Zmije u Srbiji – koje sve postoje?

Zmija ima važnu ulogu u lancu ishrane u prirodi. Iako ih se mnogi plaše pa čak i užasavaju, zmije su korisne zbog mnogo čega, a najviše zbog toga što se hrane velikim brojem štetočina.

Zmije imaju značaj položaj u prirodnom procesu i treba raditi na tome da što veći broj ljudi shvati koliki je taj značaj, i da je cilj da se što veći broj zmija održi u životu, naročito one vrste koje su ugrožene.

Zmije se hrane velikim brojem insekata ali i glodara kao što si miševi i skakavci.

Oni nanose štete usevima i njivama i usled toga zmije pomažu da se ta šteta ublaži. Strah od zmija vlada ne samo u Srbiji već i širom Evrope, pa i širom sveta.

Većina zmija u Srbiji je bezopasna ali ipak ima nekoliko vrsta otrovnih zmija od kojih se treba pripaziti.

Zmiju treba poštovati, i samo na taj način će vam poštovanje biti uzvraćeno.

Osnovne informacije o zmijama u Srbiji

Srbija je zemlja bogata različitom florom i faunom. Iako je širom sveta poznata po retkim biljkama, ni životinjski svet nije ništa manje interesantan.

U ovom članku ćemo napisati nešto više o zmijama Srbije, životinjama koje su nisu baš popularne, ali koje imaju neku mistiku i čija simbolika je deo ljudske istorije tokom dugog niza vekova.

Zmije koje se mogu videti na teritoriji Srbije

Poskok je možda najpoznatija vrsta zmije u Srbiji. Samo ime joj kaže koje su njene karakteristike, ali je još opasnije to što je otrovan.

Neki primerci poskoka dostižu i dužinu od jednog metra, ali se ipak češće mogu videti zmije dužine u proseku od pedesetak centimetara.

Ženka poskoka je veća od mužjaka a muški primerci su uglavnom sive boje i sa šarama duž vrata i repa. Neki egzotičniji primerci su u narandžastoj boji ali je to ređa pojava, naročito u Srbiji.

Poskok ima dva zuba na prednjoj strani u kojima se nalazi otrov. Ima rog na vrhu glave ali se nikada naučno nije utvrdilo čemu taj rog služi. Glava poskoka ima oblik trougla a rep je dosta kraći u odnosu na druge vrste.

Najčešći period kada se poskok može videti je početak proleća. Prvo izlaze mužjaci pa za njima i ženke.

Mužjaci se bore oko ženke, i onaj koji pobedi dobije tu privilegiju da se sa njom pari. Negde krajem septembra poskoci odlaze u hibernaciju ali ima slučajeva kada se mogu videti i zimi, naročito u toplijim predelima.

U Srbiji se mogu videti dve vrste poskoka, Vipera ammodytes i Vipera montadoni. Prva vrsta može da opstane na teritoriji cele Srbije, dok druga vrsta živi na jugu i jugoistoku zemlje. Poskoci žive u toplim predelima, najčešće kamenjarima, i ova zmija ne nasrće prva.

Ako se susretnete sa poskokom, nemojte da ga dirate i neće ni zmija dirati vas.

Šarka je još jedna otrovna zmija poznata među stručnjacima po latinskom nazivu Vipera berus.

Prepoznaćete je po krljušti bele boje a iza očiju obično ima šare u obliku slova V. Okrugla glava i kratak rep sa vertikalnom zenicom je ono što je karakteristično za šarku. Isto kao i poskok, tokom zimskih meseci ide u hibernaciju.

Ono što je zanimljivo je to što šarka rađa mlade, ne formiraju se jaja. Živi u hladnim predelima a u Srbiji se može naći u blizini šuma gde rastu hrastovi ali i smrče. U Srbiji se mogu videti u Fruškoj gori kao i planinskim predelima, naprimer na Staroj planini i Kopaoniku.

Šargan je vrsta zmije koje je takođe otrovna, i spada u najmanje zmije na teritoriji Evrope. Dugačka je u proseku oko četrdeset centimetara, a retko se mogu naći i jedinke preko pedeset centimetara dužine.

Šargan je svetlo sive boje za šarama braonkaste boje a neki primerci imaju i tufne. Po sredini tela može biti siva ili bela a glava joj je okruglog oblika. Rep je kraći kao i kod poskoka i šarke, a zenica je uspravnog položaja.

