Putovanje u Lisabon i znamenitosti Lisabona – kompletan turistički vodič

0

Smešten na samom zapadu Iberijskog poluostrva, kao najzapadnija prestonica evropskog kontinenta, šarmantni brdoviti Lisabon budi čežnju kod svakoga ko ga je bar jednom posetio i svojim neodoljivim prizorima mami nove putnike, avanuturiste i sanjare, sve one u potrazi za lepim, novim i šarenolikim.

Lisabon je grad u koji je lako zaljubiti se i koji je još lakše voleti. Retki su oni koji su upoznali interesantnu portugalsku prestonicu i odoleli njenim čarima i gostoprimljivosti portugalskih domaćina. Lisabon je topao, srdačan grad, raskošan u svojim kulturno istorijskim znamenitostima, gastronomski raj, mesto čiste romantike, lepih slika i uzdaha oduševljenja miliona duša koje su ga upoznale.

Lisabon je najveći grad u Portugalu, prestonica i velika luka na obalama Atlantskog okeana. Zapravo je smešten na reci Tejo, no atlantska obala je nedaleko od ušća reke. Pored toga, on je najzapadniji grad u Evropi; najzapadnija kopnena tačka evropskog kontinenta je u neposrednoj blizini grada. Prelep i šarmantan, Lisabon nije samo grad koji će utoliti glad za lepim i zadovoljiti žedne oči posmatrača; on je izuzetno značajan univerzitetski grad, te sedište vlade i celokupne uprave Portugalije.

Nije na odmet podsetiti da je najstariji univerzitet u Lisabonu osnovan još krajem XIII veka, a ovaj evropski centar je i dom svim velikim institucijama od nacionalnog značaja, poput Nacionalnog arhiva i muzeja, Nacionalne biblioteke, Konzervatorijuma, više akademija, te svih teatarskih kuća.

Čarobni Lisabon osvaja srca onih koji su se u njemu zatekli pre svega raskošima svog neodoljivo privlačnog starog gradskog jezgra i drugih kvartova. Osim lepih građevina, dom je raznim velikim muzejima, a istovremeno je i najvažniji religijski centar Portugalije. Tamo su smeštene portugalska nadbiskupija i mnogobrojne velike i male crkve, te manastiri i škole verskog karaktera.

Portugalija je nekada bila jedna od najvećih evropskih pomorskih velesila, koja je procvat doživela u eri velikih geografskih otkrića. Za Portugaliju i njen glavni grad vezujemo imena nekih od najvećih pomoraca svih vremena, najvećih istraživača i osvajača novih horizonata, koji su na evropski kontinent preneli mnoga znanja i pronalaske iz Novog Sveta.

ŠTA VIDETI U LISABONU?

Slike Lisabona očaravaju raznovrsnim atraktivnim zdanjima građenim u različitim arhitektonskim stilovima, dok je sam stari gradski centar na UNESCO listi zaostavština svetske kulturne baštine. Kada se vratite iz Lisabona, verovatno će vam biti pomalo čudno da šetate po ravnim asfaltnim trotoarima i ulicama, budući da je stari Lisabon sav u kaldrmisanim putevima.

Većina zgrada u gradu potiče iz druge polovine XVIII veka, pošto je veći deo grada bio uništen u velikom zemljotresu u tom periodu. No, postoji i nekoliko starijih i veoma zanimljivih znamenitosti Lisabona, koje pričaju svoju pripovest svakom radoznalcu i svedoče o nekadašnjoj veličini moćne Portugalije.

Osim što obiluje znamenitostima koje ponosno svedoče o raskošnoj i bogatoj prošlosti, pre svega Portugalije kao kolonijalne velesile, portugalska prestonica je raj savremene umetnosti i dizajna. Lisabon se diči i savremenom gradnjom, većinom zdanjima koja su podignuta u vreme Svetske izložbe krajem XX veka. Primeri takve gradnje su, recimo, poznati lisabonski okeanarijum, verovatno jedan od najbolje opremljenih u svetu, te moderni most Vasko da Gama, koji nosi titulu najdužeg mosta u Evropi.

Katedrala Lisabona

katedrala-lisabona-slike

Lisabon je pun zanimljivih mesta iz nekoliko razdoblja, a najstarija građevina kojom se sa punim pravom ponosi je lisabonska katedrala, podignuta sredinom XII veka. Katedrala svedoči o usponu kraljevine Lisabon, posle oslobođenja od maorske vlade na Iberijskom poluostrvu, izgrađena po nalogu prvog pordugalskog kralja, Alfonsa I.

