Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!

Putovanje u Rim i znamenitosti Rima – kompletan turistički vodič

0

Sasvim je izlišno postalo to reći, jer vi već znate da ‘svi putevi vode u Rim’. Kako je slavni nemački pesnik napisao, svaki se čovek u Rimu oseća poput ribe u vodi. Večni grad, sa svojim trgovima i poznatim ulicama, od kojih svaka ima svoju priču i prošlost, stoji slavan i velik u srcu Italije, kao što je stajao vekovima od svog osnivanja. Čini se da svaka crkva i crkvica, hram, fontana i skulptura, svaki most i svaki kamen u Rimu imaju svoju istoriju i pripovest za ispričati, dugu, živopisnu, uzbudljivu.

Svaka legenda o Rimu vodi nas nekom posebnom stazom, a priče o njemu mogu se birati. Pojedinačne priče o Rimu su i otkrovenje i novi doživljaj ovog istorijom krcatog grada. Ponekad, istorija u Rimu plaši, plaši svojom veličinom i bogatsvom, te izaziva i bezmerno divljenje i strahopoštovanje.

Kada šetate po Rimu, bez obzira na njegovu modernost i koračanje uz vreme, pažljivo oslušnite; možda ćete čuti huk davnih pohoda i oštar bat rimskih legionara, usklike trijumfa ili užase poraza. Ali šetnja Rimom nudi i spokoj i lepotu kakva se ne može meriti na sa čim na svetu. Rim na Tibru, grad je sanjara i boema, grad je mitologija i religija, ljubavnika, skrivenih uglova i divnih fontana.

Rim je ‘dom’ Vatikanu, gradu unutar grada i posebnoj istoriji. Nesumnjivo je teško opisati ga, preslikati slike Rima nekome ko nije iskusio njegovu veličanstvenost, izdvojiti ono najlepše i najveće u ovom drevnom, tvrdoglavom i opčinjavajućem gradu.

Danas je Rim jedna od najatraktvnijih tursitičkih destinacija u Evropi i svetu. Razlog za to je pre svega njegova bogata i burna istorija, kao i visoko rangiranje na skali najlepših gradova ljudske civilizacije. Nastao na sedam brežuljaka, osnovan od strane mitološke braće koje je odgajila vučica u podnožju Palatina, jednog od bregova, Romula i Rema ili osnovan spajanjem sedam gradova na sedam bregova, kako vam drago.

rim-slike

Prestonica rimskih kraljeva, sedište Republike, te principata i dominata, Rim je kroz istoriju doživeo smene vlasti kao možda nijedan drugi grad na svetu. Svi ti vekovi su ostavili svoj pečat u rimskom kamenju, a ono pamti. Poseta ovom večnom gradu će obogatiti vaš duh za neprocenjivo iskustvo. Rim će vam, nesumnjivo dati ‘hleba i igara’ koliko vam duša želi.

ŠTA POSETITI U RIMU?

Rim je grad koji svakom posetiocu ima nešto da ponudi; zapravo, svakom posetiocu nudi mnogo, tako da će vam za solidan obilazak i pravo upoznavanje grada biti potrebno bar nekoliko dana. Toliko je zanimljivih priča i podataka vezano za ovaj grad, od kojih mnogi nisu poznati prosečnom turisti, a isto je toliko i onih za koje je gotovo svako čuo. Znamenitosti Rima će vas iznenaditi i oduševiti, ma na koju stranu da krenete.

Kulturno istorijskih spomenika i interesantnih lokaciju u Rimu je na pretek. Grad je bogat zaista prekrasnim trgovima, crkvama i fontanama. Veliki deo crkava nosi neko posebno simboličko značenje za hrišćanski svet.

Čitav grad Rim kao da je muzej na otvorenom, a poseban doživljaj je svakako poseta vatikanu i obilazak najmanje države na svetu, njenoh spomenika i muzeja, za šta je potrebno odvojiti ceo, bar jedan, dan. U nastavku ćemo pokušati da dočaramo bar deo rimske veličanstvenosti i provedemo vas kroz neke od najvećih znamenitosti u gradu.

  • Zanimljivost: U Rimu se nalazi preko devet stotina crkava, a glavna katedrala, odnosno saborna crkva u gradu nije čuvena bazilika Svetog Petra, već bazilika Svetog Jovana Lateranskog ili skraćeno, Lateranska bazilika. Pun naziv ove crkve glasi Papska arhibazilika Presvetog Spasitelja, Svetog Jovana Krstitelja i Svetog Jovana Bogoslova na Lateranu.

