Reka Drina – sve što treba znati o njoj

0

Vekovima poprište sukoba i podela, mesto na kome se susreću i rastaju Istok i Zapad, danas je ova nestvarno zelena, bistra i brza reka omiljena destinacija pasioniranih ljubitelja prirode, avanturista i svih onih u porazi za novim iskustvima koja se pamte. Bogata flora i fauna rečnog toka Drine privlače sve one koji se dive darovima Zemlje ne tako daleko od kuće, ali i one iz drugih, udaljenijih krajeva sveta.

Obožavaju je poklonici ekstremnih sportova i adrenalinskih uzbuđenja, koji dolaze da se oprobaju u nezaboravnom rafting doživljaju. Nekada je razdvajala Istočno i Zapadno Rimsko carstvo, kasnije Austrougarsku imperiju i Srbiju, a danas predstavlja prirodnu granicu između države Srbije i Bosne i Hercegovine.

Gotovo čitavim svojim tokom reka Drina putuje kroz planinske predele, klešući kanjone i veštinom kakvog mađioničara neočekivano skreće i pravi udoline,menjajući svoj karakter u potpunosti. Smaragdno zelene vode Drine oduševljavaju svakog posetioca, od poklonika ribolova, koji rado dolaze da pecaju na jezeru Perućac i love impresivne trofejne primerke, do najhrabrijih učesnika drinske regate, za koje je spust niz ćudljivu reku, uz pljusak talasa čiste planinske vode, jedno od najboljih i najdragocebijih životnih iskustava.

Okolina Drine je podjednako zadivljujuća kao i sama reka; planina Tara, šume i čisti planinski vazduh, te biljni i životinjski svet čine ovaj predeo neprocenjivim blagom Balkana.

INFORMACIJE I ZANIMLJIVOSTI O RECI DRINI

Reka Drina protiče kroz nekoliko balkanskih zemalja i ima dug i veliki istorijski značaj za čitavo podneblje. Danas je važna turistička destinacija i jedno od najdragocenijih prirodnih blaga ovih krajeva. Život Drine je bogat, a voda čista, hladna i bistra, opčinjavajuće smaragdnozelene boje.

Na njoj se nalazi i nekoliko važnih gradova. Drina nije ni najveća ni najduža reka u regionu, ali njena veličanstvenost, lokacija i lepota samog krajolika čine je nesumnjivo vrednom obilaska.

Osnovni podaci o Drini

Drina je dugačka 346 km i velikim delom teče duž granice između Srbije i Bosne i Hercegovine. Najduža je pritoka reke Save u Dinarskim Alpima i pripada velikom dunavskom slivu. Veličina basena Drine pokriva 19 570 km2, a prosečan protok je 125 m3/s.

Drina nastaje spajanjem tokova Pive i Tare, obe reke na severozapadu Crne Gore. One se susreću kod Šćepan Polja, odakle se reka dalje naziva Drina. Sama Drina podeljena je u tri toka: gornji srednji i donji. Gornji tok počinje od mesta spajanja Pive i Tare do Višegrada, srednji od Višegrada do Zvornika i donji od Zvornika do ušća u Savu. Veći gradovi kroz koje Drina protiče su Višegrad, Foča, Goražde, Bajina Bašta, Ljubovija, Zvornik i Loznica.

Kako je Drina dobila ime?

Današnje ime reke Drine potiče od starog latinskog naziva Drinus, koji su Rimljani preuzeli od lokalne populacije. Nije u potpunosti znano odakle taj naziv tačno potiče, a veruje se da je vezan za ime paganskog lokalnog božanstva.

Danas je reka najpoznatija kao Drina, ali je dugo vremena bila nazivana drugim imenom, Zelenika. Taj stari naziv dobila je zbog svoje upečatljive zelene boje. Osim priče o imenu, za Drinu se vezuju i razne izreke, uglavnom vezane za njen vijugavi, nepredvidljivi tok. Kaže se ‘ispravljati krive Drine’, u smislu ukazivanja na to da neko hoće da popravi nepopravljivo, a taj se izraz koristi i da se nekome ukaže da uzalud gubi vreme na besmislen i nemoguć zadatak.

Splavarenje na Drini

Kanjon Drine je slavan po dugoj tradiciji splavarenje. Tokom XIX veka brzi tok Drine bio je korišćen za transport drvne građe , kada je počela potražnja za ovom sirovinom; trgovina drvnom građom razvijala se sve do početka XX veka, a tokom svetskih ratova i turbulencija u regionu s vremena na vreme je prekidana.

Početkom 50tih godina prošlog veka splavarski zanat zamire, a na to je najviše uticala izgradnja Zvorničkog jezera koje je u velikoj meri usporilo tok brze reke, pa se više nije moglo splavariti kao nekada. Kraj splavarenju je konačno došao kada je izgrađena brana na Perućcu, 1963.

