Ostrvo Malta – glavni grad, gde se nalazi, putovanje

0

Na samom jugu Evrope, u Sredozemnom moru, nalazi se ostrvo Malta. Možda bi bilo ispravnije nazvati ovo malim arhipelagom, jer se Republika Malta zapravo sastoji od tri ostrva – Malta, Gozo i Komino.

Službeni jezici su malteški (plod istorijskog mešanja romanskih, arapskih i engleskih uticaja na ostrvu) i engleski. Pored toga što gotovo svako govori engleski, sa velikim brojem ljudi moći ćete da se sporazumete i na italijanskom.

Broj stanovnika na ovom ostrvu se iz godine u godinu vrtoglavo penje, približavajući se cifri od pola miliona, što ga čini najgušće naseljenom državom Evropske Unije. Upravo je ovo razlog što vlada ovog ostrva nudi novac onima koji reše da se sa Malte presele na manje naseljeno ostrvo arhipelaga – Gozo.

Poznata po prelepim plažama, kristalno plavoj vodi, odličnom provodu, ali i čarobnim srednjevekovnim gradovima – Malta je vrlo popularno turističko odredište.

Istorija ostrva

Na raskršću Evrope, Azije i Afrike, Malta je mesto na kom su se vekovima susretali, ali i sudarali vrlo različiti uticaji. U mozaiku istorijskog i kulturnog nasleđa Malte, najupečatljiviji su uticaji arapske, romanske i engleske kulture.

Nakon nekoliko vekova pod vlašću Vizantije, Maltom su zagospodarili čuveni vitezovi reda sv. Jovana. U njihovo vreme na ostrvu su izgrađene najpoznatije katedrale i tvrđave – neka od najreprezentativnijih nasleđa barokne kulture.

Nešto malo nakon što je Napoleon osvojio Maltu, ono je Pariskim mirovnim ugovorom pripalo Velikoj Britaniji, čiji su uticaji ostavili korene u mnogim aspektima života ovog ostrva.

Pre svega kao strateški važno mesto između Gibraltara i Sueckog kanala – Malta je bila itekako važna najvećoj kolonijalnoj imperiji sveta. Iako je dekolonizovana šezdesetih godina prošlog veka, Britanci su i dalje vezani za Maltu, posebno onih stariji koji ovde provode zime, mada ima i onih koji na ovom ostrvu proživljavaju svoje penzionerske dane.

Kultura i umetnost na Malti

Za turiste koji, osim mora i provoda, žele da vide i nauče nešto, Malta je idealna destinacija. Pored mnoštva istorijskih zanimljivosti, ovo ostrvo nudi i neke vrlo značajne dragocenosti onima koje interesuje umetnost.

Valeta – dragulj ostrva

Pre svega, Valeta je ne samo administrativno, već i kulturno i istorijski glavni grad ovog sunčanog ostrva.
Obeležena periodom vladavine vitezova, u Valeti se nalazi čuvena Palata Velikog Majstora – u kojoj za 12€ možete videti vekovni centar svih važnih dešavanja, a kada je glavni deo zatvoren (zbog činjenice da je to danas sedište skupštine), za turiste su, za 6€ otvorene prostorije sa viteškom opremom i oružjem.

Pored Palate, najznačajnija zaostavština ovog perioda je čarobna barokna katedrala svetog Jovana, u kojoj za 10€ dobijate audio turu kroz zlatom optočeni simbol moći malteških vitezova. Kada povratite dah od baroknih ukrasa koji krase svaki milimetar zidova, podova i plafona ove crkve, ulazite u prostoriju u kojoj se nalaze dva čuvena dela najvećeg majstora baroka – Karavađov sveti Jeronim, kao i Usekovanje glave svetog Jovana. Karavađo je, izgnan zbog nekog dvoboja, živeo na Malti nekoliko godina, gde je ostavio dva svoja veoma značajna dela. Osim Karavađa, Matia Preti je još jedan veliki barokni umetnik čija dela krase ovu crkvu.

U Valeti se nalazi i pozorište Manoel, jedno od najstarijih pozorišta u Evropi, u kom za 5€ ljubitelji pozorišta i mode mogu da uživaju u muzeju pozoriših kostima.

Dok šetate Valetom, imajte na umu da je čitav grad prava jedna barokna atrakcija, i da vam se u tim uskim ulicama lako možete desiti da ne primetite, na primer, velelepnu katedralu ukrašenu neverovatnom količinom reljefa, samo zato što niste podigli glavu.

Osim toga, Valeta je mesto iz kog je, upravo zahvaljujući uskim ulicama, poteklo arhitektonsko obeležje čitavog ostrva – uske terase pripijene uz visoke, šarene zgrade. Kako su gotovo sve zgrade građene od istog materijala, meštani detalje poput vrata, prozora, terasa i sl, farbaju različitim, jarkim bojama, što samo doprinosi šarmu ovih veselih mediteranskih gradića.

