Bledsko jezero i Bled u Sloveniji – zanimljivosti i saveti za putovanje

0

Neverovatne prirodne lepote Bleda i njegove okoline čine ovo mesto jednim od najlepših alpskih odmarališta, veoma popularnim zbog umerene, prijatne klime i čistog vazduha, kao i lekovitih termalnih jezerskih voda. Odrazi planinskih vrhva, drveća i sunčevih zraka na mirnoj površini vode, bude prijatna osećanja i oduševljenje posetioca Bleda tokom cele godine, a sama lokacija nudi pregršt mogućnosti, kako za relaksirajuće i isceljujuće uživanje, tako i za aktivan odmor. Bled privlači putnike najrazličitijih interesovanja i ciljeva, poslovne ljude, umetnike, atlete i istraživače, sportske entuzijaste, mlade i stare.

Ovaj slovenčaki biser redovno posećuju turisti iz celog sveta i rado se ponovo vraćaju da uživaju u prekrasnim prirodnim prizorima, ukusnoj hrani i bogatoj kulturi.

Klima bledske regije je umereno blaga, sub-alpska i veoma lekovita, a odlikuje se najdužom kupačkom sezonom u celoj oblasti Alpa. Obronci Julijskih Alpa i planine Karavanke okružuju jezero i štite predeo od hladnih severnih vetrova. U toku letnjih meseci vazduh je bistar i nema magle, a temperatura dostiže prosečnih 18-19 stepeni Celzijusa u julu i oko -1 u januaru. Prosečna godišnja temperatura vode je oko 26 stepeni. Turistički kapaciteti na Bledu broje oko 4 000 mesta, a na raspolaganju je čitav niz mogućnosti za opuštanje i uživanje.

Istorija Bleda

Plodno zemljište i prirodno formirani štit od vremenskih nepogoda od davnina su mamili ljude da se naseljavaju u ovoj lepoj, bogatoj oblasti. Prvi tragovi o ljudskom boravku oko Bleda potiču još iz Kamenog doba, a naseljavanje se ubrzalo tokom Gvozdenog doba, kada su ljudi počeli da iskopavaju gvožđe u regiji Alpa.

  • Ispod slojeva slovenske nekropole na lokaciji Pristava pod Gradom, arheolozi su pronašli grobnice iz VIII do VI veka pre nove ere, dok su keltski i rimski ostaci u ovoj regiji dosta skromniji. Ovde su najduže boravili Sloveni, a njihove nekadašnje naseobine nalaze se baš na mestu današnjih jezerskih seoca, koja su nastala u srednjem veku;

Sloveni su se naseljavali oko Bleda u nekoliko talasa, tokom srednjeg veka. Arheološki nalazi prvih takvih naseobina svedoče o kulturi stare slovenske države kralja Sama, koji je živeo i vladao u VII veku.

Iskopine iz nešto kasnijeg perioda svedoče o umetnosti i delatnosti Slovena iz perioda oko X veka; to su ornamentisane minđuše u obliku polumeseca, okrugli broševi i gvozdeni noževi. Neki od ovih predmeta izloženi su u muzeju Tvrđave.

Nakon pada stare slovenske države, oblast je potpala pod franačku vlast, a posle toga pod nemačku. Zamak Bled je početkom XI veka bio darovan biskupu od Briksena, što je dalje vodilo značajnom kulturnom zaokretu i razvoju feudalnog sistema u regiji. Posle turbulentnih perioda seljačkih buna kasnijih vekova, Bled je došao u ruke protestanata i od druge polovine XVI, pa sve do XVIII veka, bio je mahom u posedu velikih aristokrata. Početkom XIX veka ova oblast je postala državno dobro, dekretom potpisanim u Beču, 1803.

U vreme Napoleonove vladavine, bledska oblast je pripadala njegovom carstvu i bila je deo ilirskih provincija, a potom je ponovo prešla u ruke austrijskog cara i bila dodeljena biskupima od Briksena. Kada je feudalni sistem u regiji ugašen deceniju kasnije, Bled je prelazio iz ruku u ruke raznih privatnih vlasnika. Pre Drugog svetskog rata, otkupila ga je pokrajina Drava, a šesdesetih godina prošlog veka Bled je dobio status grada.

ŠTA VIDETI I OBIĆI?

