Ovčarsko-kablarska klisura – informacije i zanimljivosti

0

Ovčarsko-kablarska klisura ili biser centralne Srbije nalazi se na 18 km od Čačka.

Biserom Srbije nazivaju je zbog bogate i živopisne flore i faune, uklještenih meandara Zapadne Morave, brzih planinskih rečica, izvora tople mineralne vode i lekovitih svojstava Ovčar-banje, stogodišnjih šuma, prostranih i bogatih pašnjaka i padina, kao i vrednih kulturno-istorijskih spomenika. O

va klisura, izvanredne pejzažne raznolikosti, duga je oko 20 km, a njena najveća dubina je 710 m. Kako kažu udžbenici, ona predstavlja jedinstvenu morfološku celinu na kojoj se prepoznaju međusobna delovanja geoloških, geomorfoloških i hidroloških procesa.

Planinski predeo severozapadno od Kablara predstavlja podgorinu Maljena i Suvobora. Najviši vrh Ovčara je 985 m, a Kablara 885 m. Ovi vrhovi pružaju predivan pogled na raznolike pejzaže Čačanske kotline, uklještene meandrom Morave, Ovčar-banjom i susednom Jelicom.

Ovčarsko-kablarska klisura zaštićena je zakonom kao predeo izuzetnih odlika i prirodno dobro I kategorije.

Zapadna Morava pregrađena je branama koje su formirale dva veštačka jezera: Međuvršje i Ovčarsko-kablarsko jezero koje spada u manja veštačka jezera protočnog tipa. Ono je dugačko oko 7 km, a široko i do 350 m. Jezero Međuvršje najveće je veštačko jezero u Zapadnoj Moravi.

Nastalo je izgradnjom betonske brane u istoimenom selu. Područje oko jezera uglavnom je pošumljeno, brdovito i slabo naseljeno. Izgradnjom brane 1951. godine i punjenjem jezera, potopljeno je 150 hektara obradivog zemljišta. I Ovčar i Kablar pokriveni su gustom hrastovom i bukovom šumom.

U klisuri je nastanjeno čak 104 vrste ptica, a njene gore i padine bogate su aromatičnim i lekovitim biljem.

Ovčar-banja nalazi se na Ovčarsko-kablarskoj klisuri i 17 km je udaljena od Čačka, kao i od Požege. Kroz nju protiče Zapadna Morava. Odlikuje se umereno-kontinentalnom klimom i toplom mineralnom vodom čija temperatura varira od 35 do 37.5º C.

Ovčar-banja je idealna za ublažavanje posledica preloma kostiju i lečenje reumatskih oboljenja, degenerativnog reumatizma, spondiloze i artroze.

Stožeri duhovnosti i narodnog neimarstva – manastiri u Ovčarsko-kablarskoj klisuri

Osim po lepoti i prirodnim bogatstvima, klisura je poznata i po mnogobrojnim kulturno-istorijskim spomenicima.

Zbog deset manastira i dva svetilišta, Ovčarsko-kablarsku klisuru zovu i srpskom Svetom gorom.

Kao trajni spomenici srpskog neimarstva, duhovnosti i kulture, u miru i tišini planinskih masiva, istoriju i običaje srpskog naroda čuvaju manastiri: Vavedenje, Nikolje, Jovanje, Preobraženje, Sretenje, Svete Trojice, Blagoveštenje, Uspenje, Vaznesenje i Ilinje. Pored manastira se nalaze i dve crkve – Crkva Svetog Save i Crkva-pećina Kađenica.

Većina manastira sagrađena je u srednjem veku.

Zapravo, pretpostavlja se da su prvi manastiri izgrađeni posle katalonske najezde od 1307. do 1309. godine.

U toj najezdi su nastradali manastiri na Atosu, odnosno na Svetoj gori. Naši kaluđeri sa Svete gore, pokušavajući da pobegnu, krenuli su dublje ka Balkanskom poluostrvu i zaustavili se u Ovčarsko-kablarskoj klisuri gde su rešili da podignu novu Svetu goru.

Nakon Maričke bitke 1371. godine, kada su Turci zauzeli ove prostore, novi manastiri su dobili svoj zadatak da čuvaju naš narod koji se krio u zbegovima.

U ovčarsko-kablarskim manastirima su izložene vrlo vredne ikone, stari zapisi, retke rukopisne knjige i druge crkvene relikvije. Manastir Nikolje koji je najstariji manastir od svih je jedna vrlo skromna građevina koja ima sačuvan živopis koji je nastao u 1587. godini.

Manastir Nikolje i freskopis su obnovljeni 1817. godine, a zahvaljujući knezu Milošu dobio je novi iskonostas 1826. godine. Nakon toga, dobio je i konak, lep primerak narodnog graditeljstva 19. veka.