Na kraju obilaska možete da prošetate gradskom baštom i uživate u pogledu na Tri Grada, kao i da popijete kafu u nekom od kafića na gradskoj ‘terasi’. Ako se zateknete na ovom mestu oko podneva, možda će vam biti zanimljiva počasna paljba koju plotuni, koji se nalaze u podnožju terase, izvršavaju svakog dana tačno u podne.

Mdina – tihi grad

U srcu ostrva, opasan zidinama sa kojih, u vedrim danima, puca pogled čak do mora, nalazi se nekadašnji glavni grad – Mdina.

Za ljubitelje istorije i umetnosti, ovo mesto je pravi raj. Uske uličice, u kojima često morate da se sklonite u dovratak kako bi prošle kočije, vratiće vas u srednji vek.

Na trgu u centru ovog grada, nalaze se katedrala svetog Pavla, kao i muzej uz katedralu. Katedrala – još jedno značajno barokno zdanje je, kao i katedrala u Valeti, mesto na kom su sahranjeni brojni značajni ljudi što države, što crkve. Za 5€ možete da kupite ulaznicu za katedralu i, još značajnije, muzej. U ovom muzeju, pored predmeta koji oslikavaju život Maltežana kroz razne istorijske periode i mnogobrojnih umetničkih dela, ono što će vas oboriti sa nogu je postavka Direrovih grafika, koja zauzima čak dve prostorije muzeja.

Gozo

Najsevernije ostrvo arhipelaga je, onima avanturističnog duha, često najzanimljivije. Ovo je mesto na kom kažu ume da duva vetar kao nigde na svetu. Strmi hridovi, misteriozne podvodne pećine i kristalna voda čine razumljivom činjenicu da je ovo jedna od lokacija na kojima je snimana jedna od najpopularnijih serija poslednjih godina – Igra prestola.

Ono po čemu je, između ostalog, ovo ostrvo bilo veoma poznato je Azurni prozor – prirodna lepota u vidu luka od stena, na žalost je nestalo u velikom zemljotresu pre samo dve godine.

Gozo je pravi raj za one koje zanimaju istorija i arheologija – čuveni su ostaci Ġgantija temples, koje možete izbliza obići za 6-9€, u zavisnosti od doba dana kada ste tamo. Osim toga, glavni grad ovog ostrva – Viktorija, ima svoj stari, srednjovekovni deo, al i Nacionalni arheološki muzej, za koji je potrebno izdvojiti 5€.

Za jedno ovako malo ostrvo, iznenadiće vas velelepnost crkava. Ta’ Pinu Basilica, Xewkija Rotunda – najveća crkva ostrva, kao i barokna Pariska crkva, samo su neke od mesta koje privlače turiste.

Plaže

Iako malo ostrvo, Malta je specifična po, ne samo velikom broju plaža, već i po njihovoj različitosti.

Smeštena u sred Mediterana, njene obale zapljuskuje zaista kristalna voda.

Za one koji vole duge, mirne peščane plaže, sa postepenim prelazom kako idete ka dubini, izbor je veliki – Meliha, Zlatna plaža i plaža u st. Džordž zalivu (Paceville) su samo neke od njih. Ovo su plaže na kojima ćete naći najveći broj mladih ljudi, a Meliha je poznata po velikom izboru sportskih aktivnosti. Do Melihe i Zlatne plaže se iz, na primer Slime ili Paćevila, može doći autobusom, pri čemu je cena karte oko 2€.

U povratku sa Zlatne plaže, možete svratiti do kompleksa Popajevog sela, gde je sniman film o ovom crtanom junaku, davne 1980. Šarmantne drvene kućice na obali tirkiznog mora zaista odišu nečim posebnim, te je Malta odlučila da učini ovo mesto još jednom turističkom atrakcijom, koja će vam biti naplaćena oko 10€.

Još jedna plaža ovog tipa je plaža u zalivu Armir, koja je nešto popularnija među meštanima i porodicama sa decom. Armir se nalazi na samom severu ostrva, otvoren ka Kominu, te je voda veoma slična onoj u plavoj laguni.

Za one avanturistične, savršena je plaža koja se nalazi na samom jugu ostrva, koju vetrovitim danima zapljuskuju veoma nemirne vode, ali koja je najpoznatija po velikom polukružnom otvoru u steni, po čemu je i dobila ime – Bazen sv. Petra. Iako na ovoj plaži nema hladovine, kafića niti prodavnice, ona je uvek prepuna. Razlog za to je – adrenalin! U vodu se ulazi skokom, sa prilično velike visine, i često možete zateći nekog virtuoza koji fascinira publiku hrabrim skokovima. Deluje strašno, ali jednom kad skočite u vodu i osetite taj adrenalin, nećete moći da prestanete.