Zanimljiva gradnja romaničkog stila čini da katedrala podseća više na utvrdu, nego na religijski objekat. Prekrasna rozeta dominira na samom ulazu, a tokom vremena, građevini su dodavani elementi drugih stilova, poput elegantne gotike, kasnije baroka i neoklasicističkog stila. Veliki zemljotres, koji je sredinom XVIII veka razorio Lisabon, oštetio je i katedralu, no ona je ipak prošla daleko bolje od ostatka grada, te i danas stoji kao svedok kraljevskih početaka lepog Lisabona.

Kula Belem

kula-belem-u-lisabonu-turisticka-atrakcija

Prelepa Belem kula, Torre de Belém, je jedna od najposećenijih znamenitosti grada Lisabona. Ova raskošna građevina je svedok duge i slavne moreplovačke tradicije Portugalije, a bila je polazna tačka da Gaminog putešestvija ka Indiji. Prelepa kula sa raskošno dekorisanim spoljašnjim zidovima i još lepšim unutrašnjim dvorištem i balkonima, ponosito stoji kao osmatračnica na Atlantiku, smeštena u zapadnom delu Lisabona, u Belemskoj četvrti.

Projekat gradnje belemske kule je bio ideja kralja Žoaa II, no kula je izgrađena u vreme Manuela I, početkom XVI veka.  Toranj se odlikuje takozvanim ‘manuelinskim’ stilom gradnje, drugim nazivom za poznu portugalsku gotiku. Kula Belem je i spomenik portugalskog moreplovstva; ona je poslednje što bi oni koji su se otisnuli put okeanske pučine videli na polasku i prvo što bi ih obradovalo na povratku kući.

  • Zanimljivost: Jedan od zanimljivih detalja na samoj kuli je predstava nosoroga na spoljnjoj fasadi, podsetnik na poklon nadzornika portugalske Goe u Indiji kralju Manuelu; to je bio prvi nosorog na evropskom kontinentu, čudesna životinja koja je među Evropljanima izazvala nezamislivo interesovanje i zaprepašćenost. Čudesno biće je doseglo besmrtnost u delu slavnoga Alberta Direra i njegovom danas svetski poznatom drvorezu.

Jeronomitski samostan

jeronomitski-samostan-u-lisabonu-slike

Raskošna građevina Mosteiro dos Jerónimos nalazi se takođe u zapadnom delu grada, u Belemskoj četvrti. To je zdanje koje u punom sjaju predstavlja umešnost portugalskih arhitekata, pravi primerak pozne portugalske gotike, odnosno ‘manuelinskog’ stila gradnje. I Jeronomitski samostan je pod zaštitom UNESCO-a, kao deo svetske kulturne baštine. Spoljašnjost je veoma dekorativna i upečatljiva i pravi je praznik za oči posmatrača.

Zanimljivo je da, iako je reč o jednoj izvorno religijskog građevini, Jeronomitski samostan predstavlja još jedan veliki spomenik sećanja na velika otkrića portugalskih moreplovaca. Upravo se tu čuveni Vasko da Gama molio pre svog putovanja u Indiju. Staranje o samostanu je bilo povereno jeronomitskom redu, no, kako su oni u XIX veku proterani, danas se prostor upotrebljava u druge svrhe, te su u njemu locirani pojedini muzeji (Arheološki i Pomorski).

  • Zanimljivost: Jeronomitski red je, osim kao institucija koja se starala o duhovnom blagostanju građana Lisabona, poznat i po jednom od tradicionalnih lisabonskih slatkiša, popularnim ‘belemskim kolačima’, pastéis de Belém, koji se tradicionalno proizvode već dugi niz vekova i nešto su što obavezno morate da probate ukoliko putujete u Lisabon.

Tvrđava Svetog Đorđa

Ovaj interesantni dvorac se nalazi na vrhu jednog od lisabonskih bregova, u blizini reke Tejo. Same zidine potiču iz vreme mavarskog osvajanja u XI veku, no pretpostavlja se da je ovde postojalo utvrđenje i pet vekova ranije.

