Koloseum u Rimu – putovanje, zanimljivosti i informacije
Koloseum u Rimu je najgradioznija građevina na svetu i najveći amfiteatar ikada izgrađen, koji godišnje poseti preko 5 miliona ljudi. Izgrađen je valjkastog tela, na eliptičnoj podlozi sa sedištima koja se dijagonalno spuštaju ka borilištu.
Tokom skoro 2 milenijuma svog postojanja, Koloseum je prošao kroz brojne promene, kako arhitektonske, tako i upotrebne dok napokon nije postao ono što je danas, glavna atrakcija Rima.
Ukoliko se ikada nađete u Rimu, ovo je jedna od građevina koju morate posetiti. Kako ne biste samo besciljno lutali kroz ovaj dokaz ljudske genijalnosti, i u isto vreme brutalnosti, sastavili smo spisak zanimljivosti i informacija koje morate znati pre nego što se upustite u putovanje.
Ime
Postoji više teorija o imenovanju Koloseuma. Prvo i najzastupljenije je verovanje da je Koloseum dobio ime zbog svoje pozicioniranosti u blizini statue Nerona koja je bila visoka 30 metara.
Druga teorija je da je nazvan po gradu koji je postojao na tom mestu sve do požara 69. godine – Collis Isei.
Izgradnja Koloseuma
Nakon velikog požara 69. godine, Neron je zauzeo opustošenu oblast i sagradio veliku palate Domus Aurea koja se prostirala na 1,2 hektara kvadratnih, a u čijem sastavu je bilo i veliko veštačko jezero.
Nakon Neronove smrti, Vespazijan, koji je bio rodonačelnik dinastije Flavija, započeo je izgradnju Koloseuma. Izgradnju amfiteatra je, 8 godina kasnije, završio Vespazijanov sin Domicijan, 80. godine. Zbog toga Koloseum u Rimu nosi i naziv Flavijev Amfiteatar . Koloseum obuhvata prostor od 5 hektara.
Dugačak je 187 i širok 157 metara. Građevina je bila eliptičnog oblika, sa odsta otvora kroz koje su ulazili svetlost i svež vazduh kada bi se tribine napunile publikom. U areni ispod tribina su izgrađeni kavezi za divlje životinje koji su se otvarali posebnom tehnikom, kako bi proces puštanja životinja u arenu trajao kraće, a ceo amfiteatar je bio ukrašen skulpturama.
Ceo amfiteatar je građen od peska i betona. Za 8 godina gradnje, na njemu je radilo oko 60 hiljada jevrejskih robova. Nakon završetka izgradnje, počela je svečanost otvaranja Koloseuma koja je trajala čitavih 100 dana. Ta svečanost otvaranja su zapravo bile prve gladijatorske igre koje su trajale više od 3 meseca.
Pretpostavlja se da je za tih 100 dana život izgubilo preko 9.000 životinja i više hiljada gladijatora. Pretpostavlja se da je ovim spektaklom Domicijan želeo da stekne naklonost svojih podanika i bogova.
217. godine je Koloseum zadesio strašan požar koji je značajno oštetio građevinu. Restauracija je u potpunosti završena 240. godine.
Fasada Koloseuma je obnavljana 1807. i 1827. godine, a unutrašnost, osim u periodu kada je Koloseum korišćen kao grad sa prodavnicama i mestima za stanovanje, preuređivana i 1831, 1846. i 1930. godine.
Materijal kojim je Koloseum građen je vremenom skidan sa građevine, kako bi se koristio za gradnju drugih objekata u Rimu, sve dok ga u 18. veku, tačnije 1780. godine, papa Benedikt XIV nije proglasio svetim mestom, simbolom hrišćanskog stradanja i mučeništva, kako bi ga sačuvao od daljeg skrnavljenja.
Razorni zemljotresi
Prvi razorni zemljotres koji je pogodio Koloseum se desio 443. godine, nakon čega je obnovljen, a posle 2,koji se desio 1349. godine, material sa graševine je počeo da se uzima za izgradnju crkava i bolnica, kao I bazilike Svetog Petra.
Stil gradnje
Koloseum je izgrađen sa trospratnom fasadom koja je uređena po redosledu nastajanja stilova u Grčkoj.
Prizemlje je odrađeno u dorskom stilu, prvi sprat u jonskom, a drugi u korintskom. Zadnji, treći sprat je ukrašen pilastrima.
Svrha Koloseuma
Tokom svog postojanja, rimski Koloseum je imao različite svrhe, dok konačno nije postao ono što je danas – glavna rimska atrakcija.
Koloseum je inicijalno korišćen kao mesto za javne spektakle. Osim za rekonstrukciju bitaka, u Koloseumu su održavane i gladijatorske borbe, kao i borbe gladijatora i životinja. Poslednje gladijatorske borbe su održane u periodu između 430. i 440. godine, a lov na životinje je nastavljen sve do 523.
U 6. veku je u središtu arene izgrađena crkva, a sama arena korišćena kao groblje.
Do 12. veka je prazan prostor ispod tribina korišćen za prodavnice i mesta za stanovanje.
