Kanjon Jerme – informacije i zanimljivosti

Kanjon reke Jerme je udaljen od Pirota nekih tridesetak kilometara, ali bez obzira na to koliki trud uložite da biste videli ovo mesto, potpuno je opravdan.

Odakle god da krećete i dolazite, svaki kilometar koji pređete da biste stigli dovde, biće vredan vašeg napora.

Reka Jerma i najuži kanjonski usek u Evropi

Jerma je malena reka koja izvire na visoravni nedaleko od Vlasinskog jezera, a odatle odlazi u susednu državu Bugarsku, kako bi se nedaleko od grada Trn, ponovo vratila u Srbiju.

Pre nego što se kod sela Sukovo spoji sa Ginskom rekom i stvori Nišavu, ona pravi kanjon koji liči na one iz udžbenika geografije.

Na jednom mestu može se videti najuži kanjonski usek u Evropi, brojne pećine, krečnjačke figure, pa sve to čini Jermu i njen kanjon omiljenim među zaljubljenicima u prirodu.

Tuneli kroz vekovima neprolazan klanac probijeni su početkom 20. veka kako bi se provukla pruga do bivšeg rudnika u selu Rakita. Nekadašnja trasa pruge danas je pretvorena u put koji, sam po sebi, čini posebnu atrakciju za koju se ne zna da li je lepša u proleće, leto, jesen ili zimu.

Na najširem mestu, između dva dela kanjona ugnezdio se i drevni manastir Poganovo, koji sa crkvom posvećenom Svetom Jovanu Bogoslovu, predstavlja jedan od najvećih i najvrednijih spomenika srpske srednjovekovne kulture.

Poganovo je, najverovatnije oko 1390. godine podigao plemić Konstantin Dejanović Dragaš, sestrić cara Dušana i jedan od poslednjih srpskih velmoža iz perioda pre turskih osvajanja.

Predanja kažu da Konstantin nije završio manastir, već je to nastavila i učinila njegova ćerka Jelena, žena vizantijskog cara Manojla Paleologa i majka poslednjih careva Vizantije, Jovana i Konstantina.

Sačuvana priroda u kanjonu reke Jerme

U prirodnom trouglu između Babušnice, Dimitrovgrada i Pirota, nalazi se kanjon Jerme sa Vlaškim planinama.

Ovaj deo Srbije obiluje kulturnim, kao i istorijskim spomenicima, ali ga pre svega odlikuju prirodne lepote i darovi, za koje mnogi ne znaju.

Poznavaoci ovog kraja i stručnajci kada je u pitanju planinarenje i šetnja po ovim krajevima, kažu da je kanjon Jerme jedan od retkih delova Srbije u kojima je priroda skoro u potpunosti sačuvana, jer sve do kraja dvadesetih godina prošlog veka, ljudi nisu prolazili ovuda jer su staze bile neprohodne, pa je sve bilo van domašaja mehanizacije i komercijalizacije.

Kao što je rečeno, prvi put je ljudsko delovanje na prirodu ovog kraja primenjeno onog trenutka kada je pravljena vrlo uska pruga koja se gradila da bi se povezao rudnik kamenog uglja pod imenom Rakita.

Rudnik nije dugo opstao i radio je sve do 60-ih godina 20. veka. Nakon toga je potpuno ugašen, a čitava mehanizacija sa pratećom opremom je demontirana i otpremljena u Sloveniju.

Cediljka

U mestu po imenu Cediljka nalazi se najuži kanjon u čitavoj Evropi. Raspon između dve stene koje su visoke nekoliko desetina metara, iznosi samo metar i po.

Bez obzira na ovaj raritet i veliku prirodnu i turističku vrednost, vrlo malo ljudi zna za to. Dešava se, čak, i da ljudi iz okoline nemaju predstavu kakvo čudo prirode imaju u blizini.

Zvonačka banja koja je najbliža banja ovom kanjonu dobija svoju termalnu vodu iz lekovitog izvora koji nosi duhovito ime Slonova zadnjica. Ova voda je dobra za nervni sistem.

Na mestu gde je nekada prolazila uska pruga i na njoj voz koji je prevozio ugalj ka Sukovu, odnosno ka železničkoj stanici u ovom selu, kao i rudare ka rudniku Rakita, sada se nalazi asfaltirani put. Ovaj put vodi preko mesta Sukovo i Zvonce do varoši Babušnica.

Vijugavi put prati jednim delom fantastičan kanjon Jerme. Takođe, na ovoj trasi ima mnogo lepih kamenih mostova. Ako se pređe jedan od tih mostova, može se doći do najvišeg vrha Vlaške planine koji nosi ime Asanovo Kale.

Vrh ili greben Asanovo Kale ima visinu od 1300 metara i kada se popnete na njega naići ćete na krst kao obeležje.

Odatle puca divan pogled na okolinu, na mesta poput Pirota, Dimitrovgrada i Babušnice, kao i prema kanjonu reke Jerme. Niko ne zna ko je postavio ovaj krst od peščara na vrh planine.

Neki tvrde da je isklesan tu, na licu mesta, a neku veruju da su ga na planinu odneli tužni i zabrinuti roditelji mladića koji je bio teško bolestan, verujući da će njihov sin da ozdravi ako krst ostave na ovom mestu.

Na ovom grebenu se nalaze i ostaci nekadašnje tvrđave koja verovatno potiče iz srednjeg veka, a suri orlovi se ovde ponekad gnezde.

Na samom ulazu u nestvarni kanjon Jerme, vrlo blizu sela Vlasi, sa leve strane, nalazi se čuveni manastir iz XIV veka – zadužbina Konstantina i Jelene Dejanović. Manastir je pod zaštitom UNESCO-a.

Freske unutar manastira su oslikavane u vreme kada je Mara, iz dinastije Brankovića, bila sultanija. Sultanija Mara je bila poznata kao dobrotvor hrišćana.

Kako se dolazi do kanjona reke Jerme?

Do ovog dragulja na jugoistoku Srbije možete doći ako idete magistralnim putem od Pirota ka Dimitrovgradu. Sa ovog puta treba skrenuti desno kod Sukova.

U Sukovu možete posetiti i manastir koji je iznikao na temeljima neke dosta stare crkve.

Današnji hram je podignut 1857. godine, a ktitori su bili monah Vincijamin i sveštenik Jovan Madić. Kažu da je tokom pronalaženja temelja stare crkve ovde bilo dosta zabeleženih čuda.

Kada prođete manastir Sukovo, zaputite se asflatnim uzanim putem i doći ćete do kanjona reke.

U kanjon možete stići i autobusom. Autobus koji vozi iz Pirota za Zvonačku banju prolazi ovuda. Ovaj autobus ide preko sela Sukovo.

Možete sići na stanici u selu Sukovo i ići pešice kroz kanjon Jerme. Kanjon je dug petnaestak kilometara.