Jedna od najlepših plaža, smeštena na severu ostrva, sa pogledom na Komino i Gozo, svojom kristalno čistom vodom i prelepom prirodom itekako zaslužuje svoje ime – Rajska plaža. Dok silazite niz veliki broj stepenica, pogled je takav da zastaje dah. Voda je ovde sasvim pristojne dubine, za one koji ne vole ni previše plitko ni previše opasno. Na plaži postoje i kafić i restoran.

Za one koji ne vole gužvu, i koji uživaju u čistoj vodi, ‘gradska’ plaža u Slimi ispuniće njihova očekivanja. Kako se plaža prostire celom dužinom Slime, zaista je teško imati problem sa gužvom. Plaža je kamena i možete prostreti svoj peškir gde god želite. U iznenađujuće čistu vodu se ulazi stepenicama, tako da plićaka praktično i nema, što je za one koji vole da plivaju savršeno.

Najčuvenija plaža na Gozu, poznata po svom prirodno crvenom pesku i kristalno čistoj vodi, nalazi se u zalivu Ramla. Ova prostrana plaža omiljena je plaža na Gozu. U blizini Ramle nalazi se i San Blas zaliv, koji je veoma popularan među roniocima.

Na kraju, najlepša plaža, ona zbog koje ljudi i dolaze na Maltu i koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim – Plava laguna. Postoje brojne ponude za jednodnevne izlete na Komino i Gozo, gde za 25-35€ možete brodom otići do tamo i provesti dan kupajući se ili obilazeći ova ostrva. Komino je ostrvo za svega 4 stalna stanovnika, jednim hotelom i praktično jednom plažom – ali koja zasenjuje sve ostale. Voda plave lagune je toliko čista da, zbog veoma svetlog peska na dnu, izgleda kao jedan ogroman bazen, gde vidite toliko različitih nijansi plave boje odjednom. Iako ova plaža ne nudi nikakav hlad a iznajmljivanje suncobrana se naplaćuje i do 20€, krcata je svakog dana u godini.

Ako se odlučite za vođenu turu na Komino, odvešće vas i u Kristalnu lagunu, još jedno mesto veoma omiljeno među roniocima, zbog mnogobrojnih podvodnih pećina ali i nestvarno čiste vode. Na vrhu jednog hrida može se videti tvrđava, mesto odakle je, na snimanju filma Grof Monte Kristo, glavni junak skočio u vodu, pobegavši iz zatvora.

Hrana i provod

U mestu koje je ne samo mozaik toliko različitih kultura, već poseduje i vrlo specifičan šarm mediterana, jednostavno ne možete da očekujete lošu hranu.

U gotovo svakom mestu na Malti, u svakom zalivu, uz obalu su načičkani predivni restorani i kafići sa terasama sa kojih se pogled pruža na more. Iako su mnogi od njih poznati po morskim i ribljim specijalitetima, postoje neka jela koja, kao fuziju svih različitih kultura, možete da dobijete samo na ovom ostrvu.

Pre svega, treba pomenuti pekare koje su praktično na svakom koraku i koje mame čuvenim malteškim hlebom, za čiju teksturu zahvaljuju klimi, ali i još čuvenijim – pastizzi pecivima. Pastizzi su punjeni najčešće rikotom, ali su vrlo popularni i oni slatki, sa nutelom. Pored ovoga, uobičajena užina su i veoma ukusni sendviči – ftira, najčešće sa tunjevinom i svežim paradajzom, maslinama i lukom.
Italijanski uticaj vidi se i u još nekim izrazito mediteranskim jelima. Bila bi šteta na ovakvom mestu ne probati čuvenu kapunatu – jelo koje pršti od letnjih ukusa, sa svežim paradajzom, patlidžanom, kaparima, maslinama i paprikom.

Kako je klima na ovom ostrvu prilično suva, lako se pretpostavi da je ovde teško uzgajati mnogo šta. Biće da je to razlog zašto je jedan od najvećih specijaliteta ostrva – gulaš od zečjeg mesa, sa paradajzom, vinom i belim lukom. Teško da ćete ovakvo jedno jelo probati na drugom mestu.

Takođe, jedna od riba koje se najčešće spremaju na ostrvu je lampouki, od koje Maltežani prave vrlo ukusnu pitu. Pored lampuki ribe, veoma su poznati specijalitet i punjene lignje, hobotnica, grilovana sabljarka i riblja čorba.

Ako ste osoba koja voli pivo, morate probati malteški Cisk, najpoznatije pivo ostrva. Takođe, zanimljivo piće je kinnie, blago gorak gazirani sok sa primesom anisa, djumbira i gorke pomorandže. Osim toga, ovo sunčano ostrvo nudi širok asortiman vina.