Nakon toga, pa sve do kasnog 19. veka, Koloseum je korišćen od strane verskog reda.
Definitivno najsurovija aktivnost u Koloseumu je bila javna egzekucija teških prestupnika. Oni su nenaoružani puštani u Koloseum, a za njima su puštane i gladne zveri. Divlje životinje, poput lavova i slonova, su držane u kavezima ispod arene i posebnim sistemom otvaranja kapije puštani u arenu, tako da se u trenu moglo naći preko 100 životinja u borilištu. Prestupnici osuđeni na smrt su na ovaj način bili osuđivani na sporu i bolnu smrt.
O tačnom sadržaju spektakala nema nikakvih zvaničnih podataka. Na osnovu nekih prepiski se pretpostavlja da su predstave i borbe gladijatora sa divljim životinjama počinjale rano ujutru, podne je bilo rezervisano za egzekucije teških prestupnika, dok su se popodne i pridveče, dok je još sunce sjalo, održavali dueli gladijatora.
Borba gladijatora
Pre svakog duela, gladijatori bi se okrenuli ka caru i njegovoj sviti i pozdravljali sa ‘‘Ave, Caesar,morituri te salutant‘‘ (‘‘Zdravo, Cezare, pozdravljaju te oni koji će umreti‘‘).
Pobeda gladijatoru nije osiguravala život. Nakon spektakla za publiku i ubistva protivnika, gladijator bi se okrenuo ka Cezaru i čekao konačnu odluku. Ukoliko bi Cezar okrenuo prst na dole, to bi značilo da je gladijatora čekala smrt. Ako bi okrenuo prst na gore, gladijatorov život bi bio pošteđen. O surovosti vladara najviše govori podatak da je, od svakih 18 gladijatora koji bi ušli u arenu, samo 3 ostalo u životu.
Gladijatori su mahom bili robovi ili ratni zarobljenici koji su većinom samovoljno prihvatali ulogu gladijatora. Postojale su posebne gladijatorske škole u kojima su podučavani bontonu i borbi i u kojima su imali znatno bolje uslove od onih u kojima su živeli ostali robovi. Svrha ovih škola nije bila obučavanje vojnika za preživljavanje, već obučavanje marioneta za veću zabavu publike i vladara.
Pretpostavlja se da je, za vreme održavanja gladijatorskih borbi, živote izgubilo više od 500.000 robova i preko milion divljih životinja.
Kapacitet Koloseuma
Koloseum je mogao da primi između 50 i 80 hiljada ljudi. Tokom borbi i igara je uglavnom bilo oko 65 hiljada ljudi u publici koji su sedeli odvojeno prema svom statusu. Najbolja mesta su pribadala caru i njegovoj sviti, a zatim su išli senatori i sveštenice i tako redom sve do običnih pukova. Sva sedišta su bila numerisana i, kao karta, na ulazu su bile prodavane glinene pločice sa urezanim brojem reda i sedišta.
Zbog svog velikog kapaciteta, Koloseum je imao 76 ulaza, kako bi, u slučaju požara, Koloseum mogao biti evakuisan za manje od 10 minuta. Osim mesta za sedenje na tribinama, Koloseum je imao I više od 10.000 mesta za stajanje.
Stari rimski epigram
Dok Koloseum stoji, stajaće i Rim. Kad Koloseum padne, pašće i Rim. Kad padne Rim, pašće i svet.
Svetsko čudo
7. jula 2007. godine, Koloseum je uvršćen u 7 svetskih čuda. Osim toga, upisan je u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći amfiteatar na svetu.
Slika Koloseuma je inače utisnuta na italijanskoj verziji centa.
Replika Koloseuma
Kada je započeo svoj veliki holivudski projekat, ‚,Gladijator‘‘, režiser Ridli Skot je počeo sa nabavljanjem svih potrebnih dozvola za snimanje u originalnoj areni Koloseuma. Iako je prikupio veći deo potrebne papirologije i dozvola za snimanje filma, shvatio je da će ipak biti suviše ograničen što se tiče korišćenja amfiteatra. Slavni režiser je zato odlučio da izgradi sopstvenu repliku originalnog Koloseuma, koji je površinski bio još veći, i u ovaj projekat uložio više od milion američkih dolara.
Ukoliko se ikada nađete u Rimu, Koloseum je građevina koju definitivno morate obići i istražiti njene najskrivenije i najmračnije tajne. Nadamo se da će Vam ovaj tekst biti koristan vodič i informator pri Vašoj poseti.
Poseta Koloseumu
Koloseum je otvoren za posete svakog meseca u godini. Svake prve nedelje u mesecu je ulaz besplatan za sve posetioce, što je i razlog velikih gužvi. Ulaznice se mogu rezervisati preko interneta, a u špicu sezone ulaznica ne košta preko 12 evra.
Za grupne posete su obezbeđeni i popusti za stanovnike članica zemalja Evropske Unije, pa Vas karta neće koštati više od 8 evra po osobi, u zavisnosti od trenutne politike.