Reka Nil – Top 7 zanimljivosti o njoj koje treba znati
Reka Nil je svakako jedna od najpoznatijih reka na svetu. Ovaj kolosalni vodeni tok je najduži na afričkom kontinentu, a veruje se da je i najduža reka na planeti. Nil se naziva ‘ocem svih afričkih reka’, a mogli bismo da kažemo da je prava brižna majka koja hrani suve oblasti pustinjskih predela kojima protiče; Nil je kolevka života jednog od najvećih carstava Starog sveta i dom mnogim stanovnicima modernog doba.
Nekada su nilskim tokovima vladali moćni faraoni i božanstva Starog Egipta, a danas savremeni transport i privreda Egipta u najvećoj meri zavise od njega.
Reka Nil se nalazi u Africi i izvire južno od ekvatora, a uliva se u Sredozemno more. Na svom putu kroz Afriku, Nil protiče kroz devet zemalja. To su Egipat, Uganda, Zair, Sudan, Etiopija, Kenija, Burundi i Tanzanija.
Nil teče od juga prema severu, što može da deluje malo neobično. No, kako su planinski tereni iz kojih izvire na južnom delu zemlje, a sever karakteriše nizija, tako Nil putuje od ekvatorijalnog pojasa ka Mediteranu. Nil je velika međunarodna reka i veoma važan transportni pravac; najveći gradovi u Egiptu nalaze se upravo na njegovim obalama, među kojima je i egipatska prestonica, Kairo.
Nil je oduvek bio kolevka života u ovom delu Afrike. Na njegovim obalama se rodilo staro egipatsko carstvo, a i danas snabdeva bar polovinu ukupnog egipatskog stanovništva. Duž Nila se nalaze i istorijske zaostavštine starog doba, a o značaju reke za nekadašnje žitelje njenih obala svedoče stari mitovi i legende.
Značaj Nila za lokalno stanovništvo proteže se kroz milenijume, sve do današnjeg dana. Istorija nijedne druge reke nije proizvela toliko političkog trvenja, kao Nil. Smatra se da Egipat, koji gotovo u potpunosti zavisi od ove reke, stalno izaziva političke nemire u Etiopiji kako bi sprečio ovu državu da izgradi irigacione sistema ili hidrocentralne brane duž Nila.
TOP 7 ZANIMLJIVOSTI O RECI NIL
Nil je prava svetska zvezda, obavijena velom tajni. Baš kao neka intrigantna poznata ličnost, Nil se diči svojim ogromnim vodenim prostranstvom i teško može proći nezapažen, pa ipak ima dosta toga što o njemu ne znamo.
Koliko je dugačak? Gde je njegovo izvoriše? Kako se zove? To su samo neka od pitanja na koja ne postoji konkretan odgovor. U nastavku smo izdvojili sedam interesantnih podataka o ovom planetarno poznatom vodenom toku, velikom Nilu.
-
Niko ne zna gde izvire…
Rodno mesto Nila i dan danas je misterija. Znamo da svaki vodeni tok mora imati neki izvor, bez obzira da li je reč o planinskom izvorištu na visinama ili podzemnom skrovištu.
Međutim, izvorište Nila nikada nije bilo precizno locirano. Više ekspedicija je organizovano sa ciljem da se utvrdi gde se ‘rodio’ Nil, od kojih su neki poduhvati preduzeti i u poslednjoj deceniji; konkretno, 2014. je pokrenuta istraživačka misija Beli Nil, ali se nije završila konkretnim podacima. Misterija i dalje opstaje i praćena je brojnim debatama i kontroverzama. Pretpostavlja se da je početna tačka od koje Nil kreće na put ka ušću negde u centralnim oblastima Afrike, u Burundiju ili Ruandi.
- Jedna od ranijih pretpostavki bila je da je izvorište Nila zapravo Viktorijino jezero, no, isprepletana mreža brzaka i tokova onemogućuje da se tako nešto potvrdi, a jedna od hipoteza je da Nil počinje na južnom kraju jezera;
Nil se uliva u Sredozemno more, u Egiptu, grananjem u veliku Deltu. Delta Nila pokriva površinu od oko 20 000 km2, a njena obalska linija prostire se pojasom od oko 250 km, od Aleksandrije na zapadu, do Port Saida na istoku zemlje. Ova regija se odlikuje izuzetno plodnim zemljištem i značajnim izvorom života. Više od 40 miliona ljudi živi u samoj Delti, što je gotovo polovina ukupnog broja populacije države Egipat.
-
…a ni koliko je dugačak
Osim što je njegova rodna kuća nepoznata, ne znamo ni koliko je najduža svetska reka dugačka. Zapravo, nije sigurno ni da je zaista broj jedan; u trci sa Nilom je takođe opskurni Amazon, sa svojim nepreglednim prostranstvom kišnih šuma i nepreciznim podacima o dužini.
