Dvorci Bavarske – zanimljivosti i saveti za putovanje
Postoje mesta koja su sama po sebi nestvarna i čine raj na zemlji. Jedno od takvih su i dvorci Bavarske.
Ukoliko ih posetite, često ćete razmišljati da li je sve ovo stvarnost ili san. Opčinjeni lepotom ovih dvoraca, dugo ćete biti pod pozitivnim utiskom. Nemački dvorci otisnuti su na vrhovima planina, pa posmatrajući ih stičete utisak da se dižu među oblake. Svaki od njih odiše različitim stilom, i priča nam priču o davnim vremenima. Ugledajte raskoš nemačkih dvoraca, slike, statue, mozaike, nestvarnu prirodu koja ih okružuje, i bar na trenutak zaplovite u svet kraljeva i davna vremena. Vitezovi, vladari, ratovi, kraljevi oživeće pred vašim očima kada se nađete na ovim bajkovitim mestima.
Nemačka je zemlja prepuna dvoraca i neka vaš budući cilj bude poseta ovih mesta. Na taj način obogatićete svoj život duhovno i spoznaćete različite istorijske činjenice. Poznato je već da su putovanja neprevaziđen put da radimo na sebi, i što više putujemo bićemo u prilici da bolje upoznamo sebe i svoje snove.
Bavarska oblast nalazi se u Nemačkoj, a glavni grad iste je Minhen. Isti se nalazi na reci Izar, u severnom delu u odnosu na planinu Alpi. Interesantan podatak je da je bavarski kralj Ludvig II rešio da u toku svog života renovira i gradi dvorce koji su prethodno postojali samo u njegovoj mašti. Na izgradnju dvorova ovaj kralj potrošio je bogatstvo koje je vekovima sticano i samim tim državu je doveo skoro do potpunog bankrotiranja. Iako tada nisu bili svesni koristi koju će im pomenuti dvorci doneti, danas zahvaljujući njima u Bavarsku oblast dolazi veoma veliki broj turista kako bi ih posetio.
Dvorci koji se nalaze na ovoj teritoriji su dvorci Herekinze, Linderhof i Nojšvanštajn koje je sagradio kralj Ludvig II, a takođe na ovom području postoji još dvoraca.
Pomenuti dvorci odišu bajkovitim duhom, smešteni na samom vrhu planina, i inspirisali su čak i Volta Diznija da po uzoru na njih stvori dvorac za svoje junakinje u crtanom filmu.
U periodu vladavine Ludviga II narod kao i plemstvo njime nije bilo zadovoljno , jer se isti nije uklapao u tadašnje ” okvire” kako bi trebalo da izgleda i na koji način bi trebalo da vlada jedan vladar. Zanesenjak u duši, sam sebe je nazivao ,, kraljem meseca” . Pomenuti vladar prosto je obožavao muziku kompozitora Richarda Wagnera a posebnu inspiraciju nalazio je u delima Luja XIV, kralja Francuske. Za svoje savremenike kralj Ludvig doživljavan je kao zanesenjak, nastran čovek koji je živeo u svom zamišljenom svetu. Zvali su ga još i ,, kraljević labud”, pa shodno tome jedan od dvoraca koje je sagradio sadrži figure labudova.
Ljudi koji su romantičari, osećajni i vole svet mašte, trebalo bi da posete upravo dvorce Bavarske oblasti.
Ukoliko ste nekada maštali o izgledu dvorca, ako posetite pomenute građevine, verujte da ćete nadmašiti svoje snove jer njihov izgled zaista savršen.
Dvorac Herekinze – Za kralja Ludviga II uzor je bio francuski kralj Luj XIV pa shodno tome želeo je da u Nemačkoj stvori ,, Novi Versaj”. Pomenuti dvorac izgrađen je prema projektu Georga Dolmana i Julijusa Hofmana. Za kralja Ludviga, ovaj dvorac predstavljao je sinonim za apsolutizam. Dvorac Herekinze sadrži oko dvadeset sala koje su veoma raskošne, a najupečatljivije od njih su ,, Dvorsko stepenište dobrodošlice” , ,,Državna spavaća soba” kao i ,,Velika galerija sa ogledalima”. Obzirom da je inspiracija za ovaj dvor bio Versaj, pomenuti dvorac ima motive istog. Planovi Karla fon Efnera doprineli su da ovaj dvorac bude divno uređen. U Novom dvorcu nalazi se muzej u kome su izloženi predmeti Ludviga II. Na pomenutom mestu nalaze se njegove slike, fotografije iz različitog perioda, biste, odeća koju je ovaj car nosio i ostale bitne stvari koje se tiču njega.
Pomenuti muzej sadrži takođe i projekat dvorova Herenhimze, Nojšvanštajn kao i dvorca Linderhofa. Da je oduševljenost Vagnerom ostavila jak utisak na ovog kralja, govori i činjenica da i ovaj dvorac sadrži deo koji je bio posvećen prijateljstvu među njima. Gotfrid Semper projektovao je različite makete i partiture koje se nalaze na ovom mestu.
