Zaovinsko jezero – informacije i zanimljivosti

Na južnom delu  planine Tare, koji je poznat i kao „Ravna Tara“, kriju se prekrasni predeli naselja Zaovine. Ono se nalazi u zapadnom delu Srbije i  pripada opštini Bajina Bašta u Zlatiborskom okrugu. U blizini ovog mesta nalazi se i jezero koje je po njemu dobilo ime Zaovinsko jezero.

Ono nije prirodno, već je nastalo veštačkim putem za potrebe reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“, koja predstavlja akumulaciono – derivaciono  postrojenje.

Donju akumulaciju ovog postrojenja čini jezero Perućac, akumulaciono jezero već postojeće hidroelektrane „Bajina Bašta“, dok je gornja akumulacija jezero Zaovine.  Ovo jezero nalazi se na samo 10 kilometara od turističkog mesta Mitrovac koji je i zaselak naselja Perućac po kome je je jezero Perućac dobilo ime.

Protočna hidroelektrana „Bajina Bašta“ građena je od 1961. do 1966. godine na reci Drini u Perućcu, na granici između država Srbije i Bosne i Hercegovine. Nakon nekog vremena priemtilo se da Drina preliva preko brane u delovima godine kada nadolazi, u proleće i jesen, kao i pri velikim količinama padavinama.

Značajna količina vode biva neiskorišćena, pa se stoga došlo na ideju o izgradnji nove pumpno – akumulacione hidroelektrane kojom bi se voda iz akumulacionog jezera Perućac pumpala na planinu Taru i tu se skladištila u novonastaloj vodoakumulaciji. Potom, kada je energija najpotrebnija voda bi se  iz gornje akumulacije vraćala istim putem u donju i iskoristila za pokretanje turbina i proizvodnju potrebne energije. Prilikom kretanja vode kroz ovaj dovodno – odvodni sistem, ona pređe čitavih osam kilometara kroz planinu.

Na ovaj način je stvoreno Zaovinsko jezero i pritom se obistinilo proročanstvo kremanskih proroka da će se Drina jednog dana popeti na planinu i poteći uzvodno.

Zaovinsko jezero nastalo je u periodu od 1975. do 1983. godine.  Tok reke Beli Rzav, koja je jedna od pritoka reke Rzav, pregrađen je branom „Lazići“ visine 125 metara kod vrha Kik ( 958 metara nadmorske visine).  Zbog njegove uloge kao akumulacionog jezera nivo vode dosta osciluje. Kada je vodostaj najviši površina jezera dostiže nadmorsku visinu od 881,5 metara, a njegova najveća dubina iznosi oko 110 metara. Maksimalna dužina jezera je 4,1 km, a površina 4,30 km². Osim dva potoka koja ga dopunjavaju, Konjska reka i Beli Rzav, postoje i četiri manja jezera iz kojih se  voda može prenositi u veliko jezero, po potrebi. Jezero Spajić, koje se nalazi sa druge strane brane, je jedno od ta četiri jezera.

Ljudi Zaovinu često nazivaju srpskom Pompejom. Naime, izgradnja ove brane, na žalost, nije prošla bez posledica. Poplavljene su mnoge kuće, mnoga imanja, zapravo čitavo jedan deo naselja, koji predstavlja zaselak Zaovine, a zvao se Vežanje. Danas postoji novo Vežanje koje se nalazi na jednom delu obale jezera. Kada je vodostaj u jezeru nizak, kažu da se mogu nazirati delovi nekadašnjih kuća. Vlasnici tih kuća, u trenutku gradnje brane, bili su prinuđeni da se sele u više delove svojih imanja, čak i dalje. Na taj način su svuda oko jezera nikli zaseoci nazivani po prezimenima porodica koje su u njima živele. Ukupno ih ima 28, a neki od njih su: Jevtići, Jezdići, Lazići, Mandići, Milekići, Popovići, Jelisavčići, Spajići, Sekulići, Karaklići. Ovi zaseoci, zajedno sa kanjonom Belog Rzava i Zaovinskim jezerom poznati su i pod imenom „Sklopovi“.

