Belo blato – informacije i zanimljivosti

Kako do Belog Blata?

Kada se ide iz pravca Beograda, nakon 50-ak kilometara vožnje ka Zrenjaninu, dolazi se do skretanja, pre Ečke, kod restorana Trofej.

Tu se skrene, a zatim se ide preko mostića i pored hotela Sibila i stigne se u Belo Blato.

Ako se ide iz pravca Novog Sada, onda se prođe kroz Zrenjanin, nastavi se putem ka Beogradu i skrene desno kod restorana Trofej.

Selo Belo Blato (istorijat i zanimljivosti)

Naselje Belo Blato se nalazi blizu Zrenjanina, tačnije pripada gradu Zrenjaninu. Ovo naselje ima danas oko 1300 stanovnika, a zna se da je prvi put bilo naseljeno oko 1866. godine od strane Nemaca. U to vreme, naselje se nazivalo Elizenhajm. Međutim, 1876. godine, dogodile su se velike poplave, pa su se ovi Nemci iselili u Rumuniju.

U narednih 6-7 godina kolonizacija je ponovljena, pa su u selo došli Slovaci iz mesta Padina, a nakon njih i Bugari, Nemci i Mađari. Svako ko se naselio, dobio je plac i nešto zemlje za obrađivanje. Uskoro je ovde nikla i škola.

1895. godine izgrađena je katolička crkva, a 1902. godine evangelistička (slovačka) crkva. Meštani su imali i mlin, koji je podigao Slovak Jan Burik.

Belo Blato je dalo oko 200 mladih sugrađana za frontove širom Evrope tokom Prvog svetskog rata. Malo manje od 50 njih se nikada nije vratilo. U selu je bilo 100 siročadi. Ni sledeći veliki rat nije ih zaobišao, 156 regruta je ratovalo u Drugom svetskom ratu.

U vreme obnove nakon rata, Belo Blato je dobilo svoju Zemljoradničku zadrugu, 70-ih godina je započela sa radom fabrika koja je prerađivala trsku, imalu su struju, vodovod, a uskoro i telefonske linije.

Danas je ovo mesto poznato po tome što pripada kompleksu Carska bara – Belo Blato i što je redak konglomerat više različitih jezika, kultura i nacija. U selu i dalje žive Slovaci u najvećem broju, ali i Mađari, Srbi i Bugari, kao i predstavnici drugih naroda.

Jedan od zaštitnih znakova Belog Blata su rode. Njihovih gnezda ima na električnim stubovima, kao i na odžacima kuća. Postoji i Dan roda u ovom mestu koji se proslavlja 19. marta.

Glavna ulica je posebno lepa zbog drvoreda Sibirskog bresta sa obe strane, a oko sela se može uživati u nepreglednom moru trske (jednom od glavnih proizvoda Belog Blata). Secesionistički stil Slovačke Evangelističke crkve, za koju je već rečeno da je izgrađena početkom 20. veka, oduševljava sve ljubitelje sakralne arhitekture.

Mesto je specifično zbog svog jedinstvenog prirodnog okruženja, zbog svog etno-nasleđa, a najviše zbog razvoja ekološkog i etno-turizma.

Oko Belog Blata se nalaze mnogobrojna jezera, reke Begej i Tisa, kao i nadaleko čuvena Carska bara. Svi ljubitelji prirode, ribolova i lova dolaze da uživaju u ovom raju.

Na jesen svake godine, ovde se organizuje i Likovna kolonija.

Od 2005. godine, na snazi je dugoročni projekat “Eko-Etno kompleks Carska bara – Belo Blato”.

Zahvaljujući njemu, tu je napravljen Etno-centar koji ima edukativni karakter, a sastoji se od suvenirnice, učionice i etno-kuće sa okućnicom. Pored toga, od 2007. godine postoji i Međunarodni istraživački centar.

Čitav ovaj projekat se odvija pod pokroviteljstvom pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, a u saradnji sa Fondacijom “Carska bara” Belo Blato i Mesnom zajednicom Belo Blato.

Zašto je Belo Blato zanimljiva turistička destinacija?

Ovaj kraj zaista može da ponudi mnogo toga na malom prostoru. Pre svega, Belo Blato je, kao što smo rekli, jedan naročit spoj jezika, nacija i kultura. Trenutno ovde živi oko 11 nacija. Nemešoviti brakovi su skoro pa prava retkost u Belom Blatu, a svu tu različitost sami meštani doživljavaju kao svoju prednost i nikako drugačije.

Ovo mesto je imalo mnogo imena. Slovaci su ga zvali Lizika. Poznati su i nazivi Leznait, Bijele Blato, Nođeržibetlok i već pomenuto Elizenhajm.

Jedan od meštana je Mađar, a žena mu je Slovakinja. Njihova deca sa tatom pričaju mađarski, sa mamom slovački, a između sebe pričaju na srpskom jeziku. Dakle svi znaju skoro od rođenja po tri jezika. Zar to nije prednost?

Glavna ulica u ovom selu se i dalje zove Maršala Tita, a osnovna škola “Bratstvo i jedinstvo”. Nastava se održava na nekoliko jezika.

Kada se održavaju manifestacije, onda se učesnici predstavljaju čak na sedam jezika.

