Jelašnička klisura – informacije i zanimljivosti

U okolini Niša nalaze se brojne turističke destinacije a Jelašnička klisura je samo jedna od njih. Ipak, kao turistička destinacija se izdvaja od drugih po svojoj lepoti i po bogatoj flori i fauni. Smeštena blizu Niške banje, na oko petnaestak kilometara od Niša i predstavlja prirodnu lepotu svrstanu u prvo kategoriju zaštite od strane države.

Klisura je prirodni park i prostire se na površini od stotinu i petnaest kvadratnih metara. Dubina klisure varira i kreće se od tri stotine do pet stotina osamdeset metara. Njeni predeli su pravi odraz prirodnog ekosistema na čijoj površini se nalaze brojne retke biljne vrste. Država čini sve kako bi klisuru zaštitila od negativnog uticaja prirode ali i ljudi koji je iz godine u godinu sve više posećuju.

Osnovne informacije o Jelašničkoj klisuri

U dolini reke Jelašnice nalazi se klisura koje je nastala dejstvom prirode na stene i okolnu Suvu planinu. Pripada opštini Niška banja i spada pod upravnom oblašću grada Niša. Lokacija klisure je interesantna zato što se nalazi tačno između dva naselja, Čukljenika i Jelašnice.

Dužina klisure je oko dve hiljade metara, dok je širina trideset metara i to je ono po čemu je specifična. Predstavlja prirodnu vezu između naseljenih mesta i popularnog turističkog odredišta Bojanine vode.

Geografski položaj na kome se klisura nalazi je jugoistočni deo Srbije. Blizu magistrale je i ima dobru vezu sa glavnim gradom Srbije ali i sa putevima koji vode u druge države Evrope. Još iz perioda Rimljana se shvatio značaj klisure za razvoj trgovine pošto je imala dobru saobraćajnu vezu i sa Bugarskom. Za vreme Turaka, klisura je korišćena od strane velikog broj trgovaca koji su kretali na istok i na zapad.

Karakteristike klisure se izdvajaju zbog geografskog položaja i okolinom koja je okružuje. Usled dejstva Suve planine došlo je do stvaranja krečnjaka. Sa druge strane, između dve oblasti na istoku i zapadu reka Jelašnica je gradila svoj tok i jedan od puteva koji joj se ukazao je upravo kroz te krečnjake. Zbog krečnjačkih stena, klisura je išarana brojnim dekorativnim usecima kao što su zupci, stubovi, rtovi i platna. Upravo to joj daje jednu umetničku notu pošto izgleda kao remek delo prirode u punom sjaju.

Pre dvadeset i tri godine, ova klisura je proglašena prirodnim parkom. Pripada kategoriji prirodnih rezervata i bogata je unikatnim biljnim svetom koji je pronađen upravo u ovoj oblasti. Kako bi se sačuvale određene biljne vrste, najlogičnije rešenje je bilo da se klisura stavi pod zaštitu države. Jelašničku klisuru krasi prirodna lepota i pejzaži koji odišu zelenilom, stenama i dekorativnim šupljinama.

Šta posetiti?

Pored klisure se nalaze brojna odredišta koja turisti rado posećuju. Jedno od njih je Niška banja koja je idealno mesto za stare i mlade koji žele da se malo odmore od obaveza i pobegnu na mesto okruženo brojnim šumama i čistim vazduhom. Niška banja je deo grada Niša i nalazi se u podnožju Suve planine. Poznata je kao bitan deo istorijskog značaja za Niš po svojoj lekovitosti ali i brojnim festivalima koji se ovde održavaju.

Pored Niške banje, ovde možete posetiti i Bojanine vode, deo planine kome se pristupa istočno od Niša. Bojanine vode je savršeno mesto za izlet i nalazi se dvadeset i pet kilometara od Niša. Na visini od sedam stotina do hiljadu i tri stotine metara iznad nivoa metara, posetite ekološki objekat koji je pun svežeg vazduha sa Suve planine.

Aktivnosti koje možete isprobati

Klisura je idealna za vožnju bicikala i to obavezno treba probati. Kada je vreme toplo i lepo, idealna je prilika da se biciklama ide dobro obeleženim stazama. Početak biciklističke rute je uglavnom vezan sa podnožje planine. Dok vozite biciklu možete videti reku Studenu koja je pravi odraz svog imena, tako da se nemojte kupati u njoj čak ni u najtoplijim danima leta.