Mora se priznati da cene na Malti nisu prilagođene prosečnom balkanskom džepu, te će vas pivo u kafiću koštati 2.5-4€, kapućino 2€, a jeftinija večera oko 15-20€.

Što se provoda tiče, Malta je jedno organizovano ostrvo koje je smestilo najbolji provod na jedno mesto – Paceville. Nekoliko ulica u ovom mestu u kojima su klubovi i duskoteke načičkani jedni do drugih pruža zaista širok izbor, za svačiji ukus. U Paćevilu, gde je uveče teško čak i probiti se kroz ulicu, provod traje do zore, i verujte, ovakve žurke se ne vidjaju često. Ovo mesto okuplja DJ-eve iz cele Evrope i nadaleko je poznato po svojim žurkama.

Pored Pacevila, po dobrom provodu je poznata i Budžiba, u kojoj se, pored diskoteka i klubova, može pronaći i provod nešto drugačijeg tipa, te se nemojte iznenaditi ako uveče, šetajući uz obalu, vidite tango nadigravanje na terasi nekog od restorana.

Za one koji vole nešto mirnije večeri, svako mesto ima divna šetališta duž zaliva, i uvek možete sesti u neki od restorana da uz predivan pogled uživate u čaši vina ili piva.

Za one koji vole šoping, u Slimi se nalazi najveći tržni centar ostrva – The Point, u okviru kog možete obići preko 50 radnji najpoznatijih svetskih modnih kuća, al ii sesti da pojedete ili popijete nešto u nekom od kafe-restorana ovog tržnog centra.

Srbi na Malti

Iako je protok ljudi kroz ovo ostrvo ogroman, procenat ne-maltežana deluje jako mali – tek 5% stanovništva. Ipak, na ovako malom prostoru to nije zanemarivo.

Nemojte se iznenaditi ako, dok kupujete piće u Paćevilu, barmen razume vaš komentar na srpskom. Još manje ako, šetajući duž zaliva u Msidi svratite u palačinkarnicu i shvatite da je vlasnik – takođe naš čovek.

Iz godine u godinu, sve više Srba na Maltu odlazi trbuhom za kruhom, ali je veliki i broj onih koji su, živeći tamo već preko dve decenije, stvorili porodice i ‘postali’ Maltežani. Ovo su uglavnom ljudi koji rade u građevinskoj struci, koji su tamo otišli 90ih, sa velikim građevinskim kompanijama. Dok su Srbi navikli na more i postali ‘tamošnji’ samom činjenicom da odu na plažu tek nekoliko puta u toku sezone, Maltežanke udate za Srbe se oduševljavaju zelenilom i bujnošću prirode u zemlji svojih muževa. Zaista, priroda ostrva je, zbog svoje veoma suve klime, činjenice da nema ni jednu jedinu reku ali i relativno ravnog reljefa i jakih vetrova zimi, veoma jednolična i, reklo bi se – žuta. Zakon da se u građevini ne sme koristiti nijedan materijal osim malteškog žutog kamena, koji je bio na snazi do pre nekog vremena, svakako nije pomogao opštoj slici ostrva.

Danas se većina Srba koji odlaze na Maltu zapošljava u medicinskoj struci, ali je sve veći broj mladih koji odlaze da, konobarišući, provode letnje mesece tamo.

Malta je poslednjih godina i srpskim turistima sve pristupačnija, posebno uvođenjem letova low-cost kompanija poput Wizzair-a, preko kog se povratna karta može naći i po ceni oko 40-50€.

Još neke informacije

Kako je ostrvo prilično malo (najveća razdaljina između dva mesta je svega 40ak km), vrlo je izvodljivo obići ga uzduž i popreko u periodu od 10-15 dana. Najlakši način da to izvedete je da iznajmite auto, a na Malti to možete učiniti već za 7-10€ po danu. Za nesigurnije vozače ipak, treba imati na umu – ova bivša kolonija Velike Britanije i dalje vozi levom stranom ulice.

Osim toga, ulice u mnogim mestima su prilično uske, a mnoge su i jednosmerne, tako da je za vožnju na ovom ostrvu ipak potrebno malo strpljenja i veštine.

Takođe, budući jedna od članica EU, Malta je odavno prihvatila evro (€) kao valutu, što ste i iz teksta

mogli zaključiti.
Ovo ostrvo praktično živi od turizma – što je i razlog da se gotovo sve naplaćuje, stoga se studentima koji putuju tamo preporučuje da ponesu indeks ili međunarodno priznatu EYCA ili AIESEC karticu, jer će im to obezbediti niže cene mnogih ulaznica.

Pogledajte i ovo Još tekstova od autora