Kao i šarke, tokom zime padaju i san a u proletnjem periodu izlaze i spremne su za parenje. U Srbiji se mogu naći na planini Prokletije. Otrov šargana nije smrtonosan po čoveka.

Eskulapov smuk spada u grupe neotrovnih zmija i može se videti u suvim predelima, kamenjarima i mestima gde raste visoka divlja trava. Eskulapov smuk je dugačak oko stotinu šestdeset centimetara u proseku mada se nemojte iznenaditi ako vidite smuka dugačkog preko dva metra.

U slučaju smuka, mužjaci su duži.

Boja smuka je zeleno-siva sa braonkastim nijansama. Odlično se snalazi na visinama tako da se retko može naći sakrivena u krošnjama drveta.

Zmija ribarica se naziva i rečna zmija i potočarka. Veća je od standardnih zmija i ume da uplaši onoga ko je vidi na ulici a ne razume se u zmije. Ipak, zmije ribarice nisu generalno opasne, nisu otrovne i imaju sitne glave a telo im je ispunjeno pegama.

U Srbiji se može naći blizu reka i vodenih površina, ne napada prva i retko ugrize. Hranu traži ispod stena i kamenitih površina.

Smukulja se još naziva i lažna šarka. Nije otrovna a pored Srbije može se naći i u brojnim zemljama Evrope.

Dostiže dužinu od oko sedamdeset centimetara a mužjaci su nešto kraći u dužini. Boja smukuljeje braonkasta sa primesama sive i crne boje.

Mesto na kojem su smukulje mogu naći su stene, klisure ali i grmlje. Hrani se uglavnom insektima i manjim glodarima i može se videti najčešće tokom dana, ali se dešavalo da i noću krene u potragu za hranom pošto se oslanja isključivo na čulo mirisa.

Kako se odbraniti od zmija

Za razliku od uvreženog mišljenja, zmije retko kada prve napadaju. One napadaju, tj. brane se samo ako se osete ugroženo i ako smatraju da je pretnja u blizini i da će, ukoliko one ne napadnu, same biti napadnute.

Ukoliko volite prirodu i često boravite u njoj, naročito u predelima gde ima dosta kamena, stena, šuma, i mesta gde generalno zmije mogu da se nađu i da se slučajno sretnete sa njima, morate biti spremni da reagujete na pravi način.

Pre svega, morate naučiti da razlikuje otrovnu zmiju od neotrovne.

Otrovne zmije uglavnom imaju glavu u obliku trougla i uži vrat. Zmija kao životinja napada samo ako se oseti ugroženom i uplašenom, ili ako slučajno ili namerno nagazite na nju ili u blizini mesta parenja.

Naročito su zaštitnički nastrojene prema mladuncima, tako da je najbolje izbegavati mesta gde možete naići na mlade tek rođene zmije.

Zmije su najbrojnije u proleće i tada su velike šanse da se susretne sa zmijom naročito u prirodi. Ako vidite zmiju, ne smete da pravite nagle pokrete, to je prvo pravilo prilikom susreta sa zmijama.

Najbolje je polako i sigurno udaljiti se od zmije na sigurnu udaljenost. Ako se zmija kreće, nemojte se kretati u isto vreme sa njom, pustite je da ide svojim putem i da se sama udalji od vas.

Ako ipak dođe do toga da vas zmija napadne, nemojte paničiti. Ako vas ujede zmija otrovnica, na telu ćete videti dve crvene ranice. Nakon nekog vremena videćete i otok dok se otrov širi po krvotoku.

Simptomi ujeda otrovne zmije su vrtoglavica, otežano disanje i drhtavica. Mesto ujeda je važno, opasni su jedi koji su u blizini glave i vrata. Za razliku od filmova, uglavnom nakon ujeda ima dovoljno vremena da se ide do lekara i da se reaguje na vreme.

Kada stignete do lekara, poželjno je da znate koja vrsta zmije vas je ujela i treba dati što više informacija o izgledu zmije.

U Srbiji postoji nekoliko vrsta zmija koje se mogu videti na različitim površinama, mestima i lokacijama.

U zavisnosti od vrste zmije, one se mogu naći u planinama i šumama, livada i kamenjarima, kao i na vlažnim i suvim područjima.

Zmije imaju veliki značaj u lancu ishrane na teritoriji Srbije i treba raditi na tome da se pojača svest o važnosti zmija kako se njihov broj ne bi drastično smanjio.