Najduža i najveća reka u Evropi i na svetu

Čovek se od davnina bavi merenjem i krojenjem sveta u kome živi. Prirodna dobra, čuda i lepote kojima smo okruženi nisu nikakav izuzetak. Štaviše, čini se da je merenje i pravljenje spiskova o njima možda čovekov način da nekako ukroti nesavladive prirodne sile, da ih stavi u neke svoje okove i sortira u fioke, kako bi ih ipak u izvesnoj meri pripitiomio, makar samo na papiru. Čovekava fasciniranost prirodom tu ne prestaje; ona samo raste još veća, lepša i moćnija, evidentirana i osvedočena.

Moćne vode planete Zemlje ne prestaju da opčinjavaju ljudski rod, od prapočetaka civilizacije, do današnjeg dana. Verovatno se svako od nas bar nekad zapitao o raznim i mnogobrjnim ‘naj’ sveta u kome živimo, koji i mi oblikujemoi kome se povinujemo. Ostati ravnodušan na moć prirode je nemoguće; voda, kao jedan od osnovnih elemenata od kojih smo sazdani i mi i naš život i svet, zaslužuju posebno poštovanje. Bez voda nema života, u osnovnom, prirodnom smislu; no, moćne i velike reke ne samo da nas hrane, već obezbeđuju i mnogo drugih i važnih stvari, koje olakšavaju naše postojanje i sve što radimo.

Velike reke su, osim prirodnih dobara kojima nas snabdevaju, veliki plovni putevi koje koristimo za transport i moćni izvori energije, koja je potrebna našim naseljima, gradovima, silnim undustrijama i tehnologijama. U nastavku ćemo pričati o najdužim i najvećim rekama u Evropi i na svetu, statistikama i zanimljivostima vezanim za njihov tok.

NAJDUŽA I NAJVEĆA EVROPSKA REKA – VOLGA

Volga je najduža reka u Evropi, a zbog svog ekonomskog, kulturnog i istorijskog znaćaja, udruženog sa veličinom samog njenog basena, moćnog toka i dužine, ubraja se mađeu ‘naj’ reke u čitavom svetu. Tok Volge je istorijska kolevka čitave ruske nacije, a i dan danas je glavni zapadni vodeni put u toj zemlji. Rusi je zovu i Majka Volga, a njeno ime se etimološki povezuje sa proto slovenskim i terminima raznih srodnih slovenskih naroda za pojam ‘vlaga’. Čitav tok Volge se nalazi na teritoriji Rusije, zauzima dve petine evropskog dela Rusije, a dom je gotovo polovini ukupnog stanovništva ove države.

Volga izvire u Valdajskim brdima, nedaleko od Moskve i ponire u Kaspijsko more, 3 530 kilometara nizvodno. Usput dobija vode od preko dve stotine pritoka, od kojih se većina prilljučuje moćnoj Volgi sa njene leve obale. Ukupni rečni sistem Volge sadrži preko 150 000 reka i stalnih i privremenih potoka, a kada bismo izračunali ukupnu dužinu čitavog basena, ona bi iznosila skoro 575 000 kilometara. Volga se prostire i navodnjava oko 1 380 000 kvadratnih kilometara, putujući od Valdajskih brda ka Uralu i dalje na putu ka Kaspijskom moru.

• Sliv Volge prolazi kroz čak četiri različite geografske zone. Ona protiče kroz guste, močvarne šume sve do Donjeg Novgoroda i Kazana, kroz šumovite stepe odatle do Samare i Saratova, zatim kroz stepe do Volgograda i polupustinjske predele pre nego što se ulije u Kaspijsko more.
• Volga dobija čak 60% vode od snegova, 30% podzemnih voda i 10% kišnice. Karakteristična je po pojavi prolećnih poplava. Njen moćni protok je zaista impresivan, a iznosi 8060 kubnih metara u sekundu u proseku, mereno kod Astrahana.
• Osim što je najduža, Volga je i po površini sliva najveća reka u Evropi, sa slivom od preko 857 000 kvadradtnih kilometara. Podeljena je na tri dela, Gornju, Srednju i Donju Volgu.
• Volga je na pojedinim mestima toliko široka, da je nemoguće videti drugu obalu. Na njenom toku ima deset brana.
• Na samoj reci i u njenom slivu nalaze se svi veliki gradovi zapadne Rusije, među kojima su Astrahan, Volgograd, Saratov, Samara, Uljanovsk, Kazan, Donji Novgorod, Jaroslavl, Tver.

NAJDUŽA REKA NA SVETU – NIL

Nil je najduža reka na svetu, a u trci je tek za koju stotinu kilometara pobedio moćni Amazon. Nil se smatra ‘ocem’ afričkih reka i ponosno nosi titulu još jedne ‘naj’ svetske reke. Izvire južno od Ekvatora i teče ka severu, ka svom ušću u Sredozemnom moru, na teritoriji Egipta.

Nil je dugačak 6 853 kilometra, a navodnjava prostranstvo od 3 349 000 kvadratnih kilometara. Basen Nila rasprostranjen je na teritoriji država Tanzanija, Burundi, Ruanda, Demokratska Republika Kongo, Kenija, Uganda, Južni Sudan, Etiopija, Sudan i Egipat. Nil formiraju tri reke, Plavi Nil i Atbara sa etiopskih visoravni i vode Belog Nila iz jezera Viktorija i Albert.

