Garaško jezero – kupanje, ribolov, informacije i zanimljivosti

Aranđelovac i okolina imaju mnogo toga da ponude domaćim i stranim turistima. Pored Bukovičke banje, prelepog hotela Izvor i akva parka, Oplenca i Bukulje, izdvojili bismo i Garaško jezero.

Ovo jezero se nalazi u samom srcu Šumadije, na svega desetak kilometara od grada Aranđelovca. Garaško jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 400 m, na samim obodima planine Bukulje. Stvoreno je 1976. godine tako što je pregrađena reka Bukulja sa svojim pritokama.

Pregrađivanje je izvršeno kako bi se Aranđelovac i okolina snabdevali vodom. Površina jezera iznosi u proseku oko 65 hektara, ali može varirati u zavisnosti od vodostaja.

Interesantan je podatak da se jezero sastoji iz tri kraka. Imena su im Vrbe, Lekići i Milićevići. Nazivi su dobijeni u znak sećanja na potopljene zaseoke obližnjih sela Jelovik i Garaši.

Jezero sa jedne strane ima vrlo pristupačne i blage obale, dok je sa druge strane strmo i manje pristupačno. Dno jezera je od ilovače, pa je tvrdo. Tu se nalaze i mali i blagi kanjoni koji su ostali od bivših rečnih tokova.

Zanimljivosti o Garaškom jezeru

Maksimalna dubina jezera iznosi 20 m. Garaško jezero je omiljeno mesto pecaroša. U njemu se nalaze crvenperke, krupatice, smuđ, som, štuka, amur, klen, bodorka. Kažu da je kapitalni ulov bila jedna štuka od 19.6 kg.

U blizini jezera ima terena za odbojku i mali fudbal, a izgrađen je i jedan restoran. Bez obzira na to, jezerska obala nije uređena za kupanje, pa se tokom leta osveženje traži u bazenu koji je blizu jezera.

Ko se uputi u ovaj kraj naše zemlje, svakako neće ostati uskraćen za razne vrste sadržaja. Hotelski smeštaj može naći u blizini, u prelepom hotelu Izvor, ali i u hotelima Kruna i Oplenac koji je doduše nešto udaljeniji od prva dva (10.6 km). Relativno blizu, na samo 1.3 km od Aranđelovca je pećina Risovača.

Preporučujemo i obilazak Karađorđeve crkve i Crkve Svetog Đorđa. Poznat manastir Nikolje se nalazi na 11 km odatle.

Ljubitelji planinarenja mogu praviti uspon na Bukulju, a ljubitelji vina mogu uživati u Oplenačkoj berbi početkom jeseni.

Pogled na Garaško jezero i okolinu je vrlo lep. U daljini se vidi lepa planina Bukulja, a oko jezera, tokom leta, nižu se zeleni proplanci i šumarci. Šumadija blista u svom punom sjaju. Nije ni čudo što je ovaj kraj oko Garaškog jezera jedno od omiljenih izletišta Aranđelovčana.

U blizini jezera, kada se ide putem ka centru sela Garaši, dolazi se do spomen-česme. Ova spomen-česma je podignuta svim Garašanima koji su poginuli u ratovima. Važno je napomenuti da je pred Kolubarsku bitku, 1914. godine, u ovom selu bila smeštena Druga armija naše vojske kojom je komandovao vojvoda Stepa Stepanović.

Neposredno iza česme, blizu Osnovne škole “Ilija Garašanin” sačuvan je stari hrast (lužnjak). Kažu da ima 300 godina i zaista je jedinstven. Nije bez razloga pod zaštitom države.

Interesantna pojava ili kako bi neki rekli, neobična atrakcija, koja se zove Paun-stena je preko puta ovog hrasta.

Probali smo da potražimo podatke o ovoj steni i došli smo do sledećih informacija: “Na području sela Garaša, na južnom obodu granitskog masiva otkriveno je manje ležište uranijumove rude nazvano Paun stena, vezano za rasednu zonu na kontaktu sa serijom škriljaca.

Čine ga strma do subvertikalna tela uranijumske rude, na dubini od oko 150-300 m.

Rudnu paragenezu čine pehblenda, autinit, pirit, a manje su zastupljeni i drugi sulfidi (markasit, halkopirit, pirotin i dr.), hematit, magnetit, siderit i radiobarit. Sadržaji u rudi prelaze i preko 1000 mg/kg.

Granitoidne stene masiva Bukulja pokazuju određene razlike u sadržajima uranijuma u zavisnosti od stepena promena stene.

Prosečan sadržaj uranijuma u svežim granitoidima masiva su 2.9 µg/kg; u širem području ležišta Paunova stena, u delom izmenjenim granitoidima prosečan sadržaj uranijuma je 4.8 µg/kg, a u jako izmenjenim je 5.5 µg/kg”.

Kada se krene pored reke Bukulje nizvodno, dolazi se do jedne vodenice za koju se kaže da je baš nju iskoristio Svetolik Ranković za svoju pripovetku “Đavolja posla”.

