Planina Stolovi – informacije i zanimljivosti
Sa zapadne strane, granica joj je reka Ibar, a sa istočne reka Ribnica. Na jugu je dočekuje Brezanska reka i razdvaja od Studene planine. Na severu, manastir Žiča čuva obronke planine Stolovi. Vrh Usovica koji ima visinu od 1375 m, najviši je vrh Stolova, a odmah ispod njega je Čiker sa 1325 m.
Planina Stolovi se nalazi jugozapadno od grada Kraljeva i sva je raščlanjena dolinama reka Ribnice, Ibra i Brezanske reke, koje prave reljef pun kosina i grebena, pa Stolovi liče na zvezdu ako se posmatraju iz ptičije perspektive.
U pravcu sever-severozapad i jug-jugoistok, pruža se najveći planinski greben na kome se i nalazi najviši vrh planine. Padine Stolova sa njihove zapadne strane čine jedan kraj Ibarske klisure.
Upravo tu se nalazi jedno od najvažnijih srednjovekovnih utvrđenja – Maglič.
Bez obzira na to što planinu okružuju ovolike reke, na njoj i nema baš mnogo pošumljenih delova osim malih površina hrastovih i bukovih šuma.
Smatra se da su naši preci u srednjem veku iskrčili šume sa Stolova zbog toga što je i u okolini i na njoj bilo dosta rudarskih kopova.
U turskim vremenima takođe se nije pošumljavalo zbog toga što je ovuda prolazio važan drum.
Jedino je kraljica Jelena Anžujska zasadila jorgovane u dolini Ibra, pa se ovaj deo puta i sada zove Dolina jorgovana.
U poslednje vreme, kako se ekološka svest priziva, na Stolovima su zasađena četinarska drveta i radi se na organizovanijem pošumljavanju.
Otkud planini Stolovi ovakvo neobično ime?
Glavni greben planine Stolovi se uzdiže blago u dužinu od 12 km, u pravcu jugoistok-severozapad.
Greben se završava Kamarištem i vrhom Usovicom, a samo malo dalje od njega je prevoj koga ljudi zovu “sedlo”. Baš tu, nalazi se Čiker, što na turskom jeziku znači vrh.
Ako se ovaj deo planine posmatra sa daljine, onda izgleda kao da je ovaj glavni greben potpuno ravan i podseća na sto. Zbog toga ga meštani iz okoline nazivaju Ravni Sto, pa i čitavu planinu Stolovi.
Neki kažu, opet, da je planina dobila ime po tome što je davno, pre Kosovskog boja, knez Lazar voleo da dođe iz Kruševca na ovo mesto kako bi lovio.
Da bi udobnije ručao i boravio u prirodi nakon lova, sluge su morale da naprave drvene klupe i stolove, kako bi svita sa knezom obedovala.
Još jedno predanje o poreklu imena planine Stolovi je poznato. Naime, u blizini planine Stolovi nalazi se značajan manastir Žiča. Ovaj manastir je bio sedište prve srpske arhiepiskopije i u njemu je “stolovao” Sava Nemanjić, naš prvi arhiepiskop.
Ova planina i nije tako poznata turistička destinacija u poređenju sa nekim drugim srpskim planinama.
Nije do kraja jasno zašto je to tako kada je ovo divno odredište prepuno lepota, kako prirode, tako i spomenika naše kulturne istorije.
Lepote padina Stolova
Stolove nazivaju i dobrom stranom Ibarske klisure. Sa svoje zapadne i južne strane, padine Stolova idu strmo i spuštaju se ka Ibru. Na tom terenu, Stolovi su kameniti, pa čak i sa odlomljenim delovima stena koji padaju okomito ka Ibru.
Tu nema puno vegetacije, a šumice zaustavljene u svom rastu više liče na neke šikare.
Puno je ogoljenih stena i kosina sa travom. Upravo ovakva vrsta podloge bila je pogodno tlo da na njoj izraste ibarski jorgovan koji je autohtona sorta. On raskošno cveta u klisuri, ali se može naći i duboko u planini, pred reke Meljanice.
Ravni Sto je razdvojen od ostatka planine dolinom koja je i duga i duboka, a koju čini upravo reka Meljanica koja se u Ribnicu uliva kod sela pod imenom Kamenica.
Ako se pogleda ka Mataruškoj Banji i kraljevačkoj kotlini, onda je teren mnogo pitomiji jer se na toj severnoj strani Stolovi mnogo blaže spuštaju.
Pošto je planina ispresecana Zamčanjskom, Žičkom i Crnom rekom, ona ima oblik zvezde, a posebne planinske mase imaju i svoja zasebna imena: Oštra Glavica, Strmenica, Vitoš i Ozren.
Divlji narcis ukrašava Stolove
Na Ravnom Stolu ima travnatih livada. Kada pristigne mesec maj, na ovom mestu, ali i na drugim odgovarajućim delovima planine, može da se ugleda cvet divljeg narcisa. Ovaj divan cvet je pravi simbol Stolova.
Više od 50 godina ovaj cvet je povod za održavanje manifestacije “Narcisu u pohode”.
Ovu manifestaciju organizuje “Gvozdac”, planinarsko društvo. Manifestacija počinje u domu društva koji se nalazi u selu Brezna i na istom mestu se i završava. Svi koji dođu i učestvuju u ovom lepom pohodu, krenu iz Kamenice, pa se popnu do vrhova planine.