Prvi turistički posetioci Bleda bili su hodočasnici iz Austrije, Italije i drugih delova Slovenije, koji su dolazili da posete Crkvu Svetog Uspenja na bledskom ostrvu. Osim što su dolazili zarad duhovnog bogaćenja, oni su se divili prekrasnim prirodnim prizorima raskošnog krajolika. Svojim pričama o prelepom Bledu i jezeru privlačili su nove i nove putnike da se upuste u avanturu. Osim ovih skromih posetilaca, na Bled su dolazili i bogati biznismeni.

  • Janez Vajkard Valvazor, aristokrata iz Kranjske, objavio je 1968. svoju knjigu o veličanstvenoj grofoviji Kranjskoj, u kojoj je, između ostalog, opisao i čudesne termalne izvore na Bledu;

Mnogi posetioci su opisivali Bled kao jedno od najlepših mesta koje su posetili u životu i najpre su dolazili kako bi uživali u lepim prirodnim prizorima, radije nego da se kupaju u ne preterano toplim vodama jezera, ali od polovine XIX veka sve je više počelo da se vednuje i lekovito dejstvo ovih bogatih izvora. Švajcarski hidropata Arnold Rikli osmislio je čitav program lečenja u bledskoj vodi. Krajem XIX veka Bled je bio sve bolje povezan putničkim vezama sa drugim oblastima i početkom XX veka već je postao jedna od najznačajnijih turističkih atrakcija u regionu.

PRIRODNE LEPOTE

Šta videti u bledskoj oblasti? Zaista je teško izdvojiti tek par lokacija koje bi vam mogle biti interesantne. Bled nudi raskošno bogatstvo pre svega za zaljubljenike u prirodu i one koji dolaze da uživaju, kako u relaksirajućem boravku, tako i u aktivnom odmoru. Ovo su najveće prirodne lepote Bleda.

Bledsko jezero

Bledsko jezero je izvrsna lokacija za prosto uživanje, bilo da se odlučite za šetnju ili vožnju bicikklom njegovom 6 km dugom obalom. Put oko jezera vodi i do drugih atrakcija, do dvorca i do obližnjih brda. Odmorite se na nekoj od klupa na putu i uživajte u neizrecivim lepotama prizora planina Karavanke u daljini i ostrva na jezeru, odrazima u vodi i igri labudova i pataka.

Ljubitelji vodenih sportova obradovaće se dugoj i veoma uspešnoj tradiciji kajakaštva koja je ovde zastupljena; bledsko jezero često je domaćin međunarodnih nadmetanja u ovom sportu. Tokom leta je aktuelno kupanje u jezeru, a tokom najhladnijih zimskih dana, voda se ledi i jezero postaje klizalište.

  • Predlog: Prizor gracioznih labudova i šarmantnih tradicionalnih drvenih čamaca, uokviren lancima planina koje se reflektuju na površini vode, te slikovitog ostrvca sa crkvom u zalazak sunca, pravi su must do za svakog ljubitelja fotografije;

Bledsko ostrvo

Slikovito ostrvo na bledskom jezeru prepoznatljivo je po Crkvi Uspenja, građevini duge i raznolike istorije, ali i po raskošnom zelenilu koje skriva druga ušuškana ostrvska zdanja, poput zvonika, kapelica i kuća, a obavijeno je mnogim misterijama i legendama. U drevna vremena, u ovoj oblasti je preovladavao politeizam, a na ostrvu je postojao hram posvećen boginji ljubavi; nakon prelaska u hrišćanstvo u VIII veku, boginja Živa je ‘zamenjena’ Devicom Marijom. Gotička crkva podignuta je u XV veku, a današnji barokni izgled dobila je kada je u XVII veku podugnuta kapela Device Marije.

  • Zanimljivost: Po tradiciji, parovi koji žele da se venčaju u ostrvskoj crkvi moraju da ispune jedan stari običaj, a to je da mladoženja mora poneti svoju dragu uz 99 stepenika kapele, do njenog vrha. Poseta kapeli i uspon uz njene stepenike su i jedna od najvećih turističkih atrakcija ostrva;

Nacionalni park Triglav

Nacionalni park Triglav pokriva gotovo čitav pojas Julijskih Alpa i jedan je od najstarijih evropskih prirodnih parkova. Netaknuta priroda, bogata vegetacija i obilje zaštićenih životinjskih vrsta čine ga jedinstvenim, neizrecivo lepim i dragocenim prirodnim bogatstvom Slovenije. To je, inače, jedini nacionalni park u ovoj zemlji, lociran u neposrednoj blizini Bledskog jezera. Teritorija ovog prostranstva je prilično slikovita i šarenolika.

