Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!

Viktorijini Vodopadi – Top 10 zanimljivosti koje će vas iznenaditi

0

Vode moćnog Zambezija uz gromoglasni huk survavaju se u ponor veličanstvenog prostranstva Viktorijinih vodopada, na jezicima lokalnih naroda poznatim kao ‘dim koji grmi’. Puno je narodnih verovanja i priča vezanih za ćudljivu, nepredvidivu reku i vodopade koje do polovine XIX veka nije ugledalo oko evropskog čoveka. Regija veličanstvenih prizora sa nacionalni parkovima oko Viktorijinih vodopada danas se sa punim pravom nalazi na listi prirodnih čuda sveta i pod zaštitom je UNESCO-a.

Viktorijini vodopadi nalaze se na južnom delu afričkog kontinenta, na reci Zambezi i na samoj granici država Zimbabve i Zambija. Nisu najviši niti najširi vodopadi na svetu, ali su klasifikovani kao najveći, zahvaljujući kombinovanom prostranstvu delova slapova ukupnog pojasa od 1 708 m i visini od 108 m na najvišoj tački; ovi podaci čine Viktorijine vodopade najvećom vodenom zavesom na planeti. Kada bismo ih uporedili sa drugim velikim svetskim vodopadima, mogli bismo da kažemo da jedinog dostojnog takmaca veličanstvenim gromoglasnim vodopadima predstavljaju čudesni slapovi Iguasu u Južnoj Americi.

Regija Viktorijinih vodopada bila je naseljena u davna vremena, tri miliona godina daleko u prošlost. Tu su pronađeni ostaci oružja i oruđa nekadašnjih lovaca sakupljača i drugih kasnijih ljudskih došljaka i stanovnika. Na jezicima svih plemena koja su živela ili žive u okolini vodopada, njihovo ime u doslovnom prebodu ima isto značenje, koje duguje svom moćnom huku. Viktorijini vodopadi jesu bili upisani u neke starne osamnaestovekovne trgovačke mape, a prvi Evropljanin koji je svojim očima ugledao vodopade bio je čuveni Dejvid Livingston.

TOP 10 ZANIMLJIVOSTI O VIKTORIJINIM VODOPADIMA

Nesputane, moćne vode Zambezija u veličanstvenim vodenim zavesama spuštaju se niz obronke Viktorijinih vodopada, na nekim mestima se pretvarajući u čudesne magličaste oblake, ne stigavši do samog dna.

Viktorijini vodopadi danas imaju dva relativno mala nacionalna parka, Nacionalni park Viktorijini vodopadi i Nacionalni park Mosy-oa-Tunya. Oni su domovi velikom broju divljih životinja, uključujući slonove, žirafe, zebre, antilope, geparde, lavove i leoparde. U nastavku izdvajamo deset interesantnih podataka vezanih za Viktorijine vodopade.

  1. Najveći vodopadi na svetu

Veličanstveni Viktorijini vodopadi predstavljaju najveću vodenu zavesu na čitavoj planeti i oslikavaju jedan od najčudesnijih krajolika na svetu, ukrašavajući takođe impresivnu i moćnu reku Zambezi. Visina vodopada varira između 70 i 108 m, a širina njihovog pojasa je 1 708 m.

Namerno govorimo u množini, jer Viktorijine slapove čini nekoliko vodopada, a pet glavnih oblasti ovog prirodnog bogatstva su sledeće:

