Reka Nišava- info i zanimljivosti

Najduža pritoka Južne Morave sa dužinom od 218 km, koja protiče kroz Srbiju i Bugarsku je upravo Nišava.

O poreklu imena ove reke postoji nekoliko teorija, od kojih je najpoznatija upravo ona po kojoj je grad Niš, ujedno i najveći grad kroz koji prolazi na svom putu kroz Srbiju, baš po njenom antičkom imenu- Navisus i dobio ime, a ništa manje zanimljive su i preostale dve, po kojima je Nišava svoj naziv dobila pre keltske invazije i da se u to vreme zvala Tracko, kao i da je njen naziv usko vezan sa keltskim hidronimom “Nova” ili “Novie”.

Reka koja danas više nije plovna, ali na svom putu prolazi kroz Dmitrovgrad, Pirot, Belu Palanku, Nišku banju i sam Niš, kao što smo gore pomenuli, posebno je popularna zbog svojih brzaka, pripada crnomorskom slivu i pokriva teritoriju od 3950 kvadratnih kilometara kojima obuhvata Srbiju i Bugarsku u kojoj i izvire.

Pritoke ove reke su Visočica, Jerma, Crvena reka, Koritnica i Kutinska kao i reka Gradašnica, a izvire na vrtoglavih 2000 m nadmorske visine ispod vrha Kom na Staroj planini i obuhvata basen od 12.890 kvadratnih km sa prosečnom brzinom od 104 metara u sekundi.

Maksimalan vodostaj na Nišavi se opisuje u martu, a minimalni u avgustu.

Takodje, značajna informacija je da se upravo na ovoj reci nalazi jedna od najstarijih hidroelektrana, MHE „Sveta Petka“ ili “Vila sa Nišave”, koja je prve kilovate električne energije proizvela 21. septembra 1908. godine.

Tok same reke Nišave opisuje kompozitnu dolinu. Nju čini naizmenično smenjivanje klisura i kotlina, i to: Belopalanačka kotlina, Godečka kotlina, Dimitrovgradska kotlina, Gradištanski kanjon, Suteska Skokanjćin kamen, Suteska Svetog Oca, Niška kotlina, Đurđevpoljska kotlina, Belanovačko-crvenorečko suženje, Pirotska kotlina, Suteska Mokranjsko ždrelo, Koritnička kotlina, Mokranjsko proširenje, Klisura Ždrelo, Ostrovička kotlina, Sićevačka klisura.

Sićevačka klisura je najpoznatija geoloska formacija koju stvara Nišava usecanjem vodenog toka u stensku masu, locirana je Izmedju južnog dela Svrljiskih planina i severa Suve planine, na svega 14 km od Niša, sa duzinom od 17 km, duboka između 260m – 360m i predstavlja najkraću vezu izmedju donjeg i gornjeg Nišavlja, spajajuci Belopalanačku kotlinu na istoku sa donjim Ponišavljem, na zapadu.

Zbog očuvanih geomorfoloških osobina sa pretežno očuvanim prirodnim ekosistemima i neuobičajnom florom i faunom, od 2000. godine Sićevačka klisura je imenovana za Park prirode II kategorije zaštite, i to u Skladu sa Zakonom o zaštiti prirode Republike Srbije.

Ono zbog čega je bitno pomenuti ovu klisuru, pored njenih prirodnih lepota, jeste železnica koja prolazi kroz njene useke paralelno sa Nišavom, i koja je deo velike svetske železničke magistrale (London—Pariz—Beograd—Niš—Sofija—Istanbul), dok je magistralni put E-80 istočni krak Koridora 10 pa samim tim deo panevropske magistrale (Salcburg—Zagreb—Beograd—Niš—Sofija—Istanbul), i veza preko Male Azije sa svetom.

Nišava je vrlo popularna medju strasnim ribolovcima zbog raznovrsnosti ulova.

Pored krkuše, namnožila se i štuka, a dominiraju i grabljivice klen i grgeč, dok u samim tijacima ima i soma.

Nišava, zbog bogatstva i raznovrsnosti ribe, polako postaje posebno izazovna varaličarsko-mušičarska destinacija, na kojoj su uspesno hvatani i zabelezeni klenovi preko jednog kilograma, pa zato ima veliki potencijal ribolovnog, tj. mušičarskog turizma.

Po recima ribolovaca, jedan od najboljih ribolovnih revira na Nišavi se nalazi tik ispod Niške Banje, odnosno na takozvanoj „Ženevi”.

Reč je o starom izletištu i nekadašnjoj popularnoj Nisavskoj plaži, i bas taj deo predstavlja zanimljiv teren sa prirodnim zelenilom, koji zajedno sa peskovitom obalom i izvorom na desnoj strani, zauzima površinu od 10 hektara, te nije čudno sto je ovaj teren omiljen medju strasnim ribolovcima.

Iako Nišava vise nije plovna reka, poznata je po svoim brzacima i na njoj se i dalje organizuju sporsko- rekreativne manifestacije za mlade, avanturističkog karaktera.

U Pirotu, u okviru pirotskog kulturnog leta, održan je dvočasovni spust Nišavom, od sela Poljska ržana do „Golemog“ mosta u centru Pirota. Učesnike raftinga na kraju pustolovine, na šetalištu Kej, čekala je muzika i gulaš.

Nažalost, mora se pomenuti i činjenica da se je Nišava, kako zbog industrijskog tako i zbog komunalnog otpada, okarakterisana trećim stepenom zagađenosti, što postavlja dalje pitanje o bezbednosti po zdravlje kupača.

Nekada popularna i prepoznatljiva kupališta na Nišavi nalazila su se u Nišu i Pirotu, dok danas ne postoje uređene plaze. U skladu sa tim, pokrenute su i razne akcije u cilju podizanja ekološke svesti, neformalnog obrazovanja mladih kao i akcije čišćenja, ali je ideja o realizaciji uređenih plaža na Nišavi i dalje daleko.

Za kraj, napomenućemo vrlo zanimljivu legendu vezanu za samu reku i nastanak Niša.

Naime, po rečima ove legende, Niš su osnovali Kelti u 3. veku pre nove ere, jer su očarani lepotom Nišave i same pirode, tu odlucili i da se nastane.

Sagradili su prelep grad, koji su okolna plemena iz ljubomore i zavisti rušila i palila do temelja nekoliko puta.

Shvativši da napadi i rusenje grada neće prestati, te da su obnavljanja uzaludna, potražili su pomoc od Bogova, koji su pristali da pomognu i poslali Keltima vilu, koja je nakon svakog napada i rušenja grada izlazila iz Nišave i svojom ga magijom obnavljala u jos veći i lepši grad.

U znak zahvalnosti, Reka je nazvana Vilina reka a samim tim je grad dobio naziv Vilin grad.

Postoje kasnije tvrdnje da su i u rimskim i u keltskim spisima opisivane prelepe vile koje su izlazile iz bare, nastale zbog plavljenja u centru grada.