Koloseum

koloseum-u-rimu

Flavijev amfiteatar, što je pravo ime čuvenog Koloseuma, važi za jedno od sedam novih svetskih čuda, a istovremeno je uspeo da dosegne status najreprezentativnijeg simbola i zaštitnog znaka Rima, grada znamenitosti.

Ogromni amfoteatar je izgrađen u davnom I veku nove ere, te je bio arena za slavljenje i predstavu moći i bogatstva rimske vlasti i plemstva. U njemu su se tokom gotovo pola milenijuma održavale borbe gladijatora, o čemu svedoče i podzemni kavezi u kojima su boci čekali da stupe na pesak arene.

Poseban doživljaj bile su simulacije pomorskih bitki, kada bi se čitav amfoteatar napunio vodom. Koloseum je mogao da primi 50 hiljada gostiju, a postojala je, naravno, kategorizacija mesta, shodno poreklu i staležu. Koloseum je izgubio slavu posle VI veka, a kamenje je uzimano za izgradnju drugih rimskih građevina. Krajem XVIII veka je proglašen za sveto mesto, a danas je jedan od najvećih spomenika svetske kulturne baštine.

Cirkus Maksimus

cirkus-maksimus-u-rimu

Circus Maxsimus bi mogao da postidi neke od najvećih stadiona današnjice. Igralište razmera 600 sa 140 metara bilo je mesto za održavanje konjičkih trka, ponekad i borbi gladijatora, ali i brojnih festivala i drugih spektakularnih događanja. Vrhunac slave Cirkus je proživljavao u toku I veka; mogao je da primi masu do 300 000 ljudi. Poput Koloseuma,

Cirkus je doživeo sličnu sudbinu zaborava nakon VI veka, kada su, sa usponom hrišćanstva, dotadašnji vidovi zabave postali daleko manje popularni. Danas se izvorno trkalište nalazi ispod tla koje možete videti na lokaciji Cirkusa. Koriste ga trkači za rekreaciju, prostor se koristi i za javna okupljanja i velike koncerte. Najbolju predstavu o veličini Cirkusa možete steći pogledom koji se pruža sa vrha Palatina.

Santa Maria Mađore

Bazilika Santa Maria Maggiore je jedna od crkava koja se po značaju može izdvoiti iz mora religioznih objekata koji čeni dobar deo ‘večnog grada’. Svojom lepotom, raskoši i visokim tornjem sa zvonikom, ističe se mešu drugim arhitektonskim lepotama Rima.

Crkva je podignuta još u ranom V veku, a nalazi se na brežuljku Eskvilinu. Kako su na njenom izgledu radili odabrani talentovani umetnici, danas se svrstava među najlepša hrišćanska zdanja u čitavom svetu.

Enterijer crkve je ukrašen božanstvenim mozaicima, a prepoznatljiva je po zvoniku romaničke gradnje, te dve kapele, Sikstinskoj i Borgeze. Sikstinska kapela u ovoj crkvi se često meša sa istoimenom kapelom u Vatikanu.

Trajanov stub

Trajanov stub, bogata reljefna struktura sa gotovo 200 metara dugom pripovešću u kamenu, spomenik je podignut u last jednog od omiljenijih rimskih vladara, cara Trajana, u čeje je doba Carstvo imalo najveću površinu. Kod nas, u okolini Đerdapa o njegovim uspesima svedoči poznata Trajanova tabla.

Spomenik se nalazi na Trajanovom trgu, forumu, u senci okolnih građevina. Model je za inspiraciju drugim sličnim strukturama u Evropi, no nijedna nema ni upola tako vrednu istoriju i nasleđe poput Trajanovog stuba.

Konstantinov slavoluk

Rim je prepun spomenika koji veličaju uspehe njegovih brojnih vladara i koji oduzimaju dah svojom lepotom i veličanstvenoću. Konstantinov slavoluk je podignut u ranom IV veku, kao simbol trijumfa istoimenog cara u bici vođenoj za carsku krunu, protiv njegovog suparnika Maksencija.

Slavluk je ukrašen bogatim reljefom sa prikazima motiva iz Konstantinovog života, te motiva sa drugih spomenika koji svedoče o veličini i slavi njegovih prethodnika i drugih velikih vladara.

  • Zanimljivost: Neki istoričari objašnjavaju to što slavoluk ima i slike iz života drugih slavnih vladaoca, činjenicom da je Konstantin na presto stupio u vreme krize, pa je namera bila da se i njegovo ime veže za doba napretka i da nadu građanima Carstva. Druga teorija kaže da je to učinjeno zarad proste estetike, a treća da su reljefi ubačeni samo usled nedostatka vremena da se osmisle kvalitetne dekoracije vezane za samog Konstantina.

