Pavlovačko jezero – kupanje, informacije i zanimljivosti
Kada se pođe iz Rume ka mestu Vrdnik i skrene levo ka selu Pavlovci tačno kod fabrike za preradu voća, dolazi se do raskrsnice na ulazu u Pavlovce. Tu treba skrenuti desno i uskoro će se pojaviti, opet sa desne strane, veliko jezero Kudoš.
Ovo jezero je možda poznatije kao Pavlovačko jezero i jedno je od veštačkih jezera fruškogorskog regiona.
Njegova površina iznosi nekih 75 hektara, a dubina oko 6m. Flora na ovom mestu je prilično bogata i raznovrsna, pa je jezero puno ribe zbog koje mnogi ribolovci vole da ga posećuju, kako tokom leta, tako i tokom drugih meseci.
Pored ribe, jezero je privuklo i druge životinje. Pavlovačko jezero je prirodno stanište mnogim različitim vrstama ptica.
Obala Pavlovačkog jezera je pristupačna, a boja vode privlačna. To je razlog zbog čega mnogi izletnici i kamperi vole da ga posećuju.
Nastanak Pavlovačkog jezera
Smešteno na dvanaestom kilometru od centra Rume, jezero Kudoš je nastalo kada je 1983. godine pregrađen potok Kudoš uz pomoć brane dugačke 400 m.
Od tada, jezero je napunilo površinu od približno 65 hektara, a “Agroruma”, poljoprivredno preduzeće, odlučilo je da jezero poribi šaranom.
Do samog jezera se može stići asfaltnim putem, međutim, oko samog jezera nema nikakve uređene staze, već samo prirodni puteljci.
Blizu brane, sa leve strane jezera, niklo je nekoliko objekata ugostiteljskog tipa koji se ne mogu pohvaliti velikim turističkim kapacitetom, Na desnoj strani jezera postoji nekolicina vikendica.
Zemljište oko jezera je plodno i odgovarajuće za poljoprivredne radove.
Doline Kudoša su blago strme.
Banja Vrdnik se nalazi na svega deset kilometara od Pavlovačkog jezera.
Pecanje na jezeru Kudoš
Kao što je već u prethodnom delu teksta rečeno, jezero Kudoš je bogato ribom. Najviše ima tolstolobika, deverike, smuđa, šarana, bele ribe.
Slobodno pecanje na Pavlovačkom jezeru nije dozvoljeno zbog toga što je ono, po poslednjim informacijama, u privatnom vlasništvu. Na jezeru postoji čuvar koji kontroliše ribolovce. Jednom mesečno se organizuju šaranska druženja.
Ekipa treba da plati dozvolu od 5.000 dinara, a u ekipi treba da bude tri člana. Svaki član može da zabaci tri štapa.
Ribolovci koji pecaju na Pavlovačkom jezeru kažu da deverika dominira u ovoj vodi. Nekada je to bila babuška, ali nakon velikih poplava koje su u nekoliko navrata pogađale ove krajeve, ona je otišla putem odvodnog kanala.
U jezeru takođe ima i šarana i to onih ubačenih trkača od kilogram i po. Poznavaoci tvrde da je nekada bilo i amura kapitalca. Bliže brani, pecaju se smuđevi.
Po informacijama koje datiraju iz 2016. godine, na konkursu koji je raspisan kako bi se dodelile ribolovne vode na akumulaciji Kudoš, konkurs je na desetogodišnje upravljanje dobila jedna firma iz Rume.
Od toga trenutka se rekreativni ribolov odvijao pod posebnim uslovima, uz određenu novčanu nadoknadu.
U to isto vreme, nadležni pokrajinski organ, odnosno inspektor za zaštitu životne sredine iz oblasti ribarstva rekao je da je pecanje na ribolovnoj vodi AK Kudoš dozvoljeno pod sledećim uslovima: može se pecati, osim na delu jezera koji se označava kao plodište, sa godišnjom dozvolom za rekreativni ribolov koja je izdata na teritoriji Srbije.
Dakle, svi oni koji imaju važeću godišnju dozvolu za rekreativni ribolov ne moraju da plaćaju nikakvu dodatnu dozvolu ako žele da pecaju na Kudošu.
Inspekor je posebno naglasio da ovo jezero nema nikakav poseban status kada je u pitanju ribolov i da tu važe aktuelni propisi i isti uslovi kao i na svim drugim ribolovnim vodama u Srbiji.
Ribolovci su bili zbunjeni ovim nejasnim informacijama, odnosno dvostrukim obaveštenjima. Na licu mesta im je ipak traženo da plate dozvolu od 1.000 dinara, bez obzira da li poseduju godišnju dozvolu.
Inače, pecanje je dozvoljeno svakog drugog vikenda.
Inače, u vreme kada je jezero nastalo, vlasnik je bilo preduzeće “Agroruma”. Jezersku vodu su prvenstveno koristili za navodnjavanje zemljišta. Komad zemljišta oko jezera je bio u vlasništvu ovog preduzeća, a komad je pripadao mesnoj zajednici Pavlovci i lokalnom stanovništvu.
