Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!

Nijagarini Vodopadi – top 10 zanimljivosti koje će vas iznenaditi

0

Nijagarini vodopadi su jedno od onih prirodnih čuda koja zaustavljaju dah. Njihova priča počinje još u davno ledeno doba, mada čudesni slapovi zapravo uopšte nisu stari, kada ih uporedimo sa nekim drugim prirodnim lepotama. Nastanak Nijagarinih vodopada je dugutrajan proces koji traje i dan danas. Promene u godišnjem prirodnom ciklusu, zamrzavanje i topljenje leda na reci Nijagari polako troše stene ispod slapova i postepeno pomeraju obris Nijagarinih vodopada sve više uzvodno.

Udruženja koja brinu o ovom prekrasnom nacionalnom parku staraju se za očuvanje njegovih prirodnih lepota, a veliki deo moćnih voda koristi se za proizvodnju struje u velikim hidrocentralama.

Sa čudesnim slapovima verovatno su se prva susrela plemena Severnoameričkih Indijanaca, koja su živela u tim krajevima. Evropljani su Nijagarine vodopade otkrili tek u XVII veku, o čemu svedoče stare knjige i zapisi istraživača i putnika. U XIX veku je otkrivena i velika potencijalna energetska moć ovih slapova i oni su postali kolevka prvih hidrocentrala za proizvodnju naizmenične struje, a lakši pristup lokaciji pretvorio ju je u omiljenu destinaciju za odlazak na romantični medeni mesec.

TOP 10 ZANIMLJIVOSTI O NIJAGARINIM VODOPADIMA

Nije u potpunosti poznato kako su Nijagarini vodopadi dobili ime, a postoji nekoliko različitih teorija. Prema nekim pričama, naziv vodopada potiče od imena lokalnog stanovništva koje je na starim francuskim mapama iz XVII veka bilo zapisano kao Niagagarega. Prema nekim drugim teorijama, naziv potiče iz jezika plemena Irokeza i originalno glasi Ongniaahra i odnosi se na pojam koji označava ‘deo gde je zemlja presečena na pola’. Postoje i zapisi o tome da ime poreklo vodi od reči iz jezika plemena Mohavk i u originalu se piše kao Oneaugarah.

Poseta Nijagarinim vodopadima, pa i čitanje o njima, inspirišu i bude maštu svakog putnika i ljubitelja prirode, istorije, kulture i uopšte zaljubljenika u čudesa i lepote naše planete. Danas su Nijagarini vodopadi izuzetno popularna turistička destinacija i svake godine ih poseti preko dvanaest miliona posetilaca iz celog sveta. Postoji puno zanimljivih priča i podataka o Nijagarinim vodopadima, a mi smo izdvoljili deset najzanimljivijih.

  1. Nijagarini vodopadi su tri odvojena vodopada

Iako su nam najpoznatiji pod nazivom Nijagarini vodopadi, ovo opčinjavajuće vodeno prostranstvo zapravo čine tri velika zasebna vodopada. To su Kanadski vodopadi, poznati i kao Potkovica, Horseshoe, Američki vodopadi i vodopadi Nevestin veo. Sva tri vodopada ističu iz velike reke Nijagare, koja putuje putem od 36 milja ističući iz jezera Iri i ulčivajući se u jezero Ontario. Vodopadi nisu mnogo visoki, no impresioniraju širokim pojasom, podeljenim između različitih država američkog kontinenta.

  • Kanadski vodopadi su najviši od tri vodopada i najširi, a prostiru se linijom od čitavih 820 m, dok je njihova visina oko 50 m;
  • Američki vodopadi su drugi po veličini i široki su 290 m, a visine oko 34 m;
  • Nevestin veo vodopad je širok samo 17 m, a visine oko 55 m;

Vodopadi se nalaze na teritorijama kanadske provincije Ontario i države Njujork. Formiraju južni deo kanjona Nijagara, a podeljeni su ostrvima. Najveći od tri vodopada, Potkovica, leži na granicama Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, odvojen Ostrvom koza od Američkih vodopada koji čitavim opsegom leže na američkoj strani. Vodopadi Nevestin veo takođe se nalaze na teritoriji Amerike i od drugih vodopada su odvojeni ostrvom Luna.

  • Međunarodna granica je nekada bila ispisana upravo duž kanadskih vodopada, davne 1819., ali je odavno izmenjena usled prirodne erozije i građe; 
  1. Najveći vodopad u Severnoj Americi

Iako su zbilja veličanstveni i na svakoga ko ih poseti ostavljaju utisak neopisivog prirodnog čuda, Nijagarini vodopadi po svojoj veličini zapravo nisu ni prineti nekim drugim velikim vodopadima na našoj planeti.

