Sićevačka klisura – informacije i zanimljivosti

Sićevačka klisura nalazi se u dolini reke Nišave i njen je značajan turistički deo. Klisura je nastala kada je reka iscrtavala svoj tok u stene koje se nalazi u podnožju Suve planine, ali i u jedan deo koji pripada Svrljiškim planinama.

Na samo četrnaest kilometara od Niša nalazi se ovo prirodno stecište i okruženoj je selima i naseljima. Dužina klisure je sedamnaest kilometara i prirodna je veza kotline Bele Palanke i kotline Niša.

Sama klisura se može posmatrati kao dve celine, gornja i donja klisura koje se spajaju u jednu. Gornja klisura je uska i podseća na kanjon, a donja klisura je šira uz blage strme stene. Dve planine je čuvaju a kroz nju se usecaju pruga ali i magistralni put. Železnica ima dobru vezu međunarodnog karaktera i spaja Niš sa Sofijom i Beogradom, a put je deo evropske magistrale.

Osnovne informacije o klisuri

Sićevačka klisura daje mogućnost da vidite neverovatan pejzaž oslikan od strane prirode bez uticaja čoveka. Mnogo je stenskih figura i dekorativnih kamenih stubova različitih oblika koje će vas ostaviti bez teksta. Bajkovit predeo je nekada davno bio stanište monaha koji su svoje utočište potražili upravo u ovim krajevima.

Grad Niš se nalazi u blizini klisure iako izgleda je civilizacija stotinama kilometara daleko. Visina klisure u najvišoj tački je četiri stotine metara a širina se kreće od pedeset pa sve do šest stotina metara. Posle Đerdapske klisure, Sićevačka klisura je najveća probojnica na teritoriji Srbije.

Klisura je zaista impozantna i njen prirodni tok kao da se namerno usekao između dve planine. Sa jedne strane su Svrljiške planine a sa druge je Suva planina, koje ponosno čuvaju klisuru i reku koja kroz nju teče. Blizina Niša je samo jedan dodatna karakteristika koju klisura ima a koja pogoduje razvoju turizma i zbog te blizine veliki broj ljudi tokom cele godine poseti i klisuru, ali i grad Niš. Klisura je zaštićena od strane države i ima veliki značaj za očuvanje biološkog diverziteta u budućnosti.

Na osnovu brojnih istraživanja utvrđeno je da je ovaj kraj stub održivog razvoja Srbije i iz tog razloga treba raditi na stalnom unapređivanju turističkih ponuda same klisure i širenje ponude čiji je cilj razvoj rekreativnog i đačkog turizma. Klisura je lokacija koju veliki broj planinara i planinarskih društava iz zemlje ali i iz inostranstva redovno posećuje iz godine u godinu zbog blizine dve planine koje su pravi izazov za osvajanje.

Geografski položaj Sićevačke klisure

Sićevačka klisura ima zanimljiv geomorfološki položaj. Zbog unikatnog biljnog i životinjskog sveta, spada u grupu Parkova prirode i zaštićeno je od strane države. Na njenoj površini se mogu naći retke sorte biljnog i životinjskog sveta. Sama klisura se nalazi na opštini Niške Banje a jedan njen deo pripada i Beloj Palanci. Ukupna površina klisure je skoro osamdeset kvadratnih kilometara od čeka dve trećine pripada Nišu, a jedna trećina pripada Beloj Palanci.

Od 2000. godine klisura je smeštena u prirodna dobra druge kategorije. Ovaj prirodni park poseduje nekoliko ekoloških objekata koja spadaju u značajna dobra sa staništa ekologije i kulture. Iz tog razloga je njen značaj za dalji razvoj ovog kraja ogroman.

Klisura je nastala na zanimljiv način, kao takozvana krasifikacija krečnjaka. Na prostorima je Kunovičke oblasti koja obiluje krečnjacima i spada u morfotektonske površi. Ova oblast se nalazi između dve planine i u nju je klisura usečena. Dubina klisure varira od dve stotine šestdeset do tri stotine šestdeset metara.