Španski trg

Pored mnogobrojnih rimskih trgova koji oduševljavaju raskoši i veličinom, te značajem, Španski trg se najčešće izdvaja kao najlepši i najpopularniji. Poznat je po veličanstvenom stepenicama, te lepoj crkvici Trinita dei Monti, te prekrasnoj fontani u samom dnu stepenište.

Ako posetite Rim na proleće, Španski trg će biti prepun prelepog cveća, prizor koji budi snove i romantični duh kod svakog posetioca.

Fontana di Trevi

fontana-di-trevi-u-rimu

Ova kraljica rimskih fontana je veličanstvena barokna struktura izgrađena u XVIII veku. Za nju su vezane razne, kako stare, tako i savremene priče, a jedno od popularnih verovanja jeste da ukoliko ubacite novčić u fontanu, sigurno ćete se ponovo vratiti u ‘večni grad’.

Fontana je proslavljena i u čuvenom Felinijevom La Dolce Vita. Na mestu današnje velelepne kraljice fontana već je postojala nešto manje raskošna struktura iz XV veka. Baroknu ‘melodramu’ je izveo umetnik Nikola Salvi, po narudžbini pape Klementa XII.

Zamak Sant Anđelo

Zamak Sant’ Angelo ima dugačku i bogatu istoriju. Podignut je kao mauzolej, vremenom se uklopio u strukturu zidina Rima i postao utvrđenje, a kasnije je pretvoren u papsko sedište. Svoju najveću slavu utvrđenje je doživelo u vreme papskog stolovanja i najviše je bilo u upotrebi kao dobro mesto za utočište, što se lako da objasniti burnim životima tadašnjih poglavara rimske crkve.

Utvrda je skrivenim prolazom vezana za Vatikan. U spomen jednog takvog događaja, kada je veliki deo čuvene vatikanske Švajcarske garde izginuo u nameri da osigura siguran beg pape Klementa II, pred vojnicima Karla V, dan danas vatikanski gardisti na taj datum polažu svečanu zakletvu, gotovo pet vekova kasnije.

Panteon

Ovaj starodrevni ‘hram svih bogova’ izgrađen je još u I veku, kao mesto slave svih paganskih božanstava. Njegova duga pripovest donela mu je periode slave, napuštanja, uništavanj i obnavljanja. Kao i većina paganskih spomenika stare ere Rima i Panteon je bio napušten sa usponom hrišćanstva, no u VII veku je pretvoren u tada najveću katoličku crkvu, status koji je zadržao sve do XV veka.

Zanimljivo je da je Panteon jedini u celini očuvan spomenik drevnog Rima. Lociran je na Pjaca Rotondi, danas u ambijentu simpatičnih poslastičarnica, kafea i restorana, kao idealno mesto za opuštajući odmor uz prizvuk drevne i mitološke prošlosti i šapate nekadašnjih božanstava.

Vatikan

vatikan-italija-rim

Vatikan je destinacija za sebe i biće vam potrebno da odvojite ceo dan kako biste ga kvalitetno obišli. Na području od tek manje od pola kvadratnog kilometra nalaze se i najpoznatija katolička crkva na svetu, najpoznatiji svetski trg i jedan od najvažnijih muzejskih kompleksa na čitavoj planeti.

Ako posećujete Vatikan, ne možete da zaobiđete čuvenu baziliku Svetog Petra, te Sikstinsku kapelu, svetilišta i u religijskom i umetničkom smislu. Bazilika je dom čuvene Mikelanđelove Piete, a Sikstinska kapela slavi neprocenjivu darovitost i umeće velikog umetnika, čuvenim freskama Strašnog suda, Stvaranja čoveka i drugim. Vatikanski muzeji su kompleks šest muzejskih celina: Egipatskog, Etrurskog i Etnološkog muzeja, Pinakoteke, Sikstinske kapele i Rafaelovih soba.

HRANA I PROVOD U RIMU

Većina onih koji su posetili Rim posvedočiće o tome da je u ovom italijanskom gradu nemoguće jesti nekvalitetnu hranu; dobro znamo da su Italijani pravi majstori kulinarstva, posebno neodoljivih mediteranskih specijaliteta. Ono što može da bude problematično jeste pronaći mesto u nekim od popularnijih restorana i naći povoljne cene.

Glavni je savet da se izbegavaju restorani i kafei u neposrednoj blizini velikih arheoloških lokaliteta, budući da su, po pravilo, dosta skupi, a opet istovremeno prepuni.