Pecaroški kutak

Kao što smo rekli, akumulaciono jezero Garaši je nastalo sredinom sedamdesetih godina, kada je podignuta zemljana brana duga 400 m. Tada je izgrađen vodozahvat sliva Bukuljice sa još četiri njene pritoke.

Prosečna dubina jezera je 8.5 m, a maksimalna, kažu, 26 m. Ovo jezero spada u srednjeduboka jezera, tj. srednjeduboke akumulacije.

Ako bi se posmatrala šira geografska slika, moglo bi se reći da je jezero na interesantnom položaju jer je smešteno na samoj granici izmeđi planina centralne Srbije i Panonske nizije. Mikroklima ovog jezera je specifična, a prosečne temperature su uvek od 3 do 5 stepeni niže nego u okruženju.

Barometarski pritisci su ekstremni, pa kad su anticikloni u toku, ovde pritisak dostigne i do 1060 mbar.

Na prostoru Garaškog jezera se nalazi i granica područja košave. Ona duva zimi i na jesen, a pored nje može se osetiti i jugozapadni vetar. Pecaroši koji vole šarana vole ovaj vetar jer smatraju da on donosi dobar ulov. Po dnu ima i gline i kamena i peska, ali i velikih površina mulja.

Razuđena obala i tri rukavca sa malim uvalama i zalivima neke ljude podsećaju na francuski St. Casien.

Prisutne su i jaruge i sprudovi, jer je erozija delovala pre nego što je potopljeno zemljište. U centralnom delu jezera ima mesta gde dubina naglo opadne i po 5 m, pa je potrebno vrlo detaljno markiranje da bi ribolov bio uspešan.

1987.godine su jezero po prvi put poribljavali šaranom. Između 1981. godine i 2008. godine radila su se sistemska poribljavanja. Posle toga je zabranjeno poribljavanje akumulacije koja se koristi za vodosnabdevanje.

Poznavaoci ovog jezera kažu da se šaran mresti sporadično i to u vrhovima rukavaca. Međutim, veoma mali broj njih uspe da preživi. U Garaškom jezeru ima ribnjačkog ljuskavog šarana, potom golog i veleljuskavog šarana. Takođe ima i pravih rečnih vretenaša iz Tamiša i Tise.

Ova voda spada u teške vode za ribolovce. To je zbog toga što je lov uz pomoć čamaca zabranjen, a ribe se sakrivaju u površinskim slojevima vode iznad potopljenog drveća.

Najbolje je šarana pecati posle lovostaja, prvog juna, pa sve do decembra.

Selo Garaši i ponuda smeštaja

Kao što smo rekli, u selu Garaši, pored jezera, postoji lep otvoreni bazen koji pripada Sportsko-rekreativnom centru Šumadija. Pored bazena su i tereni za rukomet, odbojku na pesku i fudbal, kao i restoran.

U selu Garaši možete pronaći privatni smeštaj. Ovo selo se nalazi na 322 m nadmorske visine i ima nekih 500 stanovnika. Selo zasigurno postoji još od XV veka. Najviše doseljenika selo je imalo s kraja 18. i početka 19. veka, u toku prvog srpskog ustanka.

Ovo šumadijsko selo je poznato po porodici Savić, koja se kasnije, nakon što se iselila iz ovog sela nazvala Garašanin.

Iz porodice Garašanin potekli su mnogi pozanti srpski političari i istorijske ličnosti. Prvi je bio Hadži Milutin Savić-Garašanin, ustanik, kao i njegov, još poznatiji sin, Ilija Garašanin. Ilija Garašanin je bio ustavobranitelj i sastavljač Načertanija.

Njegov sin Milutin, osnivač je Napredne stranke i predsednik vlade u vreme vladavine kralja Milana Obrenovića.

Pored ovih znamenitih ličnosti, selo Garaši se može pohvaliti i jednim piscem. To je srpski realistički pisac Svetolik Ranković. Bio je sin sveštenika iz Garaša, Pavla. Nije dugo živeo, ali je uspeo da ostavi dubok trag u našoj književnosti.

Napisao je pozante romane Seoska učiteljica, Poručeni ideali, Gorski car, kao i pripovetke Stari vruskavac, Jesenje slike i Đavolja posla. U svojim delima ostavio je traga o svom rodnom mestu.

U Garašima se turizmom vrlo uspešno bavi Kondžulović Milomir koji je napravio divne apartmane Paunove stene. U ovim apartmanima ima ukupno 7 kreveta za izdavanje. Svi apartmani imaju parno grejanje i opremljeni su za samostalno pripremanje hrane.

U dvorištu je na usluzi zidani roštilj, pa gosti mogu slobodno organizovati sedeljke, ručkove i večere. Cena prenoćišta je 8 evra.

Ovaj pansion je pravi predstavnik uspešnog bavljenja seoskim turizmom. Osvajao je nekoliko zlatnih medalja na domaćim sajmovima turizma i ugostiteljstva.