Vranjska banja – info, šta leči, smeštaj, cene

Banje su mesta gde se izvorska voda bogata mineralima koristi za lečenje, najčešće kupanjem u toj vodi, ali i na druge načine. Banje ili banjska odmarališta obično nude različite vrste tretmana za lečenje i ne tako retko bivaju mesta gde se grade bolnice, odnosno lečilišta. Verovanje u isceliteljske moći mineralnih voda datira još iz praistorijskih vremena. Praksa ovakvog vida lečenja je svetski popularna, ali je naročito raširena u Evropi i Japanu.

Na engleskom jeziku se koristi izraz spa da bi se opisalo ono što mi zovemo banjom. Ovaj engleski naziv potiče od mesta Spa koje se nalazi u Belgiji, a koje je bilo poznato još iz rimskih vremena, kada je mesto nazivano Aquae Spadanae.

Spa terapije postoje još iz klasičnih vremena kada je kupanje smatrano veoma popularnim sredstvom za lečenje bolesti. Praksa putovanja do mesta sa hladnim ili toplim izvorima sprovodila se u nadi da će se izlečiti neka bolest. Neki od najranijih opisa o običajima kupanja dolaze iz Stare Grčke, naravno. Grci su započeli sa ovim običajem, a kasnije su se razvile moderne spa procedure. Egejci su koristili male kade, umivaonike i lavaboe za stopala kako bi održavali ličnu higijenu.

Najstarija nalazišta ovakvih kupatila nađena su u kompleksu palata na Knososu, na Kritu, a luksuzne kade od alabastera su iskopane u Akrotiri na Santoriniju. Ova nalazišta datiraju iz sredine drugog milenijuma pre nove ere. Grci su ustanovili i uspostavili javna kupatila i tuševe za opuštanje i ličnu higijenu u okviru svojih školskih gimnazijskih kompleksa.. Spartanci su razvili primitivno parno kupatilo. U Serangeumu, ranom grčkom balneumu (kupatilo u slobodnom prevodu), komore ili kade za kupanje su bile usecane u obronke stena na kojima su se izdizali topli izvori. Serije niša usecane u stene iznad kada koristile su se za držanje odeće kupača. Jedna od kada za kupanje imala je i dekorativni pod sa mozaikom.

Jasno je da se banjsko lečenje koristilo od najstarijih vremena i da je nastavilo da se razvija sve do danas. U 19. veku, kupanje u banjama je postalo mnogo više prihvaćeno jer su i lekari uvideli prednosti ovakvog načina održavanja higijene i lečenja. Banje su sada arhitektonski uređivane, pa je u Evropi postojalo nekoliko veoma poznatih banjskih kompleksa, gotovo mondenskih odmarališta. U banjama su postojale hale za ispijanje mineralne vode, kao i bazeni za kupanje. Pored toga, postojali su i inhalatorijumi (za udisanje isparenja). Najpoznatije banje su bile Baden-Baden, Karlsbad, Marienbad, itd.

Banje u Srbiji

Srbija je zemlja koju je priroda obdarila mestima na kojima ljudi mogu uživati u termalnoj vodi bogatoj mineralima i drugim hranljivim sastojcima. Gotovo sva ova mesta su okružena i predivnom prirodom, imaju finu klimu, a ne retko i lekovito blato koje se takođe koristi za lečenje. Arheološki izvori govore da je na prostoru naše zemlje banjsko lečenje postojalo skoro oduvek. Ima arheoloških ostataka koji vode poreklo još iz doba Rimljana. Rimska vojska se posle teških ratova lečila u Niškoj banji, Sokobanji i Vrnjačkoj banji.

Kada su Vizantinci zauzeli prostor jugoistočnog Balkana, produžili su sa uživanjem u onome što je priroda ovde sagradila. Turci, Osmanlije, nisu zaustavili ove običaje, naprotiv, prilagodili su ih svojoj tradiciji i preuredili ih u poznata turska kupatila ili hamame.

Danas postoje turski hamami koji su preživeli istoriju, a jedan od najočuvanijih je u Sokobanji. Težak i buran period nakon odlaska Turaka sa ovih prostora, u Srbiji je razvio klasu činovnika, intelektualaca, poslovnih ljudi i industrijalaca koji su itekako imali potrebu da traže relaksaciju i odmor u banjama Srbije.

Banje kod nas su primale i goste sa starne, pa su Grci, Mađari, Austrijanci dolazili u Nišku banju, Banju Koviljaču i Vranjsku Banju.