Kanjon je dug sedam kilometara i njegova dubina je na ulazu najplića. Početak klisuje kod Proseka, naselja a na istoku joj je prirodna granica Belopalanačka kotlina. Podeljena je na četiri dela – Kusača, Ostrovička kotlina, Gradištanski kanjon i deo koji pripada hidrocentrali.

Zanimljivosti o klisuri

Gornji deo klisure se naziva Crnčansko-gradištanski kanjon i uzak je u odnosu na ostatak klisure. Donji deo je širok i naziva se Ostrovička klisura, prostire se od Proseka do Ostrovice. Površina klisure je sedamdeset i sedam kvadratnih metara od kojih pedeset i pet kvadratnih metara pripada gradu Nišu, dok je ostatak na teritoriji Bele Palanke. Sama klisura ima interesantne geomorfološke karakteristike i specifičnu floru i faunu koja je bila predmet brojnih istraživanja.

Sa aspekta arheologije, Sićevačka klisura je važan lokalitet gde su nađene vilica koja je stara oko dve stotine hiljada godina, a nađeni su i dokazi da je u Paleolitu ovde bilo izgrađeno naselje usled kvalitetnih uslova za život. U antičko i tursko doba, kroz klisuru je prolazio put koji je bio dobra veza sa istokom i zapadom.

Sićevačka klisura je jedino mesto u Srbiji gde raste žalfija. Žalfija je biljka poznata po svojim lekovitim svojstvima i neprocenjivo je blago Srbije. Iako raste samo u uslovima gde vlada mediteranska klima, ipak je našla svoje stanište u klisuri. Žalfija je poznata kao prirodni antibiotik i koristi se u ublažavanju simptoma mnogih stanja i bolesti, u upotrebi je još iz doba Rimljana i njena snaga je dokazana brojnim istraživanjima. U čast žalfiji održavaju se Dani žalfije koja je već postala tradicionalna manifestacija. Tokom manifestacije u Sićevu se okupljaju svi ljubitelji i uzgajivači ove biljke uz prigodan program možete saznati nešto novo o samoj biljci.

Pored Dana žalfije, u Sićevu se odražavaju i Dani vina, gde uz degustaciju najboljih vina iz ovog kraja možete uživati u likovnoj umetnosti sa ovim prostora.

Likovna kolonija Sićeva zauzima sve veći značaj kada je reč o umetničkim dešavanjima na prostorima klisure. Svake godine se na ovom mestu okupe slikari iz svih krajeva sveta kako bi oslikali Sićevačku klisuru a sama kolonija je osnovana još početkom dvadesetog veka. Pripadnici kolonije tokom svoje posete klisuri izdvajaju i vreme da posete obližnje manastire, grad Niš i druge istorijske lokacije. Nakon završetka kolonije, radovi umetnika se izlažu i dostupni su posetiocima na uvid.

Smeštaj u klisuri

Svi turisti i posetioci koji dođu u ovaj kraj nalaze smeštaj u Niškoj banji pošto je ona najbliža klisuri i iz Niške banje se najlakše i najbrže stiže do same klisure. Ukoliko želite nešto bliže, postoji smeštaj u Sićevu, koji u svom sklopu ima i restoran. Ime restorana je Konak Boem, nalazi se u samoj klisuri na internacionalnom putu koji vodi do Sofije. Konak nudi prijatne trenutke uz popularna jela ovog kraja a pogodan je i za organizovanje svečanih pogodnosti.