Najviši vrh u Sloveniji, po kojem je park dobio ime, visine je 2 864 metara i nalazi se u samom srcu parka. Od njega se sa svih strana spuštaju duboko usečeni kanjoni i doline, pokriveni tepihom zelenih šuma i livada. U udaljenijim delovima naići ćete i na stare farme i domaćinstva, karakteristične za ovu oblast; većina ih se i dan danas bavi stočarstvom i poznata je po ukusnim i kvalitetnim domaćim sirevima.

  • Zanimljivost: Ime ovog nacionalnog parka i planinskog vrha izvor je nebrojenih priča i legendi, a jedna od njih kazuje da potiče od imena moćnog staroslovenskog božanstva, troglavog boga Triglava, za kojeg se verovalo da živi na vrhu planine. Triglav je, po verovanju Starih Slovena, bio božanstvo rata, ali kao jedan od vrhovnih bogova obavljao je trostruku funkciju povezanu sa motivima rođenja, smrti i predaka, te samog života;

Brda oko jezera

Jezero Bled je okruženo brdima i planinama, koje nude bezbroj mogućnosti za pešačenje, istraživanje i nezaboravnu avanturu u svakom smislu. Bilo da želite da pronađete idealnu tačku za fotografisanje, da se upustite u penjački ili planinarski pohod, da se zabavite u specijalno opremljenom avantura parku ili samo da uživate u lepom krajoliku, pred vama je niz puteva i staza. Brda koja možete istraživati oko jezera su Straža, Ojstrica, Osojnica, Kuhovnica, brdo Tvrđave.

  • Predlog: Isprobajte sankanje na vrhu Straže, koje je zabava dostupna i tokom letnjih i tokom zimskih sezona. Popnite se na vrh Mala Osojnica (685 m) i osvojite Veliku Osojnicu (756 m) i ovekovečite prelepu panoramu svojim fotoaparatom. Istražite staru srednjevekovnu tvrđavu i prošetajte kroz istoriju;

KULTURNO NASLEĐE

Pomenuli smo tek mali deo prirodnih bogatstava u kojima možete uživati na Bledu. Pored njih, trebalo bi izdvojiti i kanjon Vintgar, pećine Babji Zob, Vodopad Iglica i Pokljuka ravine. Osim prirodnih lepota, bledska oblast je bogata istorijom i kulturnim nasleđem. Čarobni bledski zamak, istorijske crkve, lepa arhitektura i galerijski prostori takođe su vredni svake hvale i obilaska. Izdvajamo par najinteresantnijih mesta.

Dvorac Bled

Istorija bledskog zamka počinje početkom davnog XI veka, kada je nemački car Henri II darovao svoj posed na Bledu biskupu od Briksena; u to doba, na mestu zamka je stajala samo romanička kula okružena zidinama. U poznom srednjem veku, sistem utvrđenja je poboljšan, a izgrađeno je više kula.

Zamislite kako je nekada izgledalo preći preko pokretnog mosta kroz lepi gotski luk i zakoračiti u zamak; danas, šanac je ispunjen zemljom, ali lepa struktura i dalje opčinjava svakog posetioca. Zamak je 1511. bio teško oštećen u zemljotresu, te je kasnije ponovo izgrađen i dobio je sadašnji izgled.Danas je zamak Bled uređen kao izložbeni prostor, a tokom toplih dana u dvorištu se organizuje niz kulturnih manifestacija, od kojih je najatraktivniji događaj srednjevekovni festival, tokom kojeg vitezovi i dame predstavljaju srednjevekovni način života svim zainteresovanim posetiocima.

  • Predlog: Zamak Bled je mesto sa kojeg se pruža najlepši pogled na bledsko ostrvo, što je svakako nešto što ne želite da propustite. Obilaska su vredni i muzejska kolekcija zamka, restoran na tvrđavi, kao i razni zanimljivi događaji koji se tamo organizuju;

Crkve

Već smo pomenuli crkvu na bledskom ostrvu, ali to svakako nije jedina u ovoj oblasti. Oko jezera se nalazi mnoštvo drugih crkava, od kojih je svaka priča za sebe i svaka opčinjava svojom arhitekturom, freskoslikarstvom, rezbarijama i drugim detaljima. Neke od crkava koje bi vredelo obići su crkva Sv. Jakoba u Ribnu, Crkva Sv. Lenarta u Bodešču, Crkva Sv. Margarete u Bohinjskoj skeli, Crkva Sv. Đorđa u Zgornjem Gorju, Crkva Jovana Krstitelja u Zasipu i tako dalje. Posebno se ističe neogotička Crkva Sv. Martina na samom Bledu.

