Blederija vodopad- informacije i zanimljivosti

Vodopad se nalazi na udaljenosti od 4 kilometara od sela Reka, u smeru Brze Palanke na čijem je ulazu postavljen znak da se vodopad nalazi desno, odakle idete do pomenutog sela Reka od kog zemljanim putem nastavljate putovanje još nekoliko kilometara, koje će se verovatno odužiti s obzirom na kvalitet puta kojim idete.

Na putu do vodopada neophodno je da pređete preko potoka, takođe i preko dva izuzetno uska mostića. Kada ste sve to prošli, zaustavljate svoje vozilo i krećete peške da se spusate strmom padinom do njega.

Kako ovaj strmi deo često ume da bude klizav nakon padavina, neophodno je da se maksimalno fokusirate na tlo i svoj korak, kako bi ste se bezbedno spustili.

Blederija vodopad se nalazi na 30 kilometara od Kladova, koje se nalazi u opštini Kladovo u Borskom okrugu, a prema popisu iz 2011. godine broji blizu 9000 stanovnika. O

no što je karakteristično za Blederiju je da teče u pravcu jugoistoka, primajći vode Suvaje i Sokolovice, te dalje nastavlja kao Blederija da se spaja sa Ravnom rekom, kako bi se odatle ulila u reku Dunav, koja važi za drugu reku u Evropi po družini, sa dužinom od oko 2 850 kilometara.

Reka Blederija izvire na nadmorskoj visini od 190 metara, dok vodopad dostiže visinu od 7 metara, on se preko bigrene pogače (bigar predstavlja sedimentnu stenu u čijem je formiranju glavni agens voda koja pri kontaktu sa ugljenik- dioksidom koji se nalazi u vazduhu formira nestabilno jedinjenje kalcijum- bikarbonata koje se dalje transportuje putem vode) obrušava u obliku vodene zavese, nakon toga on dospeva u bigrenu kadu koje je formirala jezero koje je vrlo malo, zelene boje.

Na samom odeljku debljina bigra dostiže između 5 i 10 metara, a ispod njega teku manji slapovi, s obzirom da ima oblik potkovice, odnosno vodopadi. Postoji još jedan manji vodopad koji tokom leta presuši, a nalazi se sa strane velikog vodopada.

Ono što je veoma značajno je subtermalni izvor, zapravo nekoliko njih koji se nalaze na oko 2 kilometara iznad vodopada, a čija temperatura dostiže i do 17 stepena Celzijusa.

Smatra se da su ovaj put Rimljani koristili kao svoju prečicu polazivši iz Poreča, grada koji se nalazi u Hrvatskoj, tačnije na njenom najvećem polutoku Istri, preko Miroča ka reci Dunav.

Prečica se koristila sve dok Trajan nije uspeo da probije put kroz Kazane. Postoji jedna vodenica u ovom kraju koja je i dan danas očuvana i radi.