Dvorac Linderhof – Pomenuti dvorac smatra se jednim od zdanja kralja Ludviga II i smatra se divnim mestom. Dvorac Linderhof okružuju parkovi, raskošne fontane, paviljoni kao i terase. Gradnja istog otpočeta je u periodu od 1870. godine, a trajala je do 1878. godine. Kralj Ludvig veoma je bio inspirisan Vagnerom i njegovim delima, pa shodno tome rešio je da i ovaj dvor udesi detaljem iz njegovih dela. Deo dvora naziva se još i Venerina pećina, jer je ovaj kralj želeo da je napravi po uzoru na Vagnerovo delo ,, Tanhojzer”.
Da biste ušli u pećinu, mora se prvo pomeriti kamen koji radi pomoću tajnog mehanizma. Ovaj dvorac prepun je mermera, slika, zlata, goblena, vaza , lustera i slično, a obzirom da se sa gradnjom krenulo nakon što je kralj posetio Versaj, verovatno je jednim delom bio inspirisan istim. Poznato je da kraljevi spavaju danju, a noć provode budni, pa shodno tome tako se ponašao i Ludvig II. Prema podacima, on je za sebe veoma često govorio da je ,, kralj meseca”. Ovaj dvorac, koja je završen za vreme njegovog života, sadržao je i veliki broj ogledala i sveća, kako bi u istom bilo što više svetlosti. Bez obzira na lepotu istog, ovaj kralj je za vreme svog života više puta redizajnirao isti kako bi doprineo njegovoj još većoj lepoti.
Dvorac Vitelzbah – Ovaj dvorac nalazi se na teritoriji današnje Bavarske oblasti. Pomenuti dvorac se prvi put u spisima pominje oko hiljadite godine. Tačnije, grof Oto III preselio se u pomenuti dvorac u periodu oko 1119. godine. Dinastija Vitelzbah našla je utočište u pomenutom dvorcu , pa shodno tome ovaj dvorac smatra se domom ove poznate nemačke dinastije.
Godine 1208. dolazi do ubistva i nakon toga rušenja dvorca, koji je kasnije više podsećao na kamenolom. Danas se na teritoriji gde se nekad nalazio dvorac nalazi spomenik koji je podigla porodica Vitelzbah kao znak poštovanja i sećanja prema svojim precima.
Dvorac Nojšvanštajn – Pomenuti dvorac odlikuje se bajkovitom lepotom. Veruje se da je upravo on bio inspiracija Voltu Dizniju da stvori dvorac u Holivodu, u kome će boraviti njegova junakinja – Uspavana lepotica. Kao što smo pominjali u gorenavedenom delu teksta, kralj Ludvig II veoma je voleo labudove što se može videti i u ovom dvorcu. Njegova naklonost prema ovim divnim životinjama ogleda se putem skulptura i slika koje krase ovaj dvorac. Smatra se da su iste nastale zbog ljubavi Ludviga prema Vagnerovom stvaralaštvu. Treći sprat ovog dvorca opremljen je u tom stilu.Shodno tome, dvorac Nojšvanštajn se drugim imenom naziva još i ,, nova labudova stena” .
Doživljaj koji ćete imati ukoliko posetite ovo mesto, je jedinstven osećaj. Vremenske prilike mogu ugroziti posetu istog, ali ipak ne dozvolite da vam ništa pokvari vašu bajku, već se prethodno pripremite.
Ovaj dvorac se nalazi na jugozapadu u Bavarskoj oblasti. Veoma je omiljen među turistima, jer pruža bajkovit pogled kao i nestvarne doživljaje. Dvorac Nojšvanštajn sagrađen je u periodu od 1869. do 1886. godine. Čitav komplekst smatra se originalnom građevinom i zauzima površinu od 5 935 metara kvadratnih. Nadmorska visina na kojoj se prostire pomenuti dvorac je 965 m. Pri izgradnji dvorca, planirano je da isti sadrži 228 prostorija.
Međutim, kralj Ludvig II nije dočekao završetak radova na pomenutom dvorcu, već se u toku njegovog života sagradilo svega 15 prostorija. Izgradnja dvorca Nojšvanštajn zahtevala je dosta ulaganja, pa je shodno tome ovaj kralj potrošio mnogo novca, čak i zadužio državu. Nakon njegove smrti, troškovi oko izgradnje Nojšvanštajn dvorca iznosili su čak 6 180 047 maraka, što je priznaćete velika suma novca.
Gradnja dvorca predstavljala je problem u samom startu zbog njegovog nezgodnog položaja na brdovitom predelu, a ka istom je tekao i jedan izvor. Zahvaljujući arhitektima, dvorac je uspeo da se konstruiše bez problema. Ludvigova spavaća soba ogleda se raskošnim detaljima koji inspirisani likovima Tristana i Izolde, koje je ovaj kralj jako voleo. Krevet Ludviga II pravljen je četiri godine, jer je veoma masivan i sadrži veliku nastrešnicu za koju je bilo neophodno da je prave četrnaest majstora. Pomenuti kralj je upravo u toj sobi uhapšen u junu 1886. godine. Nakon hapšenja, proglašen je mentalno bolesnim.
