Reka Mlava – informacije i zanimljivosti

0

Reka Mlava je reka Srbije čija dužina iznosi skoro stotinu šestdeset kilometara. Mlava je desna pritoka reke Dunav a u poslednjih tri kilometara je i plovna.

Mlava izvire kod planine Kučaj u istočnom delu Srbije. Planinski vrh je Veliki Krš a sama reka teče dalje ka severnom delu zemlje i sve do Homolja. U reku se uliva vrelo Žagubice i stvara reku Mlavu. Sama reč mlava znači nemir, i ima svoj nemiran prirodni tok.

Prvo se kreće ka severoistočnom delu zemlje, pa se onda usmerava na sever. Prolazi kroz Ribarsku klisuru, na nekoliko mesta se širi i sužava i neuhvatljiva je i divlja.

Reka Mlava ima tri toka. Gornji tok prolazi pored Žagubice pa sve do Ždrela, malog sela u Homoljskoj oblasti. Srednji tok obuhvata oblast od Šetonja pa sve to Petrovca na Mlavi, i to oblasti Stig ka severu.

Donji tok je deo reke koji je plovan i deli se na nekoliko tokova. Najpoznatije mesto donjeg toga je Trnjane a poslednje naselje je Kostolac poznat po rudnicima uglja i basenima. Reka Mlava se ne uliva direktno u reku Dunav već u Dunavac, rukavac Dunava.

Ono što je karakteristično za reku je to da njen sliv pripada Crnom Moru. Sam sliv je povšine od skoro dve hiljade kvadratnih kilometara.

Šta posetiti u blizini reke Mlave?

Ukoliko dolazite u ovaj deo Srbije nemojte propustiti priliku da posetite Gornjačku klisuru. Ova klisura je remek delo prirode i dejstvo je reke Mlave. Reka Mlava se probijala kroz Homolj i napravila klisuru koja je danas poznata kao Gornjačka klisura. Poznata je i pod nazivom Homoljska kapija i prepuna je kulturno-istorijskih obeležja ovog kraja ali i prirodnih lepota.

Planina Kučaj, ili Kučajske planine, nalaze se u istočnom delu Srbije u samoj blizini reke Mlave. Njen najviši vrh je Velika Tresta i nalazi se na visini od skoro hiljadu i tri stotine metara iznad nivoa mora. Same planine imaju formu složene geomorfološke strukture a oblast oko planine je podeljena u rečne doline. U blizini planine je i Resavska pećina, kao i spomenik Lisine koji se nalazi između dva vodopada.

Homolje je mesto koje je prepuno bogatog biljnog sveta. Lekovitost biljaka sa Homolja su naučno dokazane i ukoliko ste u prilici i ukoliko imate dobro znanje, sakupite što više biljaka koje leče i potpomažu mnogim stanjima. Na Homolju se takođe pravi jako kvalitetan sir, koga možete probati i konzumirati u dva oblika – kao punomasni I kao mrvljeni sir. Homolje je malo, ali veoma interestno mesto za posetu.

Sama oblast je iznad reke Mlave i okružena je planinama. U ovom oblasti nalaze se i poznate Homoljske planine. Sam kraj je veoma razvijen turistički, a od poljoprivrednih grana razvijeni su stočarstvo i govedarstvo. Na Homoljskim planinama imate priliku da udahnete svež i netaknut planinski vazduh.

Petrovac na Mlavi je grad u Srbiji i pripada oblasti Braničeva. U njemu živi oko osam hiljada stanovnika i zbog blizine reke Mlave često je posećen od strane turista. Nalazi se na nešto više od stotinu deset metara od Beograda i ima istoriju dugo više od sto pedeset godina. Dolina reke Mlave je njegov dom a u blizini je i Moravska dolina. Petrovac na Mlavi ima veliki potencijal za razvoj zdravstvenog i kulturnog turizma.

U sklopu kulturne ponude grada postoje brojne aktivnosti i mesta koje možete posetiti. Od njih se svakako izdvajaju Narodna biblioteka, Muzej, Klub književnika, i mnogo toga. U kulturnom centru radi i pozorište osnovano pre više od sto godina.

Zanimljivosti o reci Mlavi

Vrelo reke Mlave je mesto gde Mlava izvire. Nalazi se na oko hiljadu metara od centralnog dela Žagubice. Vrelo reke Mlave je prirodna oblast u kojoj se uliva voda i gde se nalazi jezero širine i dužine od oko dvadeset i pet metara. Dubina vrela nije utvrđena, a neki pokušaji da se izmeri su pokazali i dubinu od preko osamdeset metara. U dubljem delu jezera se nalazi kanal u koji stiže voda pod pritiskom.

Ovaj kanal ne dozvoljava da se merenja izvrše do kraja. Isto tako, ne zna se da li je u jezeru samo jedan kanal ili ih ima više. Voda protiče kroz kanal koji nakon više od stotinu metara kreira Mlavu zajedno sa Tišnicom. Boja vrela je smaragdna, veoma je bistra i temperature je oko deset stepeni Celzijusa. Kada je voda pod punim pritiskom, u jezero stiže oko petnaest kubika vode u samo jednoj sekundi. Samo vrelo je uvek rado posećeno od strane posetilaca iz svih krajeva zemlje i regiona.

Reka Mlava možda nema popularnost koju svakako zaslužuje ali ima potencijal koji još nije iskoriščen do maksimuma.

Ova regija je prepuna prelepih prirodnih pejzaža gde posetioci mogu videti mnoge istorijsko-kulturne spomenike i manastire stare nekoliko vekova. Tok reke Mlave je divlji i neukrotiv, a njeno vrelo odiže mistikom I tajnovitošću. Ako nekada budete u blizini reke, obavezno posetite njen

Loading...

Pogledajte i ovo Još tekstova od autora