U svetu postoji skoro pet stotina vodopada koji su viši od Nijagarinih, kao što je, recimo, fantastični Ribbon u Josemiti nacionalnom parku, sa svojim neverovatnim padom od skoro 500 m. Ipak, Nijagarini vodopadi su najveći u Severnoj Americi u pogledu širine i zapremine. Otprilike 3 160 tona vode protiče Nijagarinim vodopadima svake sekunde. Oko 660 tona vode po sekundi protutnji Američkim vodopadima i kroz Nevestin veo, dok veliki Kanadski vodopadi imaju protok od gotovo 2 500 tona. Možda nisu najveći na svetu, ali njihova moćna voda je neprocenjiv izvor za snabdevanje velikih hidroelektrana.

  1. Moćan izvor električne energije

Prva hidroelektrična stanica podignuta je na reci Nijagara 1881., a do 1896. postrojenje je uspelo da transportuje električnu energiju čak 26 milja daleko, do Bafala, što je bio jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji razvoja struje. Nijagara energetsko postrojenje otvoreno je 1961., prema aktu za reizgradnju nekadašnje stanice, odobrenom od strane Kongresa. Danas, ovo moćno postrojenje generiše 2.4 miliona kilovata energije i četvrta je najveća hidrocentrala u Sjedinjenim Američkim Državama.

  • U podizanju prve hidrocentrale koja je bila u mogućnosti da proizvede naizmeničnu struju učestvovao je i čuveni Nikola Tesla. Veliki deo zasluga oko ovog poduhvata pripada upravo znamenitom naučniku, čiji spomenik danas stoji na ostrvu Luna; 
  1. Nijagarini vodopadi su geološki mladi…

U geološkom smislu, Nijagarini vodopadi su još u povoju, kada ih uporedimo sa nekim drugim prirodnim čudima, mada za naš kratki ljudski životni vek sve te velike cifre deluju gotovo nepojmljivo. Nijagarini vodopadi nastali su delovanjem istih glacijalnih sila koje su stvorile najveća severnoamerička jezera, pre više od 12 000 godina. Ovi glečeri su formirali i basen reke Nijagara, kao i sve njene propratne geološke karakteristike, uključujući i veličanstveni pad Nijagarinih slapova. Kako su se glečeri topili i punili korito reke, prosecajući svoj topografski put, na kraju su u zemlji izdubili i same slapove.

  • U poređenju sa drugim prirodnim čudima američkog kontinenta, Nijagarini vodopadi su sa svojih neiskusnih dvanaest hiljada godina još ‘u pelenama’. Poređenja radi, Apalačke planine nastale su još pre 500 miliona godina, a neki delovi Nacionalnog parka Mamutska pećine stari su oko 10 miliona godina; 
  1. …a rezervat Nijagarinih vodopada je najstariji u zemlji

Međutim, ovaj bogati nacionalni park jedan je od najstarijih državnih parkova u zemlji. Rezervat Nijagre pravno je osnovan od strane njujorškog guvernera Dejvida B. Hila još 1885., a predstavljao je prvi zvanični državni park u državi Nju Jork i čitavim Sjedinjenim Američkim Državama. Mnoge značajne figure su se borile za očuvanje prirodnih lepota Nijagarinih vodopada. Tako je tvorac i dizajner poznatog njujorškog Central parka zaslužan za opstanak ovog neprocenjivog prirodnog blaga.

Opčinjen lepotama krajolika Nijagarinih vodopada, Frederik L. Olmsted, arhitekta Central parka, sačinio je podroban izveštaj o značaju ovog predela i sproveo peticiju koju je potpisao veliki broj važnih i uticajnih ljudi iz oblasti kulture i politike.

  • Olmsted je tražio od države Njujork prava na privatno zemljište u regiji oko vodopada, kako bi očuvao njihovu prirodnu veličanstvenost. Bio je jedan od ko-osnivača Niagara Falls Association, 1883. I, nakon dobijene dozvole i postignutog odobrenja, radio je na očuvanju pejzaža Nijagarinih vodopada zajedno sa svojim partnerom, Kalvertom Voksom; 
  1. Kraj jezerskih puteva

Još jedna od geoloških zanimljivosti Nijagarinih vodopada jeste to da ovo čudesno mesto predstavlja stecište najvećih jezera na američkom kontinentu. Tri od Velikih jezera, Gornje jezero, jezera Huron i Mičigen poniru u jezero Iri, koje dalje ističe u reku Nijagaru. Nijagara nastavlja svoj put do jezera Ontario, kako bi se bogatstvo svih velikih voda kontinenta na kraju izlilo preko rubova Nijagarinih vodopada.