Za Blagoveštenje kažu da je najlepši ovčarsko-kablarski manastir. Podignut je 1601. godine, na temeljima stare crkve. Freske na spoljašnjem zapadnom zidu uradio je 1632. godine nepoznati lokalni majstor. Zanimljiv je i ikonostas iz tog vremena sa lepim ikonama i rezbarskim ukrasima.

Manastir Svete Trojice je sagrađen krajem 16. veka. Ipak, on izgleda starije. Tome su uzrok njegovi starinski oblici, njegove dobre proporcije, kameni portali i slepe kalote.

Sretenje ima izuzetan položaj u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. On se nalazi ispod samog vrha planine Ovčar. Interesantan je istorijski detalj da je prvi pisani podatak o ovom manastiru zapravo svedočenje o tome kako je 1623. godine manastir bio razoren.

Tek 1818. godine ovaj manastir je bio obnovljen, a najveću zaslugu za to je imao iguman Nićifor Maksimović.

Tada su uspeli da sagrade jednobrodnu crkvu i jedan lep i visok zvonik. Freskama je manastir oslikan 1844. godine. Freske su urađene u konzervativnom, tradicionalnom zografskom stilu.

Ako se sagledava turistička ponuda Srbije, onda se kaže da je Ovčarsko-kablarska klisura sa banjom obeležena kao lečilište – mirno i lepo mesto za odmor, relaksaciju i sport. Njene planine pogodne su za alpinizam i planinarenje, a imaju i osam obeleženih planinskih staza.

Na jezeru Međuvršje urađena je i staza za sportski ribolov duga 800 m. O turističkoj ponudi Ovčarsko-kablarske klisure brine Turistička organizacija Čačka.

Ovčar-banja je domaćin raznih kulturnih i sportskih manifestacija od kojih su najpoznatije likovne kolonije “Čačak” i “Srpska Sveta gora”, kao i plivački maraton “Ovčarsko- kablarska klisura”.

Kako izgleda reljef Ovčarsko-kablarske klisure?

Ovčarsko-kablarsku klisuru okružuju Čačanska i Požeška kotlina. Požeška kotlina se nalazi na zapadu, a Čačanska na istoku. Reljef ove klisure je erozivnog i tektonskog oblika.

Čitav ovaj kompleks čine planine Kablar i Ovčar, potom sama klisura, zatim Zapadna Morava koja prolazi kroz dolinu koja se sastoji iz četiri kotline i suženje.

Ako se posmatra kompletna dolina Zapadne Morave, onda je ova klisura njeno najveće suženje na najdaljem uzvodnom delu.

Delovanjem prirode došlo je do usecanja u krečnjacima i škriljcima i to do dubine od preko 500 m. Ako se posmatra strana koja počinje u Požeškoj kotlini, onda se tu vide useci u paleozojskim škriljcima.

Kako se tokom kretanja vršilo usecanje, tako su se istovremeno dizale i planinske mase Kablara i Ovčara.

Od Jelice, Ovčar deli Pakovraćska presedlina. Sa ove presedline, strmo uvis ide sam vrh Ovčar planine, a u njegovoj osnovi se nalaze škriljci crnkaste, crvenkaste i tek negde zelenkaste boje.

Preko puta, na strani Zapadne Morave, litice su izuzetno strme, sastavljene od krečnjaka i delimično od dolomita beličaste boje. Na tim krečnjačkim stenama ima vrlo malo trave i šume.

U podnožju planine Kablar ima dosta pašnjaka, voćnjaka i oranica.

Krečnajčke stene Kablara i Ovčara kriju pećine različitih veličina. Poznata je pećina Turčinovac koja je vrelskog tipa i smeštena je na visini od 600 m. Do sada ispitani kanali imaju dužinu od 60 m.

Zapadna Morava pravi ukupno četiri meandra koji se duboko usecaju u litice planina, pa se ovaj deo i smatra najznačajnijim potencijalom kada je u pitanju turizam same Ovčarsko-kablarske klisure.

Klimatske odlike Ovčarsko-kablarske klisure

Klima u ovom delu Srbije je umereno-kontinentalnog tipa. Na klimu najviše utiču planine Kablar i Ovčar, sam geografski položaj kao i disekcija reljefa vertikalnog tipa.

Kada su u pitanju mikroklimatske razlike, onda treba napomenuti da su za to najzaslužnije opet planine Kablar i Ovčar, ali i planina Jelica. Klima u klisuri se svakako razlikuje od mikroklime u okolini.

Ovde su temperature obično malo niže nego u okolnim mestima. Isto tako, niži deo klisure na samoj reci je topliji u odnosu na vrhove planina, što je i normalno s obzirom na razliku od 700 m u visini.