Nakon promena 5. oktobra 2000. godine, nova vlast je ugasila preduzeće “Agroruma”, a sve što je pripadalo ovom kombinatu, poput mehanizacije i zemljišta, raspodeljeno je lokalnim moćnicima. Jedan od njih je bio i vlasnik pomenute firme iz Rume koji je na neki način dobio jezero na upravljanje.
Ipak, tvrdi se da pošto jezero nije kompletno bilo u vlasništvu preduzeća “Agroruma”, to ne može biti da je sada celo jezero u privatnom vlasništvu.
Negde u to vreme, počele su da niču ekskluzivne vikendice velike kvadrature na obali Pavlovačkog jezera. Pojedinci su napravili velike terase i platforme iznad vode i na neki način prisvojili deo jezera i njegove obale.
I sam vlasnik pomenute privatne kompanije, podigao je vikendicu na ovom jezeru.
Pavlovačko jezero – novo mondensko izletište i oaza bogatih
Podstaknuti prethodnim navodima i naslovima u pojedinim štampanim medijima, zainteresovali smo se za činjenicu da je jezero Kudoš postalo mesto na kome niču vile i vikendice pojedinih poznatih ličnosti.
Najviše je u javnosti odjeknula vest da je na ataru sela Pavlovci počeo da gradi kuću naš proslavljeni teniser Novak Đoković.
Selo Pavlovci je inače siromašno selo u kome ne živi više od 400 stanovnika u oko 160 kuća. Udaljeno je svega 70-ak kilometara od Beograda, pa se smatra odličnim skloništem od vreve i buke prestonice.
Uz sve to, selo Pavlovci ima divno jezero koje je i bilo glavni razlog zbog kog su se pojedinci i zainteresovali za ovo mesto.
Govori se da je kontroverzni biznismen Andrija Drašković još pre nekoliko godina kupio zemljište pored jezera i podigao vilu u kojoj, s vremena na vreme, uživa.
Takođe, postoje nezvanična govorkanja da su i neke pevačice (Dara Bubamara i Goca Tržan) takođe otkupile deo zemlje ne bi li napravile sopstveni komadić raja koji gleda na obronke Fruške gore.
Informacija da je Novak Đoković ovde rešio da pravi kuću je, kako stoje stvari, proverena. Radovi na velikom placu su započeti još pre dve godine, a kako se navodi u različitim vestima, odluku da se baš ovde kupi imanje doneo je Novakov otac.
Kuća će biti dovoljno velika da može da primi celokupnu proširenu porodicu Đoković, a priča se da će ovde jednog dana možda nići i bazen, kao i restoran.
Kuća i plac su na samoj obali Pavlovačkog jezera, a oko nje nema drugih placeva niti kuća, pa je imanje potpuno izolovano. Pošto jezero Kudoš nije mesto gde dolazi puno ljudi, verovatno je izbor porodice Đoković bio podstaknut željom da uživaju u potpunoj prirodi i osami.
Zahvaljujući ovoj investiciji porodice Đoković, došlo je do toga da se okolno zemljište sada može prodavati po višim cenama nego do sada.
Iz Mesne kancelarije sela Pavlovci dolaze potvrdne izjave. Vrednost zemljišta je zaista porasla, naročito ona pored samog jezera, dok je vrednost zemljišta u centru sela i dalje ista.
Postoje žalbe kako stanovnici sela Pavlovca sada žele da profitiraju i da su bez ikakvog vidljivog razloga, odjednom podigli cenu jutra zemlje.
Nezvanični podaci kažu da je jutro zemlje pored samog jezera i do 20.000 evra. Inače, jutro zemlje u Pavlovcu ne prelazi 5-6.000 evra.
Meštani Pavlovca, kojih, kako smo rekli, nema mnogo, raduju se novom komšiji Novaku Đokoviću. Ovi ljudi se uglavnom bave poljoprivredom i stočarstvom, pa se nadaju da bi u budućnosti mogli da iskoriste Noletovo prisustvo na taj način što će svoje aktivnosti usmeriti ka razvoju seoskog turizma.
Šta još treba obići u okolini Pavlovačkog jezera?
Blizu Pavlovačkog jezera, na svega 10 km odatle, nalazi se jedna od lepših banja na području Vojvodine – banja Vrdnik. U ovoj banji se nalazi Specijalna bolnica za rehabilitaciju – Termal.
Sam Vrdnik se nalazi na padinama Fruške gore, na nadmorskoj visini od 181 pa sve do 260 m. Ulice su u ovom mestu strme, a Fruška gora pruža zaštitu od hladnog vazduha, pa je klima u ovoj banji uvek toplija nego u okolini.
U banji Vrdnik su pronađene termomineralne vode, odnosno izvor termalne i izvor kisele vode.
Termalna voda je homeoterma natrijum-magnezijum-hidrokarbonatno-sulfidnog tipa. Njena temperatura iznosi oko 32º C.
Povoljna je za lečenje reumatizma, kao i za sve vrste rehabilitacija nakon operacija.
U banji postoje zatvoreni i otvoreni bazeni, mesta za rekreaciju i relaksaciju, a priroda je obrasla vegetacijom koja je raznolika i bujna.