Izvor Dunava – evo gde izvire i koje su zanimljivosti o njemu

Odgovor na pitanje gde izvire ‘lepi plavi Dunav’, jedna od najprometnijih i najvećih evropskih reka, na kojoj leži i naša prestonica, naučili smo dobro još u osnovnoj školi. Međutim, sam Dunav i njegovo rodno mesto, te čitava priča vezana za ovu veliku reku mnogo su više od puke geografske statistike; Dunav je čak više kulturni, nego geografski pojam.

Naučili smo da izvire u podnožju planine Švarcvald i da je druga reka po dužini u Evropi, da protiče kroz deset država i da su na njemu mnogi važni gradovi evropskog kontinenta i evropske prestonice.

Gde je ‘rodna kuća’ Dunava?

Zvanično, reka Dunav izvire u korenu planine Švarcvald u Nemačkoj, kod mesta Donaušingen (Donauschingen), a stvaraju ga zapravo dve manje reke, Breg i Brigach. Retko ko je upoznat sa podatkom da rečica Breg izvire blizu mesta Furtwangen, na nešto više od kilometar nadmorske visine, a kako je duža od svog ‘para’ sa kojime čini Dunav, geografski je njeno izvorište zapravo pravi početak dunavskog toka. Dve se reke spajaju kod zamka Donauschingen, gde je u XIX veku podgnuta fontana Donauqelle, kao zvanični simbol izvorišta Dunava.

Reka sa najviše imena

Zbog svoje ‘multinacionalne’, a i ‘multiistorijske’ pripadnosti, Dunav je reka sa mnogo imena. Drevni Tračani su ga nazivali Istros, a Skiti Mataos. Veliki Stari Rimljani su mu dali imena Danister i Danubius, a Grci Dunavius. U Nemačkoj i Austriji je još uvek poznat kao Donau,a Francuzi ga zovu Le Danibe.

Kroz Budimpeštu protiče pod imenom Duna, a u Rumuniji je znan kao Dunarea. Turci su ga nazvali Tuna, Rusi i Slovaci za njega kažu Dunaj, a mi, naši susedi iz bivših jugoslovenskih zemalja i Bugari ga zovemo Dunav.

Put reke Dunav

Znamo da Dunav protiče kroz deset država na svom putu kroz Evropi, a istovremeno je i jedina reka koja na evropskom kontinentu teče od zapada prema istoku. Većina ljudi ne zna i da ne odlazi čitav sliv Dunava u Crno More, kako nas uče u školi.

Jedan mali deo toka ponire pod zemlju i to na dve lokacije, blizu grada Tuttlingen. Onaj zvanični deo Dunava ‘plovi’ evropskim krajolikom i prolazi kroz sledeće zemlje.

• Nemačka (Ulm, Ingolštad)
• Austrija (Linc, Beč)
• Slovačka (Bratislava)
• Mađarska (Gijor, Budimpešta, Dunajvaroš)
• Hrvatska (Vukovar)
• Srbija (Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo)
• Rumunija (Drobeta Turnu-Severin)
• Bugarska (Vidin, Nikopolj)
• Moldavija (Đurđulešti)
• Ukrajina (Izmail)

Na svom putu prolazi kroz četiri evropske prestonice: Beč, Bratislavu, Budimpeštu i Beograd, četiri velika ‘B’ evropskog kontinenta.  Dunav je vekovima igrao izuzetno važnu ulogu u istoriji i životu Evrope; on je spajao i razdvajao narode i nacije, gradove, države, kulture i tradicije.

Jedan je od najprometnijih vodenih puteva na našem kontinentu, uvek je imao važan strateški, ekonomski, sociološki i kulturološki značaj. Slede neke od interesantnih i manje poznatih zanimljivosti o ovoj moćnoj reci.

Dunavske mere

Za one koji posebno vole brojke, spiskove, liste i razmere, zanimljio je da se pomene da je Dunav dugačak 2860 kilometara, a da je površina dunavskog sliva 817 000 kvadratnih kilometara. Protok Dunava se kreće oko 7000 kubnih metara u sekundi.

Reka Breg, od koje delom nastaje, izvire na visini od 1078 metara i duga je 2860 kilometara; reka Brigach izvire na 940 metara nadmorske visine i iste je dužine.

Šta Dunav krije na svom dnu?

Možda niste znali, ali dno dunavskog basena krije moćne potonule nemačke ratne brodove. Naime, radi se o stotinama brodova nemačke ratne mornarice koji su, pred neminovnom propašću pred sam kraj Drugog svetskog rata plovili rekom, bežeći pred silom Sovjetskog Saveza. Brodovi se vide tokom leta, kada vodostaj reke dovoljno opadne, usled sušne sezone.

Turistička atrakcija

Dunav je danas jedna od najpopularnijih evropskih, pa i svetskih turističkih ruta. Krstarenja Dunavom organizuju mnogobrojne evropkse turističke agencije, a ponude su raznolike i raznih kategorizacija, od luksuznih brodova, do avanturističkih aranžmana, kraći i duži.

Osim toga, uz sam Dunav su svugde u Evropi izgrađene pešačke i biciklističke deonice.

Bogatstvo pijeće vode, flore i faune

Dunav je vekovima bio važan resurs za čoveka, kako u pogledu neophodne vode za piće, tako i hrane. Pošto je jedna od najvećih reka u Evropi i svakodnevno se ekspoloatiše kao izvor pijeće vode, smatra se upravo najvažnijim i najzdravijim trezorom vode u centralnom delu Evrope, a dnevno snabdeva milione ljudi.

Osim toga, dunavski basen je dom za preko dve stotine vrsta riba, ali i ptica i drugih životinja. Jedna od najvažnijih vrsta riba koja se peca iz Dunava je jesetra.

Romantična duša Dunava

Lepi plavi Dunav je odavno bio omiljena destinacija slobodnih duša, avanturista, raznih stvaraoca iz svih umetničkih pravaca. O njemu su pisane pesme, komponovana remek dela, slikane slike, pričane priče i legende.

Pripovesti vezane za Dunav sežu u daleku prošlost, od mitova i narodnih verovanja, pa sve do savremenih popularnih novela.