• Stari Egipćani su ga nazivali Ar, što u prevodu znači ‘crn’, zbog boje sedimenata koji se izdižu kada Nil plavi. Ime Nil potiče od grčok pojma neilos, koji prosto označava reku.
• Dobro nam je poznat kao istorijska kolevka moćne staroegipatske civilizacije; većina stanovništva ovog dela Afrike je koncentrisana u bogatom vegetacijom slivu Nila. Osim toga, mnogi priobalni delovi reke su dom velikom broju krokodila i to najvećim primercima u svetu.
• Prosečan protok Nila je 2 830 kubnih metara u sekundi. Nil je glavni plovni put u ovom delu Afrike, što je posebno izraženo u sezoni poplava, kada je svaki drugi vid transporta onemogućen.

NAJVEĆA REKA NA SVETU – AMAZON

Iako je afrički Nil odneo titulu najduže reke na svetu, čudesni Amazon je po svemu ostalom na prvom mestu, a ne zaostaje ni u dužini. To je najveća i najduža reka u Južnoj Americi, a ima najveći sliv u čitavom svetu, po zapremini, protoku i površini svog basena. Amazon je dugačak bar 6 400 kilometara, što je razdaljina jednaka udaljenosti od Njujorka do Rima. Najzapadniji izvor Amazona je u Andima, na oko 160 kilometara od pacifičke obale; moćni Amazon se uliva u Atlantski okean, na severoistočnoj obali Brazila.

Zanimljivo je da se još polovinom XX veka povela debata o stvarnoj dužini reke Amazon, te neki tvrde da je ona zapravo duža od Nila, koji još uvek nosi zvaničnu titulu najduže svetske reke. Za razliku od Nila, prašumski, divlji i opasni predeli amazonskog basena su dugo bili potpuno nepristupačni. Razvpj tehnologija doprineo je mogućnostima da se neistraženi predeli izvorišta Amazona bolje ispitaju; prema kalkulacijama jedne ekspedicije sa početka Novog Milenijuma, dužina Amazona iznosi čak 6 992 kilometara, čime Amazon odnosi prevagu nad 6 853 kilometara dugim Nilom.

Međutim, kako je čudan i nepristupačan basen Amazona podložan raznim promenama usled klimatskih faktora, a sam sliv je kompleksan i sačinjen od brojnih nestabilnih pritoka, dužina reke je i dalje predmet debate.

• Amazonski sliv pokriva 7 miliona kadratnih kilometara, što ga čini apsolutno najvećim u čitavom svetu. Osim toga, njegov prosečni protok je 209 000 kubnih metara u sekundi, što ga čini najmoćnijom svetskom rekom.
• Amazon je najveći plovni put u ovom delu sveta, a njime se koriste najrazličitiji oblici transporta ljudi i dobara; na Amazonu mogu da se sretnu raznovrsna plovila, od kanua napravljenih od izdubljenih stabala, preko drvenih ručno pravljenih čamaca, do modernih, čeličnih plovila.
• Amazon se nekada naziva Reka more, zbog svoje ogromne površine i količine vode. Reka ima preko 1100 pritoka, od kojih je 17 dugačko više od 1 500 kilometara.
• Prvi Evropljanin koji je plovio Amazonom je bio Visente Janez Pinzon 1500., a prvi koji je isplovio dužinu Amazona bio je Francisko de Orelana 1542.

OSTALE NAJ REKE U SVETU

Iako još nije sasvim jasno da li Nil ili Amazon odnose pobedu u trci za najdužu svetsku reku, Amazon je definitivno najveća reka na planeti, prema svim ostalim merilima.

U Evropi tu titulu ponosno nosi moćna ruska Volga. No, druge velike svetske reke nikako ne treba zanemariti. Evo koje su to ostale naj reke u svetu.

Najduža reka u Aziji je Jangce,a istovremeno je i treća po dužini u svetu. Jangce je tek nešto kraća od Nila, sa svojikh 6 300 kilometara, od izvorišta u oblasti Ćingaj u Kini, pa sve do ušća u Istočno kinesko more, kod Šangaja. Jangce ne zaostaje ni po svojoj snazi, sa protokom od 30 166 kubnih metara u sekundi. Nakon Jangcea, kao treće najduže reke sveta dolazei Žuta reka u Kini, Parana u Centralnojužnoj Americi, Kongo u Africi, pa Lena u Sibiru.

Druga najduža reka u Evropi je Dunav, koji se nalazi na četrnaestom mestu po dužini na listi najdužih reka na svetu. Nakon Dunava, treća najduža evropska reka je Ural, zatim Dnjepar, Don, Pečora i Kama.

Najdublja reka na svetu je Kongo, a za njim Jangce i evropski Dunav. Od Dunava je nešto plići afrički Zambezi, pa azijski Mekong, dok se neverovatni Amazon nalazi na šestom mestu.

Jedna od neverovatnh prirodnih lepota velikih, a i manjih, reka su veličanstveni slapovi i vodopadi. Najveći vodopadi na svetu nalaze se na reci Mekong u Laosu; to su vodopadi Kon, na mestu gde se reka deli na sedam velikih kanala i bezbroj malih, a pružaju se na skoro 11 kilometara u širinu. Sledeći na listi su gotovo upola uži Salto Para na reci Rio Kaura u Venecueli. Za njima slede Kongou vodopadi na reci Ivindo u Gabonu, a na četvrtom mestu su čuveni i veličanstveni Iguasu, na granici Argentine i Brazila.