  • Đavolov vodopad – Đavolov slap, Devil’s cataract, nazvan je po obližnjem ostrvcetu na reci Zambezi i visok je 70 m. Lokalna plemena su nekada običavala da na ovom mestu priređuju ritualne ceremonije koje su prvim misionarima iz Evrope delovale prilično ‘nečiste’ i ‘đavolske’, pa su po tome i nazvali samo mesto;
  • Glavni vodopadi – Glavni vodopad je visok 93 m i predstavlja najgrandiozniji deo Viktorijinog vodenog zastora, sa protokom od 700 000 m3 po minutu. Sirova količina vode koja se sunovraća u ponor preko ivice vodopada je toliko velika i snažna da, pre nego što stigne do samog podnožja, voda biva razasuta snažnim vetrovima i pretvorena u čudesnu svetlucavu maglu;
  • Potkovica – Vodopadi Potokovica su visoki 95 m i oblikovani poput konjske potkovice, po čemu su i dobili ime. Ovaj deo vodopada ima najslabiji protok vode i prvi je koji presušuje, obično u poznom jesenjem periodu, od oktobra do novembra;
  • Dugini vodopadi – Dugini vodopadi su najviši od svih delova Vikotorijinih slapova, sa visinom od 108 m. Tokom vedrih dana na ovom mestu se može uživati u prizoru retko viđene lepote, prekrasnom duginom luku;
  • Istočna katarakta – Istočni slap je drugi po visini na Viktorijinim vodopadima i ima visinu od 101 m. On se u potpunosti nalazi na zambijskoj strani vodopada, a predstavlja prizor od kojeg zastaje dah, kada se posmatra sa takozvane Opasne tačke koja se nalazi u Zimbaveu;
  1. Šest veličanstvenih kanjona

Prostranstvo Viktorijinih vodopada očarava brojnim prirodno izvajanim mestima i mestašcima. Kanjoni u regiji vodopada su neverovatne formacije strmih stenovitih zidova od čak 120 m visine, uz varijacije vodostaja reke Zambezi od oko 20 m, u periodima između kišnih i sušnih sezona.

Moćna reka Zambezi izliva svoje vode preko ivica Viktorijinih vodopada, a u regiji se nalazi nekoliko glavnih kanjona. Ovo su njihove dimenzije i lokacije.

  • Prvi kanjon – Čitava reka Zambezi prolazi kroz 110 m širok Prvi kanjon, koji se izliva u vodopade dužinom od oko 150 m, a potom grana u vijugave puteve manjih kanjona, obeleženih prema redosledu kojim ih sama reka doseže;
  • Drugi kanjon – Nalazi se oko 250 m južno od vodopada i otprilike je dugačak oko 2.15 km;
  • Treći kanjon – Treći kanjon se nalazi oko 600 m južno od Viktorijinih vodopada i dugačak je oko 1.95 km;
  • Četvrti kanjon – Dužine je oko 2.25 km i lociran je 1.15 km ka jugu;
  • Peti kanjon – Peti kanjon, odnosno kanjon Songwe, prostire se dužinom od 3.3 km i nalazi se 5.3 km južno od veličanstvenih slapova;
  • Batoka – Poslednji kanjon, Batoka, nalazi se odmah ispod kanjona Songvea i u njemu se nalazi moćna hidroelektrana;
  1. Prvi evropski posetioci

Viktorijine vodopade prvi je ugledao poznati pustolov, škotski lekar i misionar Dejvid Livingston, 1855. godine; veličanstveno prirodno prostranstvo video je sa malenog isturenja na steni na ivici slapova, mesta danas poznatog kao Livingstonovo ostrvo, na teritoriji Zambije. Livingston je putovao predelima Zambezija, a za vodopade je čuo pre nego što ih je prvi put ugledao; Evropljani su do tada uglavnom bili skeptični po pitanju priča lokalnih naroda i arapskih izveštaja, koji su za ovaj predeo koristili pojam ‘ivice sveta’. Uglavnom su smatrali da manjak planina i dolina u regiji čine postojanje ogromnih vodopada malo verovatnim.

  1. Dim koja grmi

Međutim, prethodno opčinjen Ngonye vodopadima u gornjem toku Zambezija, Livingston je doživeo neverovatno oduševljenje kada je zaista ugledao velike vodopade Mosi-oa-Tunya, na jeziku lokalnih naroda ‘dim koji grmi’. Nazvao ih je u čast Njenog veličanstva, britanske kraljice Viktorije, a pod ovim nazivom vodopadi su danas poznati u celom svetu. Nekoliko godina potom, Livingston se vratio na vodopade i u saradnji sa Džonom Kirkom napravio detaljno istraživanje.