Drinska regata

Drinska regata je sportsko turistička atrakcija i manifestacija koja se svake godine održava na reci Drini, kao uspomena na tradiciju splavarenja daščarama, kakvo se nekada odvijalo zarad transporta drvne građe. Uz veliku Drinsku regatu, održavaju se još i Zvornička i Bratunačka regata. Drinska regata ima najdužu tradiciju i održava se od 1994. godine; to je najposećenija i najstarija manifestacija ovog tipa koja se održava na Drini i predstavlja i glavnu manifestaciju na vodi u ponudi ovog kraja.

Sam događaj traje četiri dana i posećuju ga desetine hiljada zaljubljenika u lepu prirodu, avanturu, dobru hranu i dobro druženje, kako iz zemalja u okruženju, tako i iz daljih delova sveta. Događaj obuhvata više manjih manifestacija, od kojih su možda najinteresantniji takmičarski i rekreativni spust niz reku. Tu su i muzički događaji i sajmovi, a sve je praćemo bogatom i neodoljivom ponudom kuhinje naših krajeva.

  • Ako se zadesite ovde u vreme održavanja regate, obavezno se počastite nekim od specijaliteta domaće kuhinje, poput čuvene lepinje sa kajmakom, odličnog roštilja, sarme, gulaša, suhomesnatih proizvoda, sireva i drugih ukusnih i izdašnih jela i namirnica;

Kanjon Drine, medvedi i divokoze

Kanjon Drine je mesto nesumnjivih prirodnih lepota i predstavlja pravi prirodnjački muzej na otvorenom. Flora i fauna ovog predela jedinstveni su na planeti i broje više biljnih i životinjskih vrsta koje ne žive nigde drugde u svetu. Ovde opstaju živi relikti nekog starog doba, kao što su Pančićeva omorika, mlečika kamenjarka, Dobrunski različak i druge retke biljne vrste. Tu živi i mrki medved koji je karakterističan samo u ovom delu sveta, a svojom građom najviše podseća na praistorijsku vrstu koja je živela u vreme pećinskih ljudi.

Jedan od interesantnih i jedinstvenih stanovnika kanjona je i jedna vrsta divokoze, jedina koja silazi sa planina na oko 300 m nadmorske visine, što inače nije karakteristično za bilo koju drugu vrstu životinja iz ove porodice. Pored ovih neobičnih žitelja kanjona tu su i brojne vrste retkih ptica, vodozemaca, gmizavaca i insekata.

Jezero Perućac i Nacionalni park Tara

Perućac je veštačko jezero, izgrađeno nakon konstrukcije brane na reci. Netaknuta priroda u okruženju i bogatstvo ribom čine ga izuzetnom destinacijom za ribolov i uživanje. Površina jezera iznosi oko 12 km2, a dubina 60 metara i predstavlja pravi raj za ribolovce, zbog čega se ovde svake godine održava i takmičenje u sportskom ribolovu.

Od vrsta ribe, ovde su u najvećem broju zastupljeni evropski klen, šaran i som. U neposrednoj je blizini Nacionalnog parka Tara, koji je još jedna od neprocenjivih bisera prirodnih lepota ovog kraja.

  • Ako posećujete Nacionlni park Tara, možete da obiđete i etno selo Drvengrad na Mokroj gori, kao i da se provozate čuvenom Šarganskom osmicom;

Na Drini ima mnogo ćuprija…

Reka Drina je na dosta lokacija premošćena. Jedan od najpoznatijih mostova je onaj u Višegradu, čuvena Andrićeva ‘na Drini ćuprija’, inače zadužbina Mehmed Paše Sokolovića, stari most građen 1571. godine.

Osim ovog istorijskog mosta, na Drini se nalaze i Zvornički most, Ljubovijski most, Pavlovićeva ćuprija, most Šepak i most u Foči.

…a poznata je i po šarmantnoj kućici na reci

Otkad je fotografija šarmantne brvnare, podignute na malenoj steni usred toka Drine obišla svet u časopisima National Geographic i Daily Mail, ovo mesto proslavilo se širom sveta i jedna je od glavnih turističkih atrakcija za posetioce sa svih krajeva planete. Ono čuveno ‘varljivo leto’ 1968., zateklo je grupu mladića u plivanju nadošlom Drinom pored stene na koju su izašli kako bi se odmorili na toplom letnjem suncu. Pošto kamenje baš nije bilo tako udobno, rešili su da otplivaju do obale i donesu daske na kojima će nastaviti da uživaju. Kada su poređali sve daske za ležanje, ostale su iskoristili da se zaštite od sunca.

Tu se rodila ideja za izgradnju prave kućice, koju su napravili sledećeg leta, kao mesto za letnje uživanje i odmaranje.

  • Brze i snažne vode Drine rušile su tokom godina ovakve kućice, ali je običaj opstao. Tako je jedna od njih 2012. završila i na stranama poznatog lista, a ‘Kućica na Drini’ postala je svetski poznata turistička atrakcija.

Pogledajte i ovo Još tekstova od autora