Amsterdam, glavni grad Holandije – putovanje i informacije

Amsterdam, glavni grad Holandije, leglo legalizovane narkomanije i prostitucije, ili savršena destinacija za porodične odmore i kulturno uzdizanje?

Zbog svoje slobodoumnosti, mnoge etničke grupe smatraju Amsterdam veoma nepogodnom destinacijom za porodične odmore. Ova informacija i nije u potpunosti tačna, jer je stopa kriminala izuzetno niska, ali opet, zbog previsoke tolerancije i transparentnosti, porodice sa mlađom decom bi ipak trebalo da zaobiđu Amsterdam pri obilasku Holandije.

Na kraju krajeva, Amsterdam već decenijama važi za jedan od najpopularnijih gradova zabave.

Iako uglavnom svaki tekst ovog tipa počinje geografskim karakteristikama i istorijom grada, kada se radi o Amsterdamu, mora se napraviti izuzetak i na prvo mesto staviti ono mesto, odnosno četvrt, koju svi vrapci na granama znaju, Red light district, odnosno Ružičastu četvrt. Ono što je za žene šoping mol, to je za muškarce svih uzrasta crvena četvrt. Atraktivne devojke svih profila stoje u izlozima i mame svoje mušterije da isprobaju čari najstarijeg zanata na svetu.

Za razliku od ostalih država, gde su usluge ovog tipa još uvek tabu tema, Holandija je ovaj zanat legalizovala još davne 1815.godine. Iako bi neki od nas rekli da je ovo bio veoma loš i amoralan potez, njime je zapravo smanjena i stopa kriminala, ali i stopa HIV zaraženih osoba.

Što se lakih droga tiče, naravno da se ne prodaje na svakoj trafici u gradu i da je, kako stariji odmah misle, ljudi poklanjaju na ulici ili sipaju jedni drugima u piće. Kao i u svim ostalim krajevima sveta, Holandija ima striktne zakone, koji, naravno, podrazumevaju konzumiranje marihuane u medicinske svrhe kod teže obolelih pacijenata, ali ne i kao slobodno konzumiranje duvana.

Ono što je takođe interesantno u Amsterdamu jeste saobraćaj. Iako se lako mogu naći taksi vozila za prevoz od jednog do drugog kraja grada, posetioci, a naročito meštani, izbegavaju vožnju četvorotočkašima. Posetioci mahom preferiraju šetnju kako ne bi propustili ni jednu jedinu atrakciju, dok meštani preferiraju vožnju biciklima. Još neobičnija stvar je da, u celom Amsterdamu ima manje od milion stanovnika, ali zato više od milion bicikala. Doduše, procenjuje se da oko 25.000 bicikala godišnje završi u nekom od kanala, dok se u istom periodu iz istih izvuče jedva 8.000.

Pored toga, takođe je interesantan i oblik kuća. Ukoliko ikada posetite Amsterdam, primetićete da su sve kuće izuzetno uzane, sa visokim prozorima. To ima veze sa činjenicom da je, u ranije vreme, porez bio uslovljen ne kvadraturom, već širinom kuće. Iz tog razloga, veći deo stanovništva je gradio dugačke, a uzane kuće, a, zbog nemogućnosti da se u tim uslovima nameštaj lepo unese kroz vrata, prozori su morali biti izuzetno dugački.

Sada, kada smo prešli, po mišljenju mnogih, najintrigantniji deo vezan za ovu holandsku metropolu, možemo početi sa osnovnim informacijama i zanimljivostima vezanim za ovaj grad.

Amsterdam, gravni grad Holandije, leži na ušću reke Amstel u zaliv Ij, u provinciji zvanoj Severna Holandija. Osnovan je krajem 12.veka kao malo ribarsko mesto, a do danas je postao najveći grad u Holandiji, kao i kulturni i finansijski centar. U samom gradu živi oko milion ljudi, dok cela metropola broji preko 2,5 miliona stanovnika. Interesantno je da, iako glavni i ujedno najveći grad Holandije, Amsterdam nije i mesto sedišta vlade. Naprotiv, sedište vlade se nalazi u Hagu.