Pored škole, u Belom Blatu je napravljena etno-kuća koja je pre svega zamišljena kao edukativni centar uz pomoć kog će mladi naraštaji naučiti kako je izgledao život njihovih starijih predaka, baka i deka. Pored toga ova etno-kuća je odličan način da se privuku strani i domaći tursiti. Svi eksponati koji se nalaze u ovoj etno-kući su nekada zaista bili deo svakodnevnog života meštana sela Belo Blato. Etno-kuća je sagrađena od potpuno prirodnih materijala i ima stil kuća sa kraja 19. veka.

Tačnije, za uzor im je poslužila najstarija kuća u Belom Blatu.

U kući se nalazi uređena slovačka soba sa bračnim krevetom, šuškama od kukuruzovine, perjanim jastucima i perinama. Mnogo je ručnih radova koji su znamenitost ovog kraja.

Stanovnici kažu da, otkako je otvorena etno-kuća, selo kao da je oživelo. U etno-kući postoji peć zidana od naboja, starinski nameštaj i pokućstvo, a pod je od stočne balege koja je izmešana sa zemljom.

Pored kuće, nalazi se i lep letnjikovac od trske koji je leti skoro uvek pun. Ljudi sviraju i pevaju, peku kukuruz, pričaju i zabavljaju se, a stari se prisećaju kako je nekada bilo.

Kako je Belo Blato okruženo ritovima, pretpostavljamo da je zemljište loše za poljoprivredu. Ipak, od svega lošeg, mora se izvući i nešto dobro. U ovom ritskom kraju odlično uspeva trska. Ima je u velikim količinama.

U poslednje vreme, prerada trske je ponovo na snazi u sve većoj meri. Postoji jedna velika trskara u kojoj se proizvodi izolacioni materijal od trske, kao i nekoliko manjih zanatlijskih proizvodnji. Sve što se napravi, uglavnom se izveze.

Belo Blato je poznato i po odličnoj kuhinji. Opet zahvaljujući mešavini različitih naroda i njihovih kultura, došlo je i do mešanja ukusa i kulinarskih navika. To je rezultiralo fantastičnom ponudom kako slanih jela, tako i slatkiša. U Belom Blatu se prave odlične šunke, švargle, slanine, hurke i, naravno, kobasice.

Svake godine, februara meseca, u Belom Blatu se održava poznata manifestacija “Kobasicijada”. Na ovu manifestaciju dođe i po više hiljada posetilaca. Do sada je održano pet kobasicijada.

U Belom Blatu se nalazi i etno-centar “Lujza”. I ovaj etno-centar privlači veliku pažnju turista. On posluje u okviru poljoprivrednog domaćinstva porodice Toškov. “Lujza” je nikla 2007. godine na prostoru nekadašnjeg starinskog imanja porodice vlastelina sa prezimenom Lazar.

Naime, gospodin Lazar koji je ujedno i osnivač Kaštela u Ečkoj, još 1891. godine je proizvodio tovljenu ribu u ečanskom ribnjaku i ovo svoje imanje u Belom Blatu nazvao je prema svojoj ćerki Lujzi. 1965. godine se dogodila velika poplava koja je gotovo uništila lepo imanje i raselila njegove žitelje.

Porodica Toškov je 2007. godina ponovo došla na imanje Lujza i pristupila sređivanju.

Familija Toškov je imala savete stručnjaka iz oblasti etnologije, pa je zbog toga etno-centar “Lujza” sređen tačno onako kako i treba da bude. U okviru imanja je spojeno više kuća i placeva, pa je to zaista veliki prostor. Vlasnici kažu da na imanju ima i nostalgije, jer se čuvaju predmeti i oblici stari i po stotinu godina.

Na primer, tu se nalazi jedan dud koji postoji oko 130 godina, potom bunar iz istog perioda, itd.

U blizini “Lujze” nalazi se i etno-pansion “Kod dve debele rode”. Ovaj pansion je, u stvari, jedna stara kuća panonskog tipa koja ima nameštaj s početka ovog veka, perjane prekrivače i jastuke, kaljeve peći, itd. U pansionu se služe domaći specijaliteti poput belih kobasica, krvavica, švargli, čvaraka i meso mangulica koje se čuvaju u oborima na ovom salašu.

I ljubitelji slatkiša mogu uživati u krofnama, štrudlama sa makom, višnjama i bundevom.

Vlasnici se trude da sve ostane onako kako je bilo i nekada davno, tj. da zaustave vreme.

Pecanje kod Belog Blata

Na svega 6 km od Belog Blata nalazi se poznato jezero Joca. U ovom jezeru ima mnogo vrsta ribe, ali se pecaroši obično hvale ulovima šarana i štuke.

Pored ove dve vrste ima i štuke, smuđa, deverike, babuške, amura, tolstolobika.

Jezerska voda dolazi iz reke Tise, vrlo je čista, a ambijent je divan.

Na reci Begej, blizu Perleza nalazi se takođe dobar teren za pecanje. Dozvole se mogu kupiti u udruženju sportskih ribolovaca, a dozvoljeno je upecati 5 kg bele ribe i 5 komada plemenite ribe.

Smeštaj u Belom Blatu

U Belom Blatu smeštaj možete pronaći u privatnim pansionima. Poznati pansioni su Ocean House, domaćinstvo Mevla Ponjican.

Ko voli hotelski smeštaj, može otići u hotel Sibila u obližnjem Lukinom Selu.