Osim svoje veoma značajne uloge kao akumulacionog jezera Zaovisnko jezero ima i drugih značajnih vrlina. Iako je poreklom veštačko ono je ukras zapadnog dela Srbije. Poznato je po svojoj bistroj i veoma čistoj vodi, koja se, uz malu preradu u postrojenjima za vodu, koristi i za piće. Na ovom jezeru je, u vlasništvu Nacionalnog parka Tara, napravljen veliki ribnjak pastrmki. Osim njih u akumulaciji je evidentirano 14 vrsti riba, koje čine predstavnike šest familija: potočna pastrmka, kalifornijska ili dužičasta pastrmka, skobalj, klen, mrena i dr. Postoji i više relevantnih prirodnih plodišta od kojih možemo da izdvojimo Zmajevački potok i Popovića potok, kao i na delu toka Belog Rzava, nizvodno od akumulacije „Spajići“.

Još jedna specifičnost ovog jezera, najverovatnije i najznačajnija, je to da je naš čuveni botaničar Josif Pančić, u blizini nasute brane, prvi put uočio Pančićevu omoriku 1875. godine, koja je po njemu i dobila ime. Ona predstavlja endemit Balkasnskog poluostrva, odnosno njena pojava je ograničena samo na mali deo teritorije. U ovom slučaju to je uzano područje oko srednjeg toka reke Drine i to sa njene obe strane, između Bajine Bašte i Višegrada. Prostire se i  na dva manja rejona od kojih je jedan jugoistočno od Ustiprače, a drugi jugozapadno od Foče.

Do 1975. godine verovalo se da raste samo na planini Tari, međutim pronađeno je novo nalazište u blizini manastira Mileševo, kod Prijepolja. Nalazišta su izdvojena kao rezervati prirode i o njima se brine Zavod za zaštitu prirode Srbije zajedno sa JP Nacionalni park Tara.  Pančićeva omorika spada u ugrožene vrste biljaka i svako pojedinačno stablo je pod strogom zaštitom. Nazivaju je „živim fosilom“ svetske flore koja i dan danas predstavlja zagonetku za naučnike.

Osim Pančićeve omorike u ovom neobičnom kraju mogu se naći i mnoge druge vrste biljaka i to čak 50 odsto  flore cele planine Tare, a oko 15 odsto flore cele Srbije. Mogu se spomenuti božikovina, božur, dervenski različak, zelenika, žuta lincura, velika plava lincura, mečja leska, crna čemerika, rebrača, tisa, jermičak, paprat, a one sve većinom spadaju u biljke koje su zaštićene zakonom. Sve to može se naći na prostoru oko Zaovinskog jezera, odnosno celom naselju Zaovine, koja ne čini ni 0,1 odsto površine Srbije.

Za sada je utvrđeno prisustvo od oko 600 vrsta biljaka u ovim predelima na kojima se nalazi ovo jezero. Na  preliminarnoj Crvenoj listi flore Srbije nalazi se 55 biljnih vrsta od ukupnog broja koji je zabeležen. U Srbiji postoji 330 međunarodno značajnih biljnih vrsta, a od njih se 25 vrsta može naći na ovom području. Postoje biljke koje su zaštićene i smatraju se za prirodnu retkost. Takvih primeraka može se naći 15, a jedna od njih je i runolist, jedna veoma retka biljka, ne samo u Srbiji već i u celoj Evropi.

Na ovom spisku nalaze se takođe i subendemiti Nikolićeva kandilka, Pančićeva poljska mlečika, kao i neki predstavnici familije Orchidaceae koji su predloženi da budu uključeni na listi Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti.  CITES konvencijom, koja sprečava prekomernu eksploataciju primeraka divlje flore  i faune međunarodnom trgovinom, registrovano je  i zaštićeno 14 vrsta biljaka.