Dnevna soba ovog dvorca povezana je sa trpezarijom pomoću male prostorije koja se naziva još i pećinom. Ista je ukrašena vodopadom koji je veštački, a takođe sadrži i određene svetlosne efekte. Dvorana pevača smatra se najvećom prostorijom u pomenutom dvorcu. A Prestolna dvorana pravljena je po uzoru na Aja Sofiju, ali nikada nije dovršena njena izgradnja. Pod iste sadrži mozaik životinja, a sastavljen je od čak dva miliona kamenčića.
Na sredini iste nalazi se divan luster koji sadrži 96 sveće. U dnevnoj sobi dvorca nalazi se preko sto simbola labuda a ista je posvećena vitezu Lohengrinu, koji je lik iz Vagnerove opere. Dnevna soba dvora drugim imenom naziva se još i ,, labudov kutak”. Ovaj dvorac danas je opremljen modernim elementima i tehničkim detaljima.
Dvorac Hoenšvangau – Pomenuti dvorac otkrio je car Maksimilijan II, još u periodu kada je bio prestolonaslednik. Ovaj car je otac cara Ludviga II. Ovaj zamak je u tom periodu bio ruševina, ali opčinjen prirodom i samim okruženjem istog, ovaj car je rešio da ga kupi i renovira. Nakon što je ovaj dvorac uređen po željama cara Maksimilijana, počeo je da mu služi kao letnja palata a takođe i kao zamak za lov. Ovaj dvorac pripao je sinu Makismilijana nakon njegove smrti.
Međutim, obzirom da car Ludvig II nije imao potomke jer se nikada nije ženio, ovaj dvorac kasnije je pripao njegovoj majci koja je svoju starost dočekala upravo u njemu. Dvorac Hoernšvangau smešten je kraj istoimenog sela koje se nalazi u neposrednoj blizini grada Fisena.
Dvorac Hohenzolern – Na vrhu istoimene planine, čak iz 11. veka datira pomenuti dvorac. Zamak koji je isti sadržao tokom vremena je uništen, a vekovima je odolela stara kapela. Kralj Frederik Vilijam IV Pruski rešio je da obnovi pomenuti dvorac, pa shodno tome sa građenjem istog krenuo je u toku 19. veka. Dinastija Hohenzolern svoj dom je upravo gradila u pomenutom dvorcu, a prema podacima u ovom dvoru su se rodili značajni kraljevi. Danas se pomenuti dvorac smatra muzejom koji je dosta drugačiji u odnosu na klasične muzeje. Isti sadrži blago, i različite elemente koji su veoma značajni za istoriju.
U Hohenzolern dvorcu nalazi se i kruna koja je pripadala pruskim kraljevima. Uniforma Frederika Velikog takođe je svoje mesto našla upravo u ovom dvorcu. Pomenuti dvorac i danas se smatra privatnim vlasništvom, ali bez obzira na tu činjenicu, podaci govore da je on jedan od posećenijih dvoraca od strane turista. Zato, ako ste u prilici da posetite Nemačke dvorce, preporučujemo vam i obilazak pomenutog dvorca. Isti se nalazi na oko 50 km od Štutgarta.
Saveti za putovanje
– Ukoliko obilazite dvorce u sopstvenoj režiji, budite tačni jer je tačnost i preciznost jedna od glavnih osobina nemačkog naroda. U iste ćete ući samo u vremenu koje je obeleženo na ulaznici , ni ranije ni kasnije od onog što je propisano. Turisti koji preko agencija posećuju iste, ponekad sa autobusima dođu i sat vremena ranije i čekaju red kako ne bi zakasnili.
– Iskustva putnika govore da je poseta dvorcima u toku zimskog perioda nesvakidašnje iskustvo, ali ako pak niste u mogućnosti da posetite iste u pomenutom godišnjem dobu, smatra se da je najbolje ići nakon prvomajskih praznika jer se tada priroda ogleda predivnim zelenilom. Ako posetite ovo mesto u jesen, opremite se kišobranima i toplim jaknama, jer može biti hladnije vreme. Koje god godišnje doba da izaberete, nemojte se dvoumiti da posetite ove bajkovite dvorce.
– Pri poseti dvorca Nojšvanštajna bićete u prilici da ugledate Marijin most. To je prirodni most koji je posvećen majci Ludviga II, koja se zvala Marija i sa tog mesta prikazuje se najlepši pogled na ovaj divni dvorac. Turističke agencije najčešće svoje putnike vode do ovog moste pre ili nakon posete dvorca Nojšvanštajn, u zavisnosti od slobodnog vremena koje im je preostalo. Ukoliko vas je strah od visine, potrudite se da isti prevaziđete jer će ovo biti značajno iskustvo za vas.