Zamak je konačno zauzeo Alfonso I, kralj Lisabona, a za samu opsadu grada se vezuje interesantna priča o vitezu Martimu Monizu, koji je žrtvovao svoj život bacivši se u procep otvorenih vratnica tvrđave, kako bi njegovi saborci uspeli da osvoje zamak, pre nego što su Mavri zatvorili vrata.

Danas, dvorac je nezaobilazna turistička tačka, sa koje se pruža veličanstven pogled na čitav Lisabon, njegove čarobne četvrti, reku i bregove.

Spomenik otkrićima

spomenik-otrkicima-lisabon-slike-putovanje

Impozantna skulptura Padrão dos Descobrimentos jedan je od najprepoznatljivijih simbola Lisabona, podignuta povodom komemoracije pet vekova od smrti slavnog Henrika Moreplovca, čiji je doprinos portugalskoj eri velikih pohoda i otkrića neporeciv.

Spomenik je oblikovan kao karavela, tip broda koji su u to vreme koristili portugalski moreplovci; na samoj skulpturi su prikazani likovi slavnih ličnosti iz portugalske bogate istorije, Henrika Moreplovca u prvom planu, te Vaska da Game, Bartolomea Dijaza, Magelana, Pedra Alvareza Kabrala i Luisa Kamoa.

GDE KUPOVATI U LISABONU?

Ukoliko planirate da, osim obilaska božanstvenog grada, obavite i kupovinu, u Lisabonu postoji dosta tržnih centara i prodavnica poznatih brendova. Izdvaja se kvart Kjado, gde možete da pronađete radnje internacionalnih modnih brendova. Četvrt Principe Real je rezervisana za one koji su u potrazi za luksuznim brendovima, unikatnom robom i umetninama, a luksuzne marke možete da pronađete u radnjama duž bulevara Avenida da Libertade.

Ako ste u potrazi za raznovrsnošću i šarenolikim suvenirima, onda je oblast Baiša prava lokacija za takvu kupovinu. Od šoping cemtera, tu su Kolombo i Vasko da Gama, odlična mesta za odmor, kvalitetnan šoping i okrepljenje u nekom od restorana ili kafea.

HRANA I PROVOD U LISABONU

Portugalska kuhinja je pravi raj za ljubitelje ribe, dobrih vina i tradicionalnih deserta. Takođe, stanovnici Lisabona uživaju u kvalitetnim svinjskim i telećim šniclama, obično serviranim uz krompir, a omiljeni specijaliteti su puževi i zečetina. Ribe koje se najčešće jedu i to na hiljade načina su bakalar, orada i srdele.

Osim nedvosmisleno preukusnih ribljih specijaliteta, jedna od posebnosti Lisabona su takozvani ‘Belemski kolači’, pastéis de Belém (ili pastéis da nata); to je neki oblik tarta punjenog filom od jaja i vanile, posut cimetom i šećerom. Zanimljivo je da je tradicija pravljenja ovih neodoljivih kolačića stara bar tri veka, a potiče iz samostana iz Belema. Originalan recept za ukusni ‘pastel’ je tajna, a najbolji ćete probati tamo gde je i započela komercijalna proizvodnja, u poslastičarnici Antiga Confeitaria de Belém.

Restorani u Lisabonu

Restorani u ovom božanstvenom brdovitom portugalskom biseru su obično porodični i mali lokali,  koji odišu lokalnim duhom i nisu preterano skupi. Ako se odlučite da probate neko jelo od ribe, sigurno se nećete pokajati! Naravno, nemojte da zaobiđete portugalska vina, čuveni porto, ali i vina sa Madere.

Ono što je u Lisabonu jako interesantno, jeste da osim fantastične lokalne kuhinje, tu možete da nađete i najbolje restorane brazilske i afričke kulinarske tradicije. Osim toga, u Lisabonu ćete imati priliku da probate neke od specijaliteta iz svih krajeva sveta, počev od meksičke kuhinje pa sve do jela severnih zemalja.

  • Napomena: Prilikom poručivanja jela u Portugalu će vam, kao i u Španiji, servirati male porcije predjela, slične španskim tapasima. Međutim, važno je da znate da se ova predjela u Lisabonu naplaćuju, za razliku od Španije, gde ih dobijate besplatno. Vodite računa koliko ste jela probali, da konačna cifra ne pređe i cenu poručenog obroka.