  • Probati: Testenine na bilo koji način (buccatine, tonanarelle, gnnochi, fetuccine…), sladoled iz uličnih poslastičarnica, čokoladu gianduia, krem desert zabaione, italijanska vina, prosecco ili sok od paradajza sa uličnih štandova.

Restorani u Rimu

restorani-u-rimu

U Rimu će vas možda začuditi neobavezni redovi ljudi ispred samih trattoria, kako većih tako i manjih. Svi ti ljudi čekaju na sto! U čitavom gradu ćete naći dobre restorane, a hrana teško da će biti promašaj. Preporučujemo da probate italijanske specijalitete u nekom od restorana u ulicama Campo dei’ Fiori, Trastevere ili Voa del Governo Vecchio.

Savetujemo da za preporuku pitate Rimljane i odaberete mesta na koja odlazi lokalno stanovništvo, jer u Rimu se treba ponašati kao Rimljanin. Naravno, naići ćete na ponudu svih svetskih kuhnja, no predlažemo da boravak upotpunite jednim ‘rimskim’ obrokom.

  • Napomena: U Rimu ne morate da kupujete flaširanu vodu, s obzirom da voda iz česme u ovom gradu važi za najčistiju u Evropi. Takođe, česme sa pijaćom vodom su prisutne po čitavom gradu.

Rim je pre svega poseban kao grad u kome se, zbog ugodne temperature i čarobne atmosfere, ljudi uglavnom okupljaju na otvorenom. Veličanstvenost noćnim lampama osvetljenog grada nikako ne treba propustiti. Nije središte noćnog života u pogledu velikih klubova, no tu su, recimo, popularn risto barovi, mesta u kojima se i pije i jede i đuska.

SMEŠTAJ U RIMU

smestaj-i-hoteli-u-rimu

Kada je reč o smeštaju u Rimu, ovaj kosmopolitski grad nudi veliki izbor smeštaja raznih kategorizacija, sa širokim dijapazonom cena. Ukoliko tražite povoljniji smeštaj, savet je da pogledate ponudu u okolini Termini stanice. Inače, grad je pun smeštajnih kapaciteta, a hoteli u Rimu su raznih kategorizacija, sa velikim izborom. Na raspolaganju su i objekti svih svetskih poznatih lanaca, naravno, ukoliko vam budžet to dozvoljava.

U Rimu su dosta popularni bed&breakfast kapaciteti, koji su pravu ekspanziju doživeli od početka novog milenijuma, nakon Svetskog susreta mladih, održanog u ovom gradu.

Smeštaj je dosta povoljan, a vrlo često uključuje i kuhinju za zajedničku upotrebu, što dosta utiče na uštedu novca. Popularni su i intimniji, porodični boutique hoteli, koji ujedno predstavljaju i jednu od karakteristika Rima. Takođe, u Rimu je dostupan i veliki izbor hostela, što je odlična varijanta za bekpek putnike, mlade i sve one koji vole nešto drugačije turističko iskustvo.

  • Napomena: Vodite računa o lokaciji vašeg smeštaja, jer je saobraćaj u Rimu prilično nezahvalan. Svi kapaciteti izvan samog kruga centra Rima su teže dostupni javnim prevozom, posebno kada je reč o noćnom provodu. Noćni prevoz saobraća samo u centru grada, a taksi u kasnim časovima može da bude izrazito skup.

Vatikanski hoteli

Za one koji žele da odsednu blizu države u gradu, postoji niz sličnih opcija kao i u čitavom Rimu. Od bed&breakfast kapaciteta, do luksuznih hotela, možete da pronađete smeštajnu jedinicu u okolini nekih od vatikanskih znamenitosti.

Ukoliko bacite pogled na guglovu mapu, videćete da unutar samih granica Vatikana nema hotela, ali ih ima dosta u nepostrednoj blizini, a veliki broj hotela se deklariše kao ‘smeštaj u Vatikanu’.

PUT U RIM

Pošto već znate da svi putevi vode u Rim, trebalo bi da bude lako do njega stići, no, popularna izreka naslućuje i veliku gužvu, što nije daleko od istine, posebno u samom jeku tursitičke sezone, najviše tokom leta. U samom gradu vlada velika saobraćajna gužva, a dešava se da se na ulazak vozilom u Rim čeka dosta dugo.