  • Zanimljivost: Crkva sv. Martina je neogotička struktura izgrađena na mestu nekadašnje crkve iz XV veka. Ona je oslikana delima najvećih slovenačkih umetnika, među kojima su slikar Slavko Pengov i čuveni arhitekta Jože Plečnik;

SIMBOLI BLEDA

Ako želite istinski, autentični doživljaj Bleda i Bledskog jezera, onda svakako morate da probate čuveni kremasti kolač koji ovde prave, da se provozate konjskom zapregom i posetite bledsko ostrvo na jedan specifičan način, a to je vožnja starinskim drvenim čamcem.

Predstavljamo dva zaštitna znaka Bleda koja nikako ne treba da zaobićete ako otputujete u ovo lepo alpsko odmaralište.

Pletna čamac

Pletna čamac je tradicionalni drveni čamac specifičnog izgleda, ravnog dna i zašiljenog pramca, sa šarmantnom tendom i mestima za putnike. Poreklo ovog zanimljivog prevoznog sredstva može se pratiti nazad u prošlost sve do kraja XVI veka, kada su ga tadašnji žitelji konstruisali radi prevoza po jezeru. Profesija ‘pletnarstva’ odnosno upravljanja ovim čamcima je i danas cenjeno zanimanje; ono se prenosilo sa kolena na koleno i ostalo je u nasleđu mnogih porodica Bleda. Obavezno morate da isprobate vožnju ovim čamcem, koji možete da iznajmite na jezeru.

  • Zanimljivost: Kaže se da naziv pletna potiče od krovića koji su nekada bili izrađeni od pletera, a drugo objašnjenje koje se može naći jeste da naziv potiče od nemačke reči za čamac ravnog dna;

Bledski krem kolač

Svi znamo da nema dobrog putovanja bez ukusne hrane i deserta. Na Bledu se decenijama pripremaju neodoljivi kremasti kolači, koji su vremenom postali simbol ovog mesta; možete da ih kupite i drugde u Evropi, ali je nesumnjivo da su oni na Bledu najbolji. Nekadašnji menadžer poslastičarnice Hotela Park na Bledu, Ištvan Lukavčevič, isprobavao je razne recepte dugi niz godina, dok nije pronašao onaj najbolji. Njegovi krem kolači, koji se prave u pomenutoj poslastičarnici i prodaju u kafeu preko puta hotela postali su svetski poznati.

  • Predlog: Ako se pitate šta je tajna ovih kolača, nema neke velike misterije, a za neodoljiv ukus su zaslužni višedecenijska tradicija i umeće poslastičara. U pitanju je kolač zlatasto žutog testa pripremljenog sa puterom i preukusnim vanila kremom savršene teksture, prekriven šlagom i delikatno hrskavom pokoricom testa, te posut prah šećerom. Posle ukusnog ručka bledske tradicionalne kuhinje, počastite se ovim slavnim desertom;

INFORMACIJE ZA TURISTE

Do Bleda možete da stignete na više načina, a neke naše turističke agencije sada nude i organizovane ture. Za one koji žele odmor i uživanje u sopstvenoj režiji, do Bleda se može stići autoputem preko Zagreba, a udaljenost puta je oko 525 km iz Beograda. Takođe, ako putujete u Ljubljanu, do Bleda se stiže i autobusom iz ovog grada (put traje oko sat i dvadeset minuta, po ceni karte u jednom pravcu oko 6 evra). Put vozom je manje preporučljiv, jer svakako morate da presedate na lokalni autobus do samog Bleda.

Kada je reč o smeštaju, na raspolaganju je širok spektar putničkih kapaciteta, od hotela i apartmana za one koji žele komforniji, pa i luksuzniji odmor, do hostela za mlade i one avanturistički nastrojene putnike (cena smeštaja u hostelu može da iznosi oko 10 evra). U letnjoj sezoni u bledskoj regiji je aktuelno i kampovanje.

Loading...

Pogledajte i ovo Još tekstova od autora