Plaže u Lisabonu

plaze-u-lisabonu-kupanje-letovanje

Mada je okeanska voda duž zapadne obale Portugala dosta hladna za naše poimanje letnjeg kupanja, brojni turisti iz čitavog sveta rado će se zaputiti u Portugaliju kako bi uživali u njenim plažama. Kada je reč o samom gradu lisabonu, on leži na obalama reke Tejo, čije je ušće u Atlantski okean u blizini.

Nedaleko od Lisabona možete pronaći lepe peščane atlantske plaže, idealne za jedan nezaboravan letnji provod i neponovljivo iskustvo portugalske obale.

  • Severno od Lisabona – Na potezu ka mestima Cascais i Estoril nalazi se dosta lepih plaža, a i sam Kaskais je poznat po njima. Uspot se nalazi Carcavelos, železnička stanica sa koje se dolazi do izuzetno atraktivne plaže, posebno popularne među omladinom. Pomenutom rutom prolazi voz portugalske železnice i do ovih plaža je lako doći.
  • Južno od Lisabona – Na putu ka jugu se nalazi veliki broj plaža, no velina nije pristupačna linijama gradskog prevoza. Ako ipak odlučite da posetite neku od plaža na južnom pravcu, posetite okolinu mesta Setubal. Na tom potezu se nalaze i odlične plaže u okolini mesta Sesimbra, a do njih može da se dođe direktnom autobuskom linijom iz centra Lisabona.

SMEŠTAJ U LISABONU

Ono što će prijatno iznenaditi putnike koji žele samostalno da organizuju putovanje u Lisabon i pronađu zgodan smeštaj, jeste to da su cene smeštajnih kapaciteta u portugalskoj prestonici dosta pristupačnije u poređenju sa drugim većim gradovima u Evropi i popularnim turističkim destinacijama.

Lisabon je manje-više ‘četvorosezonska’ metropola, kada je reč o turističkim ponudama i putovanjima, tako da smeštaja ima tokom cele godine, a nešto je jeftiniji u periodima pre i nakon samog jeka letnje sezone. Potrudite se da rezervišete smeštaj na vreme, što nije veliki problem, ako koristite popularne servise za bukiranje smeštaja, koji imaju dobru i preglednu pretragu.

Hoteli u Lisabonu su dosta pristupačniji nego u drugim gradovima Zapadne Evrope, te tamo možete da pronađete kapacitete izvrsnih uslova, sa kategorizacijom i sa četiri zvezdice, po ceni od dvadesetak evra za noć; ako rezervišete ranije, možete takav smeštaj da nukirate čak i za sezonske termine.

Naravno, u Lisabonu možete da pronađete i povoljne hostele, apartmane i bed&breakfast kapacitete po zaista povoljnim uslovima.

Gde odsesti u Lisabonu?

Pošto je smeštaj generalno povoljan, možda će vas zanimati koji kvart grada je najzgodniji za vaš boravak u prelepoj portugalskoj prestonici. Lisabon je interesantan, živopisan, i veseo grad, koji leži na brojnim brežuljcima, što mu daje neodoljiv šarm, ali i znači da ćete se dosta penjati na putu do smeštaja, zavisno gde odaberete da odsednete.

Kvart Baiša, što u prevodu znači ‘nisko’ sam je centar grada i jedini predeo gde ćete naći smeštaj na ravnom. U okolini centra su simpatični kvartovi Bairo Alto, Kjado i Alfama. Nešto severnije od samog jezgra Lisabona je Avenida da Liberdade, najveća i najvažnija gradska ulica u čijoj okolini mogu da se nađu veoma dobri i povooljni hoteli ili drugi smeštaj.

Na zapadu se nalazi četvrt Belem, koji je udaljen od samog centra, što treba imati na umu, jer nije baš najefektivnije povezan gradskim prevozom. Belem, pak, ima svojih prednosti; ovaj kvart je pun znamenitosti i odlična prilika da upoznate prekrasni lisabon izvan njegovog gradskog jezgra.

Na istočnom kraju grada je takozvani Park nacija, atraktivna oblast podignuta u vreme Svetske izložbe krajem devedesetih godina prošlog veka, posolovni kvart dosta udaljen, ali jako dobro povezan sa centrom Lisabona.

PUT U LISABON

put-u-lisabon-avionom-vozom-putovanje-i-letovanje-slike-grada

Lisabon je možda jeftina destinacija za boravak, sa dosta pristupačnim smeštajem i drugim važnim elementima turističkog odmora, ali je iz naše zemlje skupo stići do njega. Najefikasnija opcija za putovanje je avion, pa i gotovi turistički aranžmani.