Ukoliko ipak želite da budete pozicionirani u Niškoj banji, postoji veliki izbor privatnog smeštaja po veoma pristupačnim cenama. Niška banja se nalazi na svega nekoliko kilometara od Niša na visini od dve stotine pedeset metara iznad nivoa mora i čest je izbor za sve one koji imaju problema sa reumatskim i kardiovaskularnim bolestima. Blizu Niške banje je i poznata šuma sa uređenim parkom i stazama za šetnju kojima možete šetati i uživati u čistom vazduhu. Pored parka, postoje mnoga mesta gde se možete posvetiti umetničkim delima i kulturi i u kojima ćete provesti prijatne trenutke.

Šta sve možete posetiti u blizini Sićevačke klisure?

Iako je Sićevačka klisura dovoljan razlog da posetite ovu oblast, u blizini klisure se nalaze brojne prirodne lepote koje možete videti dok ste u obilasku klisure. Na prvom mestu ćete videti reku Nišavu. Nišava je pritoka Južne Morave i izvor joj je u Bugarskoj. Njen tok kroz Srbiju ima dužinu od stotinu pedeset kilometara.

Pored Sićevačke klisure, ona prolazi i pored Bele Palanke, Pirota, Niša i Dimitrovgrada. Kamene stane iznad reke dostižu visinu od četiri stotine metara i spadaju u kraške površine.

Ako vas zanimaju sportske aktivnosti, klisura je idealno mesto za ribolov, ali i sportove na vodi. Tako naprimer, ovde možete planinariti, ili se oprobati u raftingu. Ako ste hrabriji, paraglajding je idealan sport za vas. Ekstremni sportovi zauzimaju dobru poziciju kada je reč o aktivnostima u Sićevačkoj klisuri. Klisura je bila domaćin svetskog prvenstva u paraglajdingu a pogodna je i za motociklističke trke. Kajakaštvo je idealno za one koji vole vodene sportove.

Sićevačka klisura je bajkoviti predeo koji prikazuje lepote prirode ovog kraja lepše nego što bi to učinio bilo koji umetnik. Crkve su možda prvi objekti koje posetioci žele da vide. Ako ste ljubitelj istih, svakako preporučujemo da posetite crkvu Svete Petke, nalazi se u selu Ostrovica, a selo Sićevo je vaše sledeće odredište gde možete videti manastir Svete Bogorodice. Manastir je sagrađen u sedamnaestom veku. Ako odlučite da posetite manastir, nemojte da propustite da posetite i pećinu Ječavu sa ulazom od preko trideset metara visine.

Da li vredi posetiti Sićevačku klisuru?

Na jugu mesta Sićevo nalazi se klisura koja ostavlja mnoge posetioce bez daha. Sićevačka klisura pruža razne unikatne predele za razgledanje i prava bi šteta bila propustiti ovu prirodnu lepotu. Nalazi se na dobroj saobraćajnoj lokaciji koja je spaja sa većim gradovima Srbije, ali i sa susednim državama. Na završetku puta koji se račva prema dve planine, na samo četrnaest kilometara od Niša nalazi se klisura koja je duga više od petnaest kilometara i koja se račva na sever i jug. Početkom dvadesetog veka su ovde postojale dve hidrocentrale od kojih je danas samo jedna u funkciji.

Pored prirodnih predela, u blizini klisure možete videti crkve iz manastire smeštene u selima pored same klisure. Sićevačka klisura je specijalni rezervet koji ima status prirodnog dobra već skoro dvadeset godina. Na njenoj teritoriji rastu retke biljke koje imaju brojna lekovita svojstva i u njihovu čast se održavaju manifestacije najčešće u kasnim letnjim mesecima. Čak i u užoj i široj okolini postoji veliki broj stvari koje možete raditi tokom celog dana, počevši od sportskih aktivnosti pa sve do uživanja u bogatoj ponudi restorana koji nude jela po kojima je ovaj kraj poznat. Smeštaj u Sićevu ali u obližnjoj Niškoj banji je dostupan tokom cele godine po pristupačnim cenama. Poseta Sićevačkoj klisuri se preporučuje svim ljubiteljima prirode i aktivnosti u samom srcu Srbije gde se možete uživati