Srednje letnje temperature su dovoljno visoke za kupanje na jezerima, kao i za rekreativni turizam.

U isto vreme, sezona u Ovčar banji traje dovoljno dugo, čak duže nego u nekim ostalim banjama. U klisuri nema udara jakih vetrova, što je takođe povoljna karakteristika.

Vode u Ovčarsko-kablarskoj klisuri

Najveću hidrološku vrednost Ovčarsko-kablarske klisure čini, naravno, Zapadna Morava. Na potezu između Čačanske i Požeške kotline, ova reka pravi klisuru. Širina reke, kao i njena dubina variraju u odnosu na vodostaj i mesto kretanja.

Na primer, u blizini Čačka, vodostaj iznosi od 0.4 do 2 m, dok u virovima koji se nalaze nizvodno, nakon što izađe iz klisure, on iznosi nekad i 6 m. Lepotu ove reke čini njena raznolikost, jer nakon izbavljenja iz suženih obala klisure, ona izlazi na slobodu i teče kao relativno mirna ravničarska reka.

Obale su ovde peskovite i šljunkovite, pa su ih ljudi preuredili u kupališta i plaže.

Tok Zapadne Morave je pregrađen tri puta. Na taj način su se stvorila tri jezera. Na izlasku iz klisure su jezera Međuvršje i Parmenac blizu Čačka, a na ulasku je Ovčarsko jezero. Sva tri jezera služe za navodnjavanje i proizvodnju električne energije.

Interesantno je da je brana Međuvršje odgovorna za potapanje brzaka koji su postojali u klisuri, pa je sada jezero duboko više od 20 m kada su veliki vodostaji.

Svet životinja i biljaka na Ovčaru i Kablaru

Biodiverzitet Ovčarsko-kablarske klisure je veliko bogatstvo ovog zaštićenog predela. Flora je ovde dobro očuvana i može se smatrati reliktnom.

Na stenama Kablara, kao i u njenim šumama mogu se naći sitnolisne lipe, crni jasenovi, grabovi i grabići, krupolisne lipe, lovorolisni jeremičak, ruj, bukve, hrastovi, hajdučke opute, klenovi i topole.

Po šumovitim obroncima šetaju kune, jazavci, puze smukovi, daždevnjaci, kornjače, a nadleću sivi sokolovi, jarebice kamenjarke i još mnogo sitnih i krupnih životinjica.

Odmor nadomak Ovčarsko-kablarske klisure

Sa 2 pećine, 3 jezera, 3 banje, 11 manastira i jednom prelepom rekom, Ovčarsko-kablarska klisura svakako jeste idealno mesto za sve tipove turista i gostiju.

U ovom regionu se nalaze mnogi restorani-splavovi u kojima se služe jela iz tradicionalne kuhinje ovoga kraja, a zelenilo i predeli koji se mogu nazvati pravim oazama, zaista obezbeđuju pravi odmor i uživanje.

Gde se smestiti?

Oni koji posećuju ovaj kraj mogu imati različite želje i svakako sprovode različite vrste turističkih akcija. Neko dođe radi planinarenja, neko radi šetnje i udisanja svežeg vazduha, neko radi banjskog uživanja i lečenja, a neko radi obilaska manastira.

Svi koji žele duže da se zadrže, obično gledaju da odsednu u bolje opremljenom smeštajnom kompleksu.

Jedan od takvih je hotel “Kablar” koji u svom sklopu ima i wellness centar. Ovaj hotel se nalazi u Ovčar-banji, pa se ujedno koriste i prednosti lekovitih termomineralnih voda koje leče, ali vrše i prevenciju. Wellness centar nudi kompletne usluge, od masaža, preko korišćenja saune i bazena.

U hotelu ima 30 smeštajnih jedinica, a svaka soba ima kupatilo, mini bar, telefon, fen za kosu, TV. Bazen je napunjen termomineralnom vodom i u čitavom wellness centru je postavljeno podno grejanje, pa je boravak konstantno prijatan.

Polupansion za jednu osobu iznosi ne više od 4000 dinara.

U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, Ovčar banji moguće je uzeti i privatan smeštaj koji je, svakako, jeftiniji nego hotelski.

Zaštićeno područje

Ovčarsko-kablarska klisura je stavljena pod zaštitu naše države kao Predeo izuzetnih oblika.

Zaštićena površina obuhvata 2250 hektara i po Uredbi o zaštiti ovaj predeo se smatra prirodnim dobrom od izuzetnog značaja I kategorije zbog svoje izvanredne pejzažne raznolikosti, lepote, atraktivnosti i jedinstvenosti.

Loading...

Pogledajte i ovo Još tekstova od autora