Osim činjenice da se sedište vlade nalazi u Hagu, umesto u glavnom gradu, tu je još jedna misterija vezana za grad Amsterdam, a to je njegovo ime. Mnogi će reći da naziv grada potiče od naziva reke Amstel i reči dam (nasip), što verovatno i ne bi bila tolika greška. Ali, brojni istoričari imaju i druge hipoteze vezane za nastanak imena grada Amsterdama, kao na primer da je zapravo reka Amstel dobila naziv po gradu, a da je bukvalan prevod imena Amsterdam ’’ljudi koji su se naselili na nasipu reke’’. Bilo kako bilo, ono što se sa sigurnošću može reći je da je jedno od najpopularnijih brendova piva, kako u Evropi, tako i u svetu, Amstel, dobilo naziv po ovoj reci od samog početka proizvodnje, davne 1870.godine. Ono što je još zanimljivije je da je Amstel prvo holandsko pivo koje je počelo sa proizvodnjom piva u limenkama.

Osim po pivu, reka Amstel je takođe poznata i po sistemu kanala kojih ima ukupno 165 i čine lavirint koji ide kroz ceo grad Amsterdam. Ovaj sistem kanala kojim su nekada davno holandski brodovi odlazili ka svojim tadašnjim kolonijama je danas na listi Uneskove svetske baštine.

Ovo, nekada malo ribarsko mesto, u 17.veku doživljava procvat i, zahvaljujući brušenju dijamanata i razvoju bankarstva, postaje glavni finansijski centar, što mu kasnije umnogome pomaže za dalji razvoj.

Osim zabave u Red Light District-u ili u nekom od mnogobrojnim kafića i diskoteka, Amsterdam svojim posetiocima ima da ponudi brojne kulturno-istorijske spomenike. Da se samo na kratko vratimo na ovaj deo Amsterdama. Već je rečeno da je legalizacija najstarijeg zanata u Amsterdamu učinilo ovaj grad nadaleko poznatim i privlačnijim turistima, ali da marihuana, nasuprot verovanjima, i dalje nije prodavana na svakom ćošku grada. Iako u velikom delu tačno, činjenica je da se u kafićima duž Amsterdama može potpuno legalno kupiti marihuana za ličnu upotrebu, bez ikakvog straha od uključivanja organa vlasti u ceo proces.

Ne računajući već pomenute kanale koji će Vas uvek iznova oduševiti, u Amsterdamu se nalaze i brojni muzeji velikih svetskih umetnika, a, jedna od svima omiljenih građevina je i kuća Ane Frank.

Svi smo upoznati sa torturom koju je jevrejski i romski narod prošao za vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu. Mnogi preživeli godinama svedoče u medijima o svim gadostima i strahovima koje su preživeli, kako njihova porodica i prijatelji, tako i oni sami. Većina jevrejskog i romskog stanovništva je u ovom periodu bilo oteto iz svojih domova, razdvojeno od porodice i prijatelja i mučeno u nekom od brojnih logora, dok je jedan deo njih i mučki ubijan. Naravno, bili su tu i oni koji su uspeli da izbegnu torturu nemačke vojske vešto se krijući tokom cene okupacije i, iako njihove priče bile izuzetno mučne i detaljno zabeležene, dnevnik ove tinejdžerke je postao bestseler i jedan od najznačajnijih dokaza Jevreja protiv Turaka.

Za vreme okupacije, Ana Frank, zajedno sa sestrom, roditeljima i još jednom Jevrejskom porodicom se krila na tavanu ove kuće nadomak današnje četvrti amsterdamskih muzeja. U svom dnevniku koji je uvek imala uz sebe je pisala o naglom odrastanju i konstantnom strahu kroz koji je prolazila tokom rata, sve do 1944.godine, kada je Gestapo otkrio njihovo skrovište. Tu se svedočanstva mlade devojke završavaju, jer ona, zajedno sa sestrom i majkom biva ubijena u jednom od logora. Jedini preživeli član porodice Frank je bio Anin otac, koji je, nakon oslobođenja, našao Anin dnevnik i odlučio da stranice podeli sa javnošću. Danas je ovo tajno skrovište jedna od glavnih atrakcija u Amsterdamu koju godišnje poseti preko pola miliona turista.