Najbliže mere sugerišu da je Nil dugačak negde oko 6 719 km. Podatak objavio National Geographic, posle temeljne istraživačke ekspedicije na Nilu iz 2006. Neki drugi podaci navode brojke između 6 650 km i 6 853 km. Nemogućnost za precizno utvrđivanje lokacije izvorišta onemogućuju da se premeri dužina Nila.
-
Nil je reka sa mnogo imena…
Nil je nesumnjivo nama najpoznatiji naziv za ovu veliku reku i tako je znaju gotovo svi građani sveta. Ovo ime poteklo je od grčke reči neilos, što je termin za dolinu. Međutim, zbog velikog broja pritoka i tokova koji iz njega ističu, Nil je u regijama kroz koje protiče poznat pod drugim imenima. Tako se u Sudanu zove Bahr al Ghazal, a u Etiopiji kao Bahr al Jabal, pre nego što postane reka Sobat. Druga imena pod kojima se može naći u Africi su Aur, Atbara, Beli, Žuti ili Plavi Nil.
-
… zovu je i Crna reka…
Ako se zaputite u Egipat, možda uopšte nećete uspeti da pronađete Nil. Kako, pitate se, kada je toliko poznat i ogroman? Misteriju će vam razrešiti lokalno stanovništvo, pošto moćnu reku znaju pod drugim nazivom. Oni Nil nazivaju Aur ili Ar, što je zapravo egipatska reč za pojam ‘crno’. Tako se Nil zove i Crna reka, a ime je poteklo od tamnog muljevitog taloga koji je vidljiv na obalama kada se vode povuku.
-
… a postoje i Plavi i Beli Nil
Reka Nil zapravo nastaje spajanjem dva kraka, Belog i Plavog Nila; Beli Nil je udaljenija reka misterioznog izvorišta, a Plavi Nil izvire iz jezera Tana u Etiopiji. U jednu reku slivaju se u blizini sudanske prestonice Kartuma. Zbog čega se tako zovu? Nazivi, naravno, potiču od utiska boje voda ovih tokova, odnosno sedimenata. Beli Nil nosi svetlo sivkasti talog, pa voda deluje beličasto sivo, a Plavi Nil je obojen talogom koji mu daje plavičasti odsjaj. Međutim, kako se bliži Sudanu, Plavi Nil postaje sve tamniji i tamniji.
- Iako je Beli Nil duži od Plavog, Plavi Nil zapravo doprinosi većom količinom vode glavnom toku reke;
-
Kolevka moćne imperije
Dobro znamo da je dugovečno i veličanstveno Egipatsko carstvo veći deo svog života organizovalo duž plodnih dolina reke Nil. Zapravo Stari Egipat ne bi ni postojao da nije reke Nil; budući da je ovo područje veoma sušno, plavljenje Nila je predstavljalo jedini izvor vlage koji bi održavao egipatske useve.
Svake godine, obilni letnji pljuskovi na etiopskim visijama nahranili bi tok Nila obiljem vode koja bi potom preplavila njegove obale u tadašnjem Egiptu. Kada bi se vode povukle, za njima bi ostajao bogat i gust crni mulj, idealno zemljište za sađenje jestivih poljoprivrednih vrsta biljaka. Nil je bio izuzetno značajan izvor hrane, ribe i ptica na prvom mestu i predstavljao je značajan plovni put.
- Na obalama Nila raste posebna vrsta trske, papirus, koja je Starim Egipćanima služila za izradu papira za pisanje, ali i za izgradnju čamaca i drugih važnih predmeta;
Bog Knum je jedno od najstarijih egipatskih božanstava i smatra se bogom stvaranja i voda i bogom samog Nila. Prema staroegipatskom mitu, Knum je od mulja i gline koju reka ostavlja za sobom posle plavljenja stvorio ljudsku decu; u nekim drugim pričama opisuje se da je Knum izvajao i tela drugih bogova. Obožavan je kao zaštitnik reke Nil, zajedno sa božanstvima Anuket i Satet.
-
Krokodilsko carstvo
Reka Nil je dom svetski poznatom nilskom krokodilu, vrsti krokodila koja se može naći samo u reci. Prosečno, nilski krokodili narastu do oko 4 m dužine, ali su zabeleženi i primerci od oko 6 m dužine. Ovaj strašni krvoločni gmizavac smatra se opasnijim od drugih vrsta krokodila i aligatora i nosi monstruoznu ljudoždersku titulu.
Zanimljivo je da su ovi zubati stanovnici nilskih voda, nasuprot ozloglašenoj reputaciji, neobično nežni roditelji; majka nilskog krokodila će brižljivo čuvati svoja jaja, a mužjak budno motriti da ih zaštiti od drugih predatora, što je neuobičajeno ponašanje za većinu gmizavaca.