  1. Prvi evropski posetioci

Prostranstva i čuda američkog kontinenta dugo su bili potpuna nepoznanica za Evropljane. Setimo se samo da naši drevni evropski sunarodnici nisu ni znali da jedan takav kontinent uopšte postoji, brkajući ga sa tada poznatim i mističnim predelima južne Azije i Indije.

Prvi koji je zabeležio postojanje Nijagarinih vodopada bio je francuski kartograf i pustolov Semjuel de Šamplen, koji je vodopade opisao davne 1604., mada njegovi zapisi nisu preterano precizni. Zbog nekonzistentnosti Šamplenovog opisa, mnogi istoričari su uvereni da istraživač nije sam video vodopade, već je zapiso ono što je čuo od naroda koje je sretao na svom putovanju po tim krajevima.

  • Zapis iz prve ruke stigao je godinama kasnije, kada je doživljaj i lepotu Nijagarinih vodopada zabeležio francuski sveštenik Luj Henpin. On je do vodopada stigao tokom ekspedicije 1678., a po povratku u Francusku je objavio knjigu Novo Otkriće, u kojoj je detaljno dokumentovao svoje lične impresije veličanstvenim Nijagarinim vodopadima; 
  1. Prvi spust niz čudesne slapove

Čovek oduvek traga za avanturom i velikim, neverovatnim adrenalinskim egzibicijama, kao da pokušava da zauzda moćnu Majku Prirodu i ostavi svoj trag u istoriji nekim zbilja fascinantnim postignućem u tom smislu.

Tokom godina, oko petnaestak najsmelijih je pokušalo da se spusti niz moćne slapove Nijagare, ali prva osoba koja je to zaista i učinila bila je 63-godišnja udovica Eni Edson Tejlor! Ostavši strašno siromašna, Tejlorova je 1901. posetila Vodopade i odlučila da postane slavna i bogata spustom niz vodopad Potkovica i to u buretu koje je sama osmislila i načinila. Potkovica je bila pametan izbor; niži Američki vodopadi obećavali su kraći spust, ali mnogo veću opasnost od šiljatih stena u podnožju.

  • Oktobra 24., 1901., oko četiri sata posle podne, plovilo je bilo spremno za spust i krenulo je na strmoglavi put dvadesetak minuta kasnije. Iako je Eni Tejlor preživela sam spust, nikada nije uspela da ostvari željeni san i umrla je u siromaštvu, 1921. godine. Sam spust je sigurno bio zastrašujuć, budući da je Tejlorova svim potencijalnim junacima poručla da to nikako ne pokušavaju; 
  1. Turisti ih posećuju već ceo vek…

Nijagarini vodopadi su pravi mamac za turiste iz celog sveta i to već duže od jednog veka. Kada je 1825. završen kanal Iri, vodopadima se moglo pristupiti mnogo lakše nego ranije. Tako je krajem XIX veka ova lepa destinacija postala poznata kao ‘svetska prestonica medenog meseca’. Danas, više od 12 miliona ljudi poseti Nijagarine vodopade i okolna mesta samo tokom letnje sezone.

Turistička ponuda regije je bogata, a jedna od najpopularnijih ekskurzija je plovidba brodom Maid of Mist, koja posetioce vodi kroz basen Potkovice do samog ruba Nevestinog vela. Odlazak na najromantičnije putovanje na jednu ovaku prestižnu destinaciju svakako je iskustvo koje će mnogi novopečeni supružnici pamtiti celog života.

  • Prvi turisti su obišli Nijagarine vodopade već 1820., a nakon tog perioda turizam je nastavio da cveta do te mere da je ova privredna grana postala vodeća industrija u toj regiji. Arhitekta čuvenog mosta u Bruklinu je dizajnirao i prvi viseći most preko reke Nijagare, kako bi turisti mogli što lakše da istražuju područje i uživaju u njegovim lepotama; 
  1. …a veoma ih vole i u Holivudu

Ovako raskošna destinacija, naravno, nikako nije mogla da promakne budnom oku jedne od najvećih filmskih industrija na svetu, studijima Holivuda. Čuvena Merilin Monro igrala je 1953. godine glavnu žensku ulogu u filmu Niagara, pored Džin Piters, Džozefa Kotena i Maksa Šouvoltera.

Monro i Šouvolter igrali su ljubavni par koji odlazi na medeni mesec na Nijagarine vodopade, a njihovo bračno putovanje pretvara se u pravi triler, obojen spletkama i ubistvom. Nijagarini vodopadi su bili i deo seta za nastavak Supermena iz 1980. i upečatljiv krajolik drugih ostvarenja industrije ‘pokretnih slika’.

Loading...

Pogledajte i ovo Još tekstova od autora