Vranjska banja – omiljena banja kralja Petra I Karađorđevića

I sami vladari Srbije su se zalagali da se banjsko lečenje unapredi. Jedan od njih je bio i kralj Petar I Karađorđević. On se sve do početka Prvog svetskog rata lečio u Vranjskoj banji. Naime, rat ga je tamo i zatekao. Neposredno pre toga, on je odlučio da se donese prvi zakon o banjama u našoj državi. Zakon je usvojen 2. juna 1914. godine, dvadesetak dana pre ubistva princa Ferdinanda. Ovaj dan, Vranjska Banja proslavlja kao praznik svog zvaničnog uspostavljanja.

Vranjska Banja pripada Udruženju kraljevskih banja Srbije i deo je Asocijacije kraljevskih banja Evrope. Na ovu činjenicu su Banjčani veoma ponosni.

Kralj Petar je imao svoju kadu u kojoj se kupao, a ta kada i dan danas postoji i koristi se, a poznata je kao “Kraljeva kada”. Postoji i jedan zapis u kome se kaže kako je “čiča Pera” 1915. godine, kada je odlazio iz banje, platio račune za ogrev, kuhinju, prenoćište, pa čak i štalu za konje, iako je imao besplatan boravak.

Da bi se odužili kralju zbog svega što je učinio za Vranjsku Banju, danas se po njemu zove ulica u kojoj je smeštena Specijalna bolnica za rehabilitaciju ili stacionar kako ga meštani zovu. Ulica se zove Ulica kralja Petra Prvog Oslobodioca. Pre nekoliko godina se u bolničkom holu nalazi i njegova bista koja je postavljena na dan kada se proslavljala stogodišnjica donošenja Zakona o banjskom lečenju. Tom prilikom su za posetioce otvorili i novorenovirani paviljon u kome se može uživati u sobama sa modernom opremom i nameštajem.

Pored ovog paviljona, u bolnici postoji i drugi blok soba u kojima su renovirane instalacije za struju i vodu posle 40 godina. Sam rehabilitacioni centar poseduje savremenu opremu i sve aparate koji su neophodni za tip lečenja koji se ovde sprovodi.

Gde se nalazi Vranjska Banja i po čemu je poznato ovo mesto?

Vranjska Banja se nalazi dvanaest kilometara jugoistočno od grada Vranja, na samom jugu Srbije. Ovo banjsko lečilište je smešteno na 380 metara nadmorske visine odmah ispod planine Besna kobila. Nekada je, na samo tri kilometra odatle, prugom prolazio poznati voz Orijent ekspres koji je prevozio putnike od Pariza do Istanbula.

Vranjska Banja poseduje mineralne izvore koji su najtopliji u čitavoj Evropi, a temperatura ide od 96º C do 110º C. Voda je bogata sumporom i smatra se idealnom za lečenje reumatskih oboljenja, ali i za sva stanja posle povreda, kao i za neurološka i ginekološka oboljenja.

U Vranjsku Banju su dolazile mnoge poznate ličnosti, pa se tako zna da se industrijalac Bruno Mozer, utemeljivač vinske industrije na srpskom jugu, ovde zabavljao. Tu je boravio i poznati satiričar Radoje Domanović, potom pozorišni stvaralac Petre Prličko, kao i profesor Lj. Davidović.

Interesantno je da je poznata Koštana iz istoimene drame Bore Stankovića, na kraju završila upravo u Vranjskoj Banji. Naime, Malika Eminović, pevačica na osnovu čijeg života je Bora napisao lik Koštane, živela je po kazni u Banji.

Kraljica Draga Mašin, supruga poslednjeg kralja dinastije Obrenović, takođe je volela Vranjsku Banju. Kada su nakon oslobođenja Srbije od Turaka, 1878. godine, kralj i kraljica posetili ovaj kraj, boravili su i u banji. Stanovnici su čak predlagali da se ime Vranjska Banja promeni u Banja kraljice Drage, kao i da se osnovna škola u tom mestu zove po njoj. Predlog je bio zvaničan, a decembra 1902. godine, kralj je izdao ukaz po kome se na sam ulaz u mesto postavlja tabla sa natpisom Banja kraljice Drage. Posle pada dinastiej Obrenović i ubistva Drage i Aleksandra, na sve ovo se zaboravilo.

Treba spomenuti da je u Vranjskoj Banji pre Balkanskih ratova bilo šest hotela i 19 pansiona. Najvažniji je bio tzv. Državni hotel. U toj zgradi se danas nalazi Zavod za rehabilitaciju, a kursalon je današnji restoran Kičer, centralno mesto za sve vidove zabave u Vranjskoj Banji.

