Rugovska klisura – informacije i zanimljivosti

0

Priroda Srbije je nešto što ima visoku turističku vrednost i tu nema nikakve sumnje. Brojni objekti, među kojima su i klisure, su predstavnici prirodne lepote Srbije i prava su prilika koju treba iskoristiti kako bi se unapredio turizam i kako bi se privukao sve veći broj turista iz svih zemalja.

Zaštita klisura ima veliki značaj usled toga što se iz godine u godinu, sa rastom broja posetilaca, klisure napuštaju prepune đubreta, ostataka i generalno u lošijem stanju nego što su bile, i iz tog razloga država treba učiniti sve da klisure zaštiti i sačuva što je duže moguće.

Rugovska klisura je veoma popularna destinacija gde veliki broj turista dolazi svake godine i to tokom cele godine. Rugovska klisura prosto mami posetioce iz svih krajeva ne samo Srbije već sa Balkana i Evrope svojom prirodnom lepotom i unikatnom geografskom lokacijom. Kao deo kanjona koji je veoma strm i visok, planina Rugova je česta lokacija na kojoj se mnogi planinari sreću i osvajaju njene vrhove.

Pored planinarenja, u Rugovskoj klisuri možete jednostavno pešačiti i uživati u svežem vazduhu i beskrajnoj lepoti prirode. Pored Prokletija, ukoliko posetite Rugovsku klisuru, možete videti i Alagine reke, Murgaš planinu kao i veliki broj reka i planinskih venaca.

Kamena tabla kroz klisuru pokazuje da je 1925. godine kralj Aleksandar otvorio drumski prevoj koji je bio najkraća veza sa Jadranskim morem. Iako nije potpuno istražena, Rugovska klisura i sa ovom ponudom ima jako puno toga da vam pokaže i sa svojim neobičnim oblikom prikazuje lepotu prirode u punom sjaju.

Istorijat Rugovske klisure

Oblast na kojoj se nalazi Rugovska klisura je veoma bitna za Kosovo i Metohiju što se tiče istorije ali i kulture. U njoj se tokom istorije stvarala prava kamena litica koja oduzima dah i kojoj se dive čak i najiskusniji planinari. Zbog svog položaja i kulturnog značaja, klisura je dobila obeležje Spomenika prirode pre trideset godina. Priroda u klisuri je i divlja i prelepa, a ta dva prideva često idu jedan uz drugi.

Kanjon reke Pećke Bistrice je prizor koji ocrtava svu snagu prirode u punom jeku a sama klisura je nastala dejstvom lednika koji je isklesao putanju reke. Veliki put tunela i stena će vam u početku izgledati kao lavirint, ali ćete posle videti da je ovo remek delo prirode i da drugačije ne bi ni trebalo da izgleda. Šume koje se mogu videti su praktično netaknute i na mnogim predelima ovde ljudska noga još nije kročila.

Klisura tokom Prvog svetskog rata

Klisura je imala veliki značaj za srpske vojnike. I danas se na ovom području mogu čuti interesantne priče o samoj klisuri i dešavanjima koja su je pratila tokom decenija. Tokom Prvom svetskog rata, srpska vojska je ovuda prolazila, ali je zbog strmih litica bila primorana da se osloboditi svoje artiljerije kako neprijatelji ne bi došli u njen posed.

Komandanti vojske su svoje vojnike povlačili u nekoliko pravaca, preko Crne Gore, preko Ljume pa sve do Draca, a jedan pravac je bio rezervisan za kralja i njegove pratioce. Bez hrane i potrebnih sredstava, srpska vojska je hrabro koračala kroz puteve klisure gde je na obalu prešlo preko stotinu hiljada vojnika. Oružje i topovi su završili u dubinama provalije i nikada nisu pali u ruke neprijatelja.

Osnovne informacije o Rugovskoj klisuri

Rugovska klisura je istinski dar prirode i pruža priliku da vidite klisuru i kompletnu njenu okolinu u punoj snazi. U Rugovskoj klisuri se nalazi reka Pećka Bistrica, čija je vida kristalno čista i providna je u tolikoj meri da se vidi njeno dno sa površine. Klisura se nalazi sakrivena između planina, planinskih masiva koji su smešteni u samom središtu Srbije i spada u možda najlepšu klisuru koja oduzima dah svojom lepotom i grandioznošću.

Dužina Rugovske klisure iznosi dvadeset i pet kilometara dok je njena dubina tri stotine metara. Proteže se od Čakkora do Peći, počinje na zapadnom delu ove oblasti a završava se na istočnom delu. To govori koliko je velika i ne treba se propustiti prilika da se ovakva klisura poseti, barem jednom u životu. Sama klisura spada u zaštićenu oblast i zaštićena je od strane države već više od trideset godina. U njenoj blizini se nalaze Mokre planine, Žljeba i Hajle, kao i planina Prokletija.