Kao što je već poznato, Holandija je veoma poznata po bogatoj flori, a glavni grad se posebno ističe po tome. Naročito je karakteristična Pijaca cveća, na kojoj možete naći najšarenije biljne vrste na svetu. Nedaleko odatle se nalazi i kuća najpoznatijeg holandskog slikara i uticajnika umetnosti u Evropi u 17.veku, Rembranta. Iako se svi turisti trude da se slika ovog arhitektonskog zdanja nađe u njihovom fotoaparatu, ipak je Muzej Van Gog najposećeniji među turistima svih nacionalnosti. Iako ne toliko popularan za života, slikar i umetnik, Vinsent Van Gog smatra se jednim od najuticajnijih umetnika 19.veka. stalna postavka muzeja broji oko 200 slika i 550 crteža ovog nizozemskog stvaraoca u najrazličitijim fazama života i stvaralaštva.

Ono što gotovo svi znaju o ovom ekscentričnom umetniku jeste njegovo odsecanje sopstvenog uva zbog nezadovoljstva sistemom i neprihvatanja od strane šire publike za života. Mada, njegov život je bio mnogo kontroverzniji od toga, pa svi oni koji nisu toliko informisani od njegovom ranom detinjstvu i životu generalno, uz svaku sliku postoji ekran sa osnovnim informacijama o slici i periodu kada je nastala, kao i slušalice za audio informacije.

Osim slika, u muzeju se nalazi i veliki broj pisama koje je Vinsent Van Gog godinama slao svom bratu Teu. Pored slikarskih i pisanih dela Vinsenta Van Goga, u ovom muzeju se nalaze i radovi njegovih savremenika.

Zbog obimnog opusa nije ni čudo što su redovi ispred ulaska u muzej toliko dugački, a za obilazak celog muzeja je potrebno oko 3 do 4 sata. Ukoliko imate vremena nakon što obiđete ceo muzej, na samom vrhu se nalaze i zrna peska koja su bila zalepljena na nekim od njegovih slika dok je slikao na plaži.

U samom Amsterdamu ima oko 51 muzej, što Amsterdam čini gradom sa najvećim brojem muzeja na svetu. Ovi muzeji pokrivaju sve tematike, od dečijih animatorskih, do erotskih muzeja za odrasle.

Muzej Stedelijk je zvanični muzej savremene umetnosti u Amsterdamu koji godišnje okuplja veliki broj, kako lokalnih, tako i inostranih, savremenih umetnika. Sama tematika nije ograničavajuća, tako da se ovde mogu naći dela od naivne do apstraktne umetnosti i šire. Svako ko je ikada uzeo kist u ruke je uzet u obzir kao jedan od izlagača u muzeju Stedelijk.

Muzej Rajsk je najveći muzej u Amsterdamu i njegov zaštitni znak. Ovaj muzej okuplja dela svih karaktera, tematike i, naravno, umetničkih perioda. Tako da se danas u njemu možgu naći dela od Rembrantove Noćne straže, pa sve do novootkrivenih lokalnih umetnika. Red je i ovde, kao i muzeju Van Goga izuzetno dugačak, mada se kreće brže jer je kapacitet posetilaca znatno veći, te ga godišnje poseti više od milion ljudi sa svih kontinenata.

Muzej Ane Frank nije jedino mesto u gradu koje svedoči o patnji Jevreja za vreme nemačke okupacije za vreme Drugog svetskog rata. Osim njega, postoji i zvanični Jevrejski istorijski muzej koji zapravo predstavlja kompleks od 4 sinagoge, od kojih najstarija potiče još iz 17.veka, a u njima se mogu naći pisana i slikana dela iz perioda okupacije, kao i svedočenja preživelih Jevreja iz narednog perioda holandskog porekla.

Alard Pirson muzej je savršen muzej za one koji žele pravo univerzitetsko iskustvo. Naime, ovaj muzej je jedini specijalizovani arheološki muzej u celom Amsterdamu i nalazi se u vlasništvu Univerziteta, koji svakodnevno radi na novim eksponatima i artefaktima za širu javnost. Danas, u Alard Pirson muzeju se mogu naći dela grčke, kiparske, egipatske, rimske, pa čak i etrurske i koptske istorije i arheologije.

Amsterdamski muzej je zvaničan muzej grada u kom se posetioci mogu upoznati sa celokupnom istorijom i legendama vezanih za grad Amsterdam.