Najlakši, najbrži i najefikasniji vid prevoza je svakako avion, mada mnogi putuju i sopstvenim vozilom, autobusom ili vozom. Vožnja železnicom do Rima vodi pravo do jedne od najvećih železničkih stanica u Evropi, stanice Termini.

put-u-rim-avionom-i-autobusom

Rim avionom – Za dolazak u Rim avionom aktuelna su dva aerodroma, Fjumićino i Kiampino. Oba aerodroma imaju odličnu konekciju sa centrom grada linijama brzog voza. Aerodrom Fjumićino se nalazi na 35 km od centra Rima i povezan je sa glavnom železničkom stanicom Termini linijom Leonardo Ekspres, sa velikim brojem čestih polazaka, od 6 i 37 ujutro do 23 i 37 uveče. Cena prevoza je 9.5 evra u jednom pravcu. Fjumićino ima i sasvim dobar autobuski transfer, prevoznika Kotral, Teravižn, T.A.M. i Sitbus šatl. Kiampino je aerodrom na koji uglavnom sleću low cost kompanije, udaljen 9 km od centra, povezan autobuskom linijom sa stanicom metroa koji vozi u grad. Predlažemo da letove za Rim potražite iz obližnjeg Temišvara, pošto su dosta jeftiniji.

  • Napomena: Taksisti će vam od Fjumićina naplatiti oko 50 evra, a od Kiampina oko 30. Preporuka je da radije koristite neki od pomenutih vidova transfera, jer nije nemoguće da naletite na ‘divlje’ prevoznike koji će tražiti veću svotu za pomenute relacije.

Rim autobusom – Rim je dosta daleko od naše zemlje, tako da put autobusom ili automobilom traje dugo i daleko je od udobnosti. Put je dugačak skoro 1300 km od Beograda, što nikako nije zanemarljiva kilometraža, pa bi trebalo da se dobro pripremite ukoliko putujete sopstvenim vozilom. U obzir treba uzeti i gužve na samom prilazu i u Rimu. Ukoliko putujete autobusom sami, moraćete da kombinujete prevoz i presedate u Italiji. AGencijski aranžmani sa autobuskim prevozom su  u tom slučaju možda bolja opcija, no imajte u vidu sve komponente takve ponude.

  • Napomena: Agencijski autobuski aranžmani od nekoliko dana obično podrazumevaju oko tri noćenja, ali putovanje traje šest dana, s obzirom da je reč o dugoj noćnoj vožnji ka i od Rima, sa usputnim zadržavanjima. Sa druge strane, to je jedna od pooljnjih varijanti putovanja, a za paket aranžman je obično potrebno izdvojiti oko 150 evra u proseku, uz gradske komunalne takse od po nekoliko evra.

VREME U RIMU

Rim se odlikuje tipičnom mediteranskom klimom, sa veoma toplim letima. Kako je Tirensko more blizu grada, tako su i zimski meseci ovde veoma prijatni, bez velikih hladnoća. Temperatura tokom zime u italijanskoj prestonici obično je oko 13®C, dok je pojava snega izrazita retkost.

Međutim, leta u Rimu su ponekad neizdrživo vrela, a temperature se često i u dužim periodima iznad tridesetog podeljka Celzijusove skale. Tokom letnjih meseci, temperatura u priobalnom pojasu je niža nego u kopnu, pa Rimljani, kao i posetioci, rado odlaze da se rashlade u priobalju. Zimi, obratno, temperatura u kopnu je nešto niža.

  • Najviša prosečna letnja temperatura: 29®C (Avgust, najtopliji mesec)
  • Najniža prosečna zimska temperatura: 4®C (Januar, najhladniji mesec)

Tokom leta u Rimu duva morski povetarac, pa čini nesnosne vrućine nešto prijatnijim i u samom gradu. Proleće i jesen su možda najlepši periodi u Rimu. Najprijatnije temperature za putovanje i istraživanje grada su u periodima između aprila i juna, te septembra i oktobra. Proleće u Rimu donosi stabilne temperature i duge sunčane dane, te laganiju garderobu.

Sa druge strane, rimski fenomen ottobrate, odnosno ‘lep oktobarski dan’ ilustracija je pravog rimskog miholjskog leta. Sve do kraja tog meseca u Rimu nema većih padavina, te je jesen zaista opčinjavajuća i pogodna za turizam.

Ako razmišljate kada je najbolje da putujete u Rim, jesen i proleće su definitivna preporuka brojnih posetioca i ljubitelja Rima. Zima takođe nije loš izbor, posebno zato što raduje i mnogobrojnim festivalima i praznicima. Savet je da izbegnete leto, zbog velikih gužvi i još većih vrućina.

Loading...

Pogledajte i ovo Još tekstova od autora