  • U zapisima o Viktorijinim vodopadima, Livingston je slikovito preneo svoje oduševljenje govoreži o njima kao mestu neprocenjive lepote koje evropski čovek nikada pre toga nije video, a koje je moralo biti blagosloveno pogledima anđela u svom letu;
  1. Đavolov bazen

Tokom sušnog perioda od septembra do decembra, nivo reke Zambezi drastično opada, omogućavajući adrenalinskim zavisnicima da plivaju do same ivice vodopada u prirodno formiranom bazenu. Đavolov bazen je formiran zahvaljujući steni u reci, koja usporava moćni tok dovoljno da je u njemu moguće plivati.

  1. Mesečeva duga

Viktorijini vodopadi su jedno od retkih mesta na svetu gde je moguće prisustvovati prirodnom fenomenu neizrecive lepote, noćnoj dugi. Lunarnu, čarobnu dugu stvaraju mesečevi zraci, prelamajući se na najfinijim kapljicama vode razasutim u vazduhu.

Fenomen je najintenzivniji tokom sezona visokog vodostaja, od aprila do jula i vidljiv kada je nebo vedro, a mesec pun. Čarobna mesečeva duga uvek se formira na suprotnoj strani od Meseca, u zavisnosti od tačke na kojoj se nalazite.

  • Ljudsko oko će teže razaznati boje mesečeve duge pri slaboj svetlosti, pošto receptori u njemu nisu u mogućnosti da registruju prisustvo boja u polumračnom okruženju, pa će duga izgledati beličasto. Međutim, objektiv duge ekspozicije će ‘uhvatiti’ čudesni spektar duginih boja;
  1. Zambezi i vodopadi

Nikako ne smemo da zaboravimo grandioznu reku Zambezi, bez koje Viktorijini vodopadi ne bi ni postojali; oni se nalaze na jednom delu toka moćne reke duge 2 574 km i dele je gotovo na dva jednaka dela. Posle obrušavanja preko ivica Viktorijinih slapova, Zambezi nastavlja svoj dug put sve do ušća u Indijski okean.

  1. Mesto večne kiše

Kako se moćne vode Zambezija uz grmljavinu obrušavaju u kanjone Viktorijinih vodopada, fine čestice prskajuće vode se uzdižu u vazduh zahvaljujući vazdušnim strujama iz podnožja. Kako vazduh podiže vodu, tako se malene čestice kondenzuju i padaju, tako da se formiraju oblasti na vodopadima gde se čini kao da kiša nikada ne prestaje.

Oblaci čestica vode često se mogu videti sa razdaljina kilometrima dalje od vodopada, a visina i vidljivost oblaka variraju u zavisnosti od trenutnih vremenskih uslova i samog vodostaja Zambezija.

  1. Prirodno čudo sveta

Viktorijini vodopadi smatraju se neizrecivim blagom svetske prirodne baštine i nalaze se na listi Sedam prirodnih svetskih čuda. Počasno mesto na ovoj listi, pored čudesne gromovite vode, zaslužili su i Grand kanjon, Aurora Borealis, Maunt Everest, vulkan Parikutin, uvala Rio de Žaneiro i Veliki koralni greben.

  1. Turizam

Evropsko naseljavanje oblasti oko Viktorijinih vodopada počelo je na samom početku XX veka, pre svega zbog namere britanskih kolonijalnih sila da utvrde svoj monopol nad crpljenjem prirodnih bogatstava regije, na prvom mestu prava na mineralna dobra, ali i na eksploataciju drvne građe, slonovače i životinjskih koža. Uskoro je na vodopadima izgrađen i prvi most, a prvi hotel nazvan po ovom mestu otvoren je 1904. Nedugo potom su lepote vodopada postale popularna atrakcija i sve je više evropskih posetioca dolazilo da ih obiđe.

Danas, Viktorijini vodopadi su popularno turističko odredište putnika iz celog sveta, no vlada večita debata oko toga sa koje strane ih je najlepše posmatrati. Vodopadi se nalaze na samoj granici država Zamibije i Zimbabvea, a zimbabvanska strana se smatra boljim odredištem. Statistički i istorijski, tokom godina je mnogo veći broj turista odseo u Zimbabveu, gde je i turistička ponuda veća; u poslednjem periodu ovaj broj opada zbog političkih tenzija u regiji.

Loading...

Pogledajte i ovo Još tekstova od autora