Kao što smo rekli, u ovoj banji izvire mineralna voda sa temperaturom oko 100º C. Na nekim izvorima ide i do 140 litara vode u jednoj sekundi. U samoj banji postoji oko deset izvora, koji su vrlo upadljivi jer voda isparava, pa ih ne možete nikako zaobići. Meštani vole da pokazuju turistima čudo prirode tako što spuste jaje u lonče, a zatim lonče spuste ispod izvora i nakon desetak minuta, jaje se skuva.

Zbog ove izvanredne pojave, Vranjska banja je veliki potencijal za razvoj balneološkog turizma. U njoj se možete jednostavno relaksirati i odmarati, a možete se i lečiti.

Voda koja ovde izvire ima rastvoren lekovit gas sumpor-vodonika (1.9 mg/l). Da bi voda imala lekovito dejstvo, ona mora da ima makar 1 mg/l, a ovo je skoro duplo više. Ovaj sastojak iz mineralne vode se veoma jednostavno apsorbuje putem pluća, creva i kože. Kupanje u toploj sulfidnoj vodi zajedno sa hidroterapijskim procedurama, podvodnim masažama i vežbama povoljno deluje na neurološka oboljenja, potom na kožne bolesti, ali i na većinu bolesti lokomotornog sklopa.

Medicinske usluge koje se mogu dobiti u Zavodu za rehabilitaciju i lečenje reumatizma su hidroterapija, kineziterapija, elektroterapija, magnetoterapija, masaža, sonoterapija, termoterapija, fototerapija i laseroterapija.

U Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju u Vranjskoj Banji naći ćete smeštajni objekat koji ima ukupno 120 ležajeva, u dvokrevetnim i jednokrevetnim sobama sa kupatilom. Unutar stacionara možete koristiti i restoran u kome se služe domaći specijaliteti, kao i hrana koja se uklapa u potrebe bolesnika i ljudi koji se leče.

Smeštaj u apartmanu košta 3300 dinara (prenoćište po osobi). Prenoćište u dvokrevetnoj sobi sa kupatilom iznosi od 2750, pa do 3000 dinara.

Vlada Republike Srbije izdaje vaučere za subvencionisamo korišćenje ovih usluga u vrednosti od 5000 dinara, pa se ovi vaučeri pod određenim uslovima mogu iskoristiti. Jedan bolesnički dan podrazumeva terapije, jedan lekarski pregled i kontrole po potrebi, kao i pun pansion.

Ako bismo malo detaljnije posmatrali terme Vranjske banje, shvatili bismo da se tu zapravo nalazi više vrsta izvora. Na primer, izvor tzv. gvožđevite vode topao je oko 61º C, sumporoviti gornji izvor topao je 84º C, a glavni izvor 110º C. Sva tri izvora su nadomak Stacionara, odnosno zgrade Zavoda.

Hemijskom analizom je utvrđeno da su gvožđe i sumpor najvažniji elementi, mada ima i drugih hemijskih sastojaka koji su odlični za lečenje posttraumatskih stanja, reumatizma, neuralgije, ženskog  početnog steriliteta, ali i i bolesti disajnih organa.

U zavisnosti od oboljenja i u zavisnosti od preporuka lekara, pacijenti se mogu kupati u lekovitoj termalnoj vodi ili u sumpornom blatu, mogu se inhalirati ili se može vršiti vaginalno orošavanje. Voda sa izvora se može piti.

Boravak u Vranjskoj Banji možete upotpuniti šetnjama, uživanjem u netaknutoj prirodi, sedenjem u lepo uređenom parku, posmatranjem reke Banjštice. U blizini se nalazi i izgrađena brana, odnosno kupalište.

Pored Vranjske Banje, možete otići i u susedno Vranje, obići rodnu kuću i muzej Bore Stankovića, proslavljenog pisca, potom Beli Most, haremluk, Pašin konak, itd.

Sve više turista se odlučuje za privatni smeštaj u Vranjskoj Banji. Mnogo je domaćinstava koji su svoje porodične kuće preuredili za izdavanje. U tim kućama ćete uvek naići na prijatnu atmosferu, na izuzetno toplo gostoprimstvo, a dobićete i sva neophodna uputstva kako da na najbolji način upotpunite svoje slobodno vreme.

Cena privatnog smeštaja nije velika, noćenje sa korišćenjem zasebnog kupatila ne iznosi više od 10 evra.

Ovo je takođe popularno mesto za pravljenje pauze na putu do Grčke. Mnogi turisti sa severa naše zemlje, ali i stranci, obično zastanu u Vranjskoj Banji, prenoće, odmore se, pa nastave dalje ka moru.