Na proplancima vrhova uživaju u belom cvetu divljeg narcisa. Sve staze na ovoj trasi su markirane, a dužina uspona je 12 kilometara. Uspon nije oštar, naprotiv, blag je i nije ga teško savladati.
Blizu manastira Žiča, u selu po imenu Gradi, nalazi se planinarski dom čiji je domaćin “Gvozdac Junior” – planinarsko društvo. Posetioci mogu da obiđu i grob jednog junaka iz Prvog srpskog ustanka koji je zapamćen po imenu Đipanda.
Na Stolovima ima izvora i vode, ali se ova planina ipak smatra suvom. Pošto su stene serpentinskog sastava i propustljive su, vodotokovi nestanu, odnosno oslabe kada su sušna leta.
Na sreću, ispod Stolova, nedaleko od korita reke Ibar, postoji poznati izvor termomineralne vode koja dostiže temperaturu do 42º C. Tu odavno postoji nadaleko čuvena Mataruška banja.
Na brdu Lojanik, vrlo blizu banjskih izvora, postoji okamenjena šuma, pa je ovaj prostor pod zaštitom prvog reda i predmet je naučnih istraživanja.
Na Stolovima se mogu naći iste životinje kao i na ostalim visinama koje pripadaju kopaoničkim planinama.
Ipak, Stolovi se izdvajaju po jednoj retkosti i divljoj lepoti. To su poludivlji konji, odnosno jedno krdo koje je stalno stanište našlo upravo na padinama Stolova.
Nije ni čudo što je to tako, jer je odavno poznato da su u ovim krajevima oduvek živeli slavni stočari.
Postoji legenda koja kaže da je slavni junak Miloš Obilić, kod stočara Petra sa Stolova tražio jednog konja za sebe.
Na mestu gde je turao novce Petru kako bi mu dao najboljeg konja, danas se nalazi Turija, a na mestu gde se Ždralin ustublio (zaustavio), danas je Sublina. Kada je stočar Petar sagledao koliki je Miloš junak, rešio je da mu pokloni Ždralina.
Poludivlji konji na Stolovima
Nešto više od 30 godina, na Stolovima živi jedno krdo poludivljih konja. U prvo vreme su pitome konje dovodili vlasnici, odnosno ljudi koji su živeli u selima ispod vrhova Stolova, kako bi tokom leta imali manje posla oko njih.
Na planini su konji slobodno trčali, imali hranu koja je bila sočna i zdrava. Kako je prolazilo vreme, konje su ostavljali na duži period, a ponekad i tokom zime. Konji su se osamostalili i počeli da dobijaju osobine poludivljih konja kojima ljudi nisu potrebni da bi živeli.
Razmnožavanjem, krdo se uvećavalo da bi dostiglo brojku od pedesetak konja. Oni koji prate ove konje kažu da bi ih možda bilo i više da ponekad zime nisu tako surove i hladne. Nekad se dogodi da ždrepci uginu ili da ih pojedu gladni vukovi.
Dešava se i da ih neki ljudi ukradu. Bilo je i slučajeva da konji koji budu dovedeni u pitominu, posle nekoliko dana pobegnu nazada u svoju slobodu.
Postoje i konji koji imaju svoje vlasnike. Ti konji su čipovani, a vlasnici dolaze da ih timare, hrane i posmatraju. Neki od vlasnika su članovi Udruženja ljubitelja konja “Stolovi”.
Kao što rekosmo, kada su teške i jake zime, putevi do konja su zavejani i nepristupačni, pa se hrana ne može dopremiti do konja.
Tako je, na primer, u zimu 2012. godine, kada je bio veliki sneg, potpuno bio onemogućen prilaz. Ljudi iz Udruženja su napravili akciju i uspeli su da helikopterima iz MUP-a Srbije spuste hranu.
U planu je pravljenje tremova ispod kojih bi se nalazile jasle. Ipak, za ovu investiciju je potrebno nešto više sredstava koje Udruženje trenutno nema.
Ovaj predeo i ova retkost sa poludivljim konjima, nažalost, još uvek nije iskorišćena u potpunosti kao ogroman turistički potencijal. Uglavnom je sve svedeno na entuzijazam pojedinaca.
Lepa je tradicija koja se odigrava na Božić svake godine. Ljudi iz Udruženja ljubitelja konja spuste najlepše konje i upregnu ih u fijakere ili čeze, te ih prošetaju ulicama Kraljeva. Ovaj jedinstveni defile je lepa manifestacija koju svi Kraljevčani, a naročito oni najmlađi, vole.
Kao što vidimo, ova divlja priroda zavređuje pažnju turista i posetilaca kako iz zemlje, tako i iz inostranstva.
Ipak, nekako, ova destinacija još uvek nije tako popularna. Stanovništvo u planinskim selima na Stolovima se polako osipa. Mnogo mladih ljudi, nakon školovanja, ostane u gradu i više se nikada ne vrate na planinu.
Pre nekoliko godina je pokrenuta inicijativa da se na Stolovima podigne ogroman krst koji treba da bude visok 33.5 m i težak oko 40 tona.
Ovaj krst bi se mogao videti sa svih strana. Investicija je procenjena na 100.000 evra, a blagoslov je dala i Eparhija Žička.