Za svoje stanište ove predivne predele izabrali su i brojni članovi životinjskog sveta. Pored 14 vrsta riba koje smo već pomenuli, ovde živi i 6 vrsta vodozemaca , 5 vrsta gmizavaca, 108 vrsta ptica i 36 vrsta sisara. Zbog prekrasnih, živopisnih predela, prirodnog staništa i veoma bogatog biljnog i životinjskog sveta, selo Zaovine, zajedno sa Zaovinskim jezerom, je 15. avgusta 2008. godine proglašeno za Predeo izuzetnih odlika Zaovine. Ovo selo je od  05. avgusta 2008. godine svrstano pod režim zaštite I, II i III stepena rešenjem Zavoda za zaštitu prirode.

Čitavo jezero smešteno je u Nacionalnom Parku Tara, koje predstalja jedan od pet značajnih parkova u Srbiji. Cela površina planine Tare je 75 odsto pokrivena šumom. Samim tim nije ništa neobično da je i Zaovinsko jezero okruženo ogromnom borovom šumom, proplancima i zelenim livadama.

Osim njih oko jezera se nalaze i imanja koja pripadaju porodicama koja od davnina žive u tim predelima. Ovakve obale, okružene zelenim brežuljcima koji su obrasli visokim četinarima, jezeru daju posebnost i osvežavajuću notu. Na ovom mestu vlada neverovatan mir. Nije bogato klasičnim burnim turističkim sadržajima, potpuno i slobodno caruje priroda , tako da je pravo mesto za ljubitelje čari koje samo ona može da pruži.

Na obalama jezera postoje brojne plaže, koje uprkos svojoj neuređenosti, bivaju pune brojnih kupača, privučenih divnom, čistom, bistrom vodom koja krasi ovo jezero, kao i čistim i svežim vazduhom koje obezebeđuje netaknuta okolna priroda. Pored same vode može se steći osećaj koji obično imamo kada smo na moru, verovatno i lepši zbog čistog, zdravog vazduha kojima odiše okolna šuma. U ostalim danima, kada  je jezerska voda hladnija, ne umanjuje se broj ljudi koji dolazi da uživa u ovoj prirodi. Manji je broj onih posetilaca koji su spremni na izazov kupanja, ali zato većina njih uživa u izletima, šetnjama i organizovanju piknika, jer je ovo mesto za ljubitlje prirode pun pogodak.

Sam pogled u kom se ovde može uživati čini ovo mesto jednim od najlepših mesta koja se mogu u Srbiji posetiti. Zanimljiv je i pogled sa visine na Zaovinsko jezero. Tada se može uočiti da ono izgleda kao zmaj koji leti, što mu sasvim i prliči, pošto bi neki ljudi kazali da je Zaovinsko jezero sa svim svojim čarima potpuno nestvarno poput letećih zmajeva.

Prethodno je rečeno da ovo jezero nije puno turizma, međutim, treba naglasiti da to važi za neposrednu okolinu jezera i biljnog sveta koji ga okružuje. Samo naselje Zaovine polako, ali sigurno, razvija potencijal za smeštaj turista koji bi da uživaju u čarima ove netaknute prirode. Stil starih planinskih kuća dodatno produbljuju osećaj boravka u netaknutoj prirodi.

Na ovim prostorima veoma dugu tradiciju predstavlja stočarstvo. Proizvode se meso, proizvodi od mesa, mleko, sir, kajmak i druge namirnice dobijene od mleka. One predstvaljaju jedne od najkvalitetnijih namirnica koje možemo naći na domaćem tržištu. Samim tim hrana u kojoj turisti mogu da uživaju je pre svega domaća, raznovrsna, veoma visokog kvaliteta, a takva hrana je i potrebna za one koji se ne boje fizičke aktivnosti koje iziskuje priroda. Dobra hrana predstavlja još jedno značajno obeležje ovog mesta i još jedan razlog zašto Srbiju zovu zemljom gurmana, a Zaovinsko jezero je još jedno mesto koje će rado biti posećivano od strane strastvenih ljubitelja ukusne hrane.

Kada se spoje lepote prirode i zadovoljan stomak rezultat može biti samo dobar provod, a dobar provod privlači ljude željne kvalitetno provedenog odmora. Nadajmo se samo da se ovo divno mesto i još divnije jezero neće uobraziti i da će zauvek čuvati i održavati tu čar prirode koju svi mi mnogo volimo.