Interesatne stene i predeli su idealni za razgledanje sa bicikle a kroz rutu možete videti brojne kuće izgrađene pretežno od blata. Jelašnica je selo koje možete usput da posetite, selo je veliko ali nije prenaseljeno.

Selo Čukljenik je udaljeno od klisure svega hiljadu pet stotina metara i takođe može biti vaša lokacija gde možete napraviti kraću pauzu i gde možete videti kako se nekada živelo, ali kako se i danas živi. Možda na putu do sela vidite i otkrijete neku novu biljku koja još nije zabeležena i evidentirana, nikad se ne zna.

Šetnja je jednostavna ali veoma popularna aktivnost mnogih koji dođu u ovaj kraj pošto nije lako doći biciklima do same banje. Tako da se većina posetilaca odluči da jednostavno šeta kroz klisuru i uživa u svim njenim blagodetima.

Isto tako, zna se da je šetnja veoma zdrava za celokupni organizam a naročito šetnja na mestu sa svežim planinskim vazduhom.

Piknik i kampovanje su idealne aktivnosti za mlađe koji su željni avanture i dobrog provoda. Na mestima predviđeno za to, moguće je postaviti šator i uživati u specijalitetima od mesa ili čega god želite. Za one najhrabrije, penjalište je idealna aktivnost ako želite da osetite ukus adrenalina. Preko dve stotine smerova je zabeleženo koji se mogu iskoristiti za penjanje uz odgovarajuću opremu.

Zanimljivosti o klisuri

Najzanimljivija informacija je ta da je klisura široka samo trideset metara. To ipak ne sprečava veliki broj ljudi da je poseti svake godine, a unutrašnji deo klisure se koristi za brojne festivale koji se održavaju redovno. U samoj klisuri se nalazi vodopad Ripaljka, omiljeno odredište za najmlađe naročito u vrelim letnjim danima.

Klisura je jedna od najraznovrsnijih kada je reč o morfologiji zemljišta. Poznata je po velikim broju takozvanih prozoraca, koji su retki u ovom delu Evrope. Prozorci su nastali u krečnjačkom delu klisure i izgledaju upravo kao prozor koji daje pogled na prelepe predele koji okružuju klisuru. U kamenom dobu, ova regija je bila deo okeana a sam nastanak klisure je vezan za paleozoik. Pre oko dve stotine miliona godina, na mestu gde je klisura danas, nalazilo se more, a na dnu mora su se taložili krečnjački materijali. Zbog dejstva tih krečnjaka klisura ima danas oblik kakav ima.

Flora i fauna klisure je izuzetno retka i vredna pomena. Preko pedeset vrsta biljaka je nađeno u ovom kraju a jedna od najpopularnijih je srpska ramonda. Može se naći samo još u Sićevaćkoj klisuri i njeno stanište su pukotine unutar stena blizu šume i na visinama od oko dve stotine metara iznad nivoa mora. Specifičnost flore i faune ima veliki naučno-istraživački značaj za Srbiju a pored ramonde se ovde mogu videti i kadulja, hibridna kupina i mnoge druge biljke.

Što se tiče životinjskog sveta, suri orao je simbol Jelašničke klisure a pored njega još deset vrsta ptica nose status ugrožene vrste i jako je bitno očuvati ih. U klisuri je evidentirano i preko sto vrsta leptira i to čini ovaj kraj najbogatijim krajem Srbije kada je reč o leptirima. Ipak, mnogi leptiri su ugroženi zbog korišćenja pesticida u naseljima oko klisure i na tome treba poraditi u budućnosti.

Da li vredi posetiti Jelašničku klisuru?

Klisura je mala i spada u grupu pravih prirodnih retkosti. Jelašnička klisura je specijalni prirodni rezervat i predstavlja kombinaciju retkih vrsta biljaka smeštenih u prelepo prirodno okruženje i svakako vredi da se poseti.

Ako niste ljubitelji biljaka, ono što vredi videti su dekorativni kameni stubovi i stene koji predstavljaju pravo umetničko delo. Nakon šetnje možete posetiti i vodopad kao i nekoliko rimskih građevina iz antičkog perioda.