Avionom u Lisabon – Ako letite za Lisabon iz Srbije, morate da znate da za taj pravac nema direktnih letova, te ćete morati da bukirate let sa presedanjem ili da otputujete na neku drugu evropsku destinaciju iz koje ćete leteti za Lisabon. Cena karte se kreće od 150 evra pa naviše, sve zavisno od kompanije, termina putovanja i drugih opcija. Pažljivom i temeljnom pretragom, te ranim bukingom možete da prođete jeftinije.

Aerodrom u Lisabonu je internacionalni Aeropuerto de Portela, na putu između Louresa i Lisabona. Do grada možete da dođete autobuskom linijom 91 i 96. Kada je reč o taksiju, savetuje se da ih izbegavate, zbog verovatnoće da naiđete na divlje vozače, koji će vam naplatiti daleko više od realne cene transfera. Realna cena vožnje bi trebalo da košta oko 10 evra, plus dodatno naplaćivanje za svaki kofer, oko1.2 evra.

Autobusom u Lisabon – Putovanje do Lisabona autobusom ili automobilom je dugo i prilično neudobno, pa se preporučuje jedino kao poslednja opcija. Glavni terminal je Sete Rios, blizu metro stanice Zoološki vrt, odakle se možete prevesti do centra grada. Neke turističke agencije koriste autobuski preoz, no morate da znate da takvo putovanje predstavlja kružnu turu sa zadržavanjem u drugim gradovima Evrope; pojedini aranžmani mogu da kobinuju autoboski i avionski prevoz. Ako putujete sopstvenim vozilom, do Lisabona se stiže bilo kojim od šest glavnih autoputeva, a gradu možete da pristupite sa gotovo svih strana.

Voz za Lisabon – Lisabon ima dve glavne železničke stanice, Santa Apolonia i Gare do Oriente i treću Cais do Sodre. Putovanje vozom je dugotrajno i naravno uključuje presedanja, ako ceo put prelazite na ovaj način. Do Lisabona možete da stignete vozovima iz okolnih gradova, te iz Španije. Do Lisabona iz Madrida saobraća i prilično efikasan noćni voz.

VREME U LISABONU

Lisabon se smatra jednim od evropskih gradova koji imaju najprijatniju klimu tokom čitave godine. Naravno, to zavisi od vašeg ukusa, ali ako volite duga topla leta, a zimogrožljivi ste, Lisabon je za vas destinacija iz snova. Leta u glavnom gradu Portugalije su vruća, sa temppereaturama u proseku oko 27® Celzijusove skale, mada živa u termometru često prelazi i trideseti podeljak.

Na leto, količina padavina je izrazito mala, može da se javi tek dva puta mesečno. Za ljubitelje tople primorske klime, leta u Lisabonu su pravo uživanje; ona traju od maja do oktobra, sa temperaturama koje su iznad dvadeset stepeni tokom gotovo svih meseci.

  • Prosečna najviša letnja temperatura: 28® C (Avgust, najtopliji mesec)
  • Prosečna najniža zimsa temperatura: 8® C (Januar, najhladniji mesec)

Lisabon ima svoju kišnu sezonu, koja počinje u oktobru i može da potraje i do aprila, sa veoma čestim i obilnim pljuskovima. Ako razmišljate da portugalsku prestonicu obiđete tokom zime, znajte da vam sigurno neće biti hladno, jer su ovde zime blage, sa temperaturama uglavnom oko petnaestak stepeni i više. Sneg se izrazito retko pojavljuje, a i tada se ne zadržava.

Takođe, ‘zimske’ noći u Lisabonu su, za naša shvatanja, tople; temperatura se kređe oko devetog podeljka i ne pada ispod nule gotovo nikad.

  • Prosečna najviša temperatura okeana: 20® C (Avgust, najtopliji mesec)

Za one koji planiraju kupanje u okeanu, važno je znati da su temperature vode duž portugalske zapadne obale niske. To nije kao da ste otišli na plažu na Mediteranu, te ovde temperatura vode jako retko doseže više od dvadesetak stepeni, što je prilično hladno.

Najtoplije temperature okeana su u avgustu, oko 20® Celzijusa, što je za nas, kupače navikle mahom na prijatan Mediteran, i dalje dosta hladnjikavo.

Loading...

Pogledajte i ovo Još tekstova od autora