjerića. Iz Kosjerića se krećete ka Sečoj Reci, a kada naiđete na cementaru Titan tada treba da skrenete desno. Asfatiranim putem ćete krenuti ka Bobiji i Makovištu.

Ukoliko idete autobusom, iz Valjeva možete uhvatiti autobus do sela Donje Toare. Kada autobus hvatate iz Kosjerića, znajte da on ide kružnom putanjom preko Seče Reke, Varde, Ćebića, Makovišta i Bobije i opet nazad do Kosjerića. Najbolje je sići na usputnoj stanici Sijanje i prošetati par kilometara do Taorskih vrela.

Kao što je već rečeno, Taorska vrela su kraški izvori. Oni se pojavljuju u samom izvorišnom delu reke Vrelo i ulivaju u Skrapež koji je pritoka Zapadne Morave. Od izvora, pa sve do ušća u Moravu, ova Taorska vrela su napravila oko 400 m doline. Bez obzira na to što je voda iskorišćena za kosjerićki vodovod, izdašnost je i dalje bogata i iznosi više od 150 litara u sekundi. Vodopadi i kaskadni preskoci doprineli su i dalje doprinose taloženju sige. Nekada je, kako je već rečeno, ovde postojalo i radilo 12 vodenica. Ove vodenice nisu imale jazove, ustave i brane, nego se voda ka bubnjevima navodila pravo u vodenička kola.

Poznate su dve vodenice koje nose imena po porodicama iz sela Makovište – Drojićka i Delićka vodenica. Ove vodenice su napravljene od drveta, a krovovi su pokriveni mahovinom, pa se lepo uklapaju u okolinu, odnosno prirodu sastavljenu od sige i vode.

Iznad vrela nalazi se planina Povlen, ujedno i najviša Valjevska planina sa visinom od 1347 m. Ona je puna legendi i tajanstva. Govori se kako je na njoj biblijski Noje vezivao svoju barku, pa Povlen ima i svoju morsku obalu. Iznad Povlena se mogu videti i beloglavi supovi, sokolovi i orlovi. Svakog maja, selo Donji Taor ovde organizuje manifestaciju koja se zove Povlenska sremušijada. Naravno, skup je posvećen samonikloj, a vrlo lekovitoj biljci – sremuš. Nje ima u velikim količinama po padinama Povlena.

U Taoru živi danas oko 300 stanovnika. Ovo mesto se nalazi između Valjeva i Kosjerića. Ima dosta brda i livada jer je planinsko naselje. Stanovnici Taora se uglavnom bave poljoprivredom i stočarstvom. Uglavnom se ovo bavljenje svodi na lične potrebe, a najviše imaju krava i ovaca. Takođe, gaje se šljive, krompir, maline, jabuke. Pošto je priroda vrlo očuvana i lepa, ovde postoji veliki potencijal za razvoj seoskog turizma.

U okolnim šumama se mogu brati pečurke, a po okolnim livadama lekovito bilje. I Gornji i Donji Taor su ispod Povlena. U ovim selima vladaju mir i tišina, a seljani su vrlo gostoprimljivi. Ukoliko ostanete da prenoćite bićete lepo ugošćeni. Da biste stigli do sela možete uzeti autobus u Valjevu.

Takođe, oni koji vole da šetaju, mogu krenuti vozom iz Valjeva ka Kosjeriću, a zatim šetati preko Baljevskih planina. Pruga od Valjeva ide kroz klisuru Gradac reke. Silazi se na stanici Drenovački Kik, pa se nakon sat vremena šetnje stiže do sela Radanovci. Iz sela se ide levo ka reci Skrapež.

Na reci se nalazi jedna vodenica pored trešnje i ona služi kao orjentir. Poviše vodenica je ravan deo koji ide sve do velike stene. Tu se nalazi pećina koja je zatvorena. Ispod stene izvire voda. Prateći reku Vrelo stižete do Taorskih vrela. Tamo gde se vrela ulivaju u reku Skrapež, postoje klupe, kao i sto gde planinari i uživaoci prirode odmaraju, ručaju.

Prema poslednjim informacijama, od nedavno je jedna vodenica na Taorskim vrelima obnovljena i melje brašno koje možete kupiti na licu mesta.

Smeštaj. Ko odluči da prenoći ispod Povlena, u blizini Taorskih vrela, u selu Donji Taor, može se obratiti seoskom domaćinstvu Milovanović koje nudi ukupno 11 kreveta, po ceni od 6 evra sa doručkom. Gosti mogu da koriste i dnevnu sobu sa trpezarijom, a u kući postoje dva kupatila i poseban toalet. Domaćica će vam spremiti i domaća srpska jela.