Možda najlepši deo klisure je Pećka Bistrica. Pećka Bistrica je bistra reka koja protiče kroz uske i ne tako uske delove klisure kroz oblast dugačko oko dvanaest kilometara. Planine oko reke dosežu visine od dve i po kilometara što celokupan prizor čini bajkovitim i nestvarnim. Reku put nosi sve do Crvene Stene, odakle se dolina širi sve do same granice sa Crnom Gorom.

Sama klisura se prostire na oblasti većoj od četiri hiljade i tri stotine hektara. Peć je grad koji se nalazi na kraju klisure a na samo osam kilometara od grada je i kanjon dug dvanaest kilometara. Ova oblast je veoma značajna sa istorijskog gledišta usled toga što je ovo bilo mesto nastanka ogromnog lednika koji je doveo do stvaranja morene.

Biljni i životinjski svet klisure

Klisura je bogata raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom i usled toga je često bila meta raznih istraživanja od strane stručnjaka širom sveta. Na njenom prostoru se nalazi više od šestdeset biljaka od kojih su neke veoma retke.

Sa vrha planine možete razgledati okolna sela gde su kao figure razvrstane kuće i objekti pa čak i isposnice gde ponekad prespavaju monasi Pećke patrijaršije. Neka sela se nalaze na visinama od preko hiljadu i pet stotina metara iznad nivoa mora i prava je avantura posetiti ih i videti kako ljudi tamo žive i u kojim uslovima svakodnevno obavljaju svoje radne zadatke.

Aktivnosti koje treba probati

Klisura je idealno mesto za bicikliste i za one koji imaju avanturistički duh. Staza kojom se biciklisti kreću nije nimalo laka, ali se uz malo truda može osvojiti. Biciklisti uglavnom dolaze do Peći, a na samom ulazu u klisuru se može posetiti i Pećka patrijaršija. Pećka Patrijaršija je posebno prelep manastir čiji značaj ne treba puno objašnjavati. Prepuna građevinama iz trinaestog i četrnaestog veka, Patrijaršija je gotovo obavezno mesto gde svi biciklisti zastanu i razgledaju ovo pravo istorijsko blago.

Put koji vodi kroz samu klisuru ide uz brdo i jako je težak za bicikliste. Sam put predstavlja direktnu vezu sa Jadranskim morem koji je otvoren pre skoro stotinu godina. Iako nije asfaltiran, put je prohodan, mada bi trebalo više sredstava odvojiti za njegovo održavanje. U jesenjim i zimskim mesecima kroz kanjon i klisuru je neverovatno hladno, tako da izbegavajte ovaj period za posetu klisuri po svaku cenu. Put je prilično pust i nema puno objekata gde možete napraviti neku pauzu ili čak i prenoćiti, tako da nemojte da računate na to.

Poseta Pećkoj patrijaršiji je neizbežna i više nego preporučljiva. Sama patrijaršija je prepuna cveća i čim joj priđete osetićete neku mirnoću i opuštenost. U Pećkoj patrijaršiji možete videti crkvu Svetog Dimitrija, hram Svetog Nikole, fresku Nemanjića, kao i crkve Svetih Apostola i Bogorodice. Ovo je prava kulturna baština koja ima neprocenjiv značaj.

Na ovom mestu je bila pravoslavna crkva i vezana je za period između četrnaestog i osamnaestog veka kada je Srbija bila pod Turcima. Većinski su u njoj živeli Srbi, ali su bili prisutni i drugi balkanski narodi. Ona je prva eparhija Srpske crkve koja je osnovana od strane Svetog Save. Srpska pravoslavna crkva poznata je kao naslednica Pećke patrijaršije.

Da li vredi posetiti Rugovsku klisuru?

Smeštena na teritoriji Kosova i Metohije, tik uz Peć i veoma blizu Pećke patrijaršije, Rugovska klisura je mesto koje prostore mami. Prirodne lepote koje je okružuju uz put koji izaziva strahopoštovanje, klisura je idealno mesto za posetu za sve one koji vole avanturu i koji vole da istraže nove predele i mesta na kojima nema puno ljudi.

Pri prolasku kroz klisuru, možete videti veliki broj reka i planina u svom punom sjaju, sa mnogim predelima i pejzažima koje izgledaju bajkovito i koje vredi posetiti barem jednom.

Loading...

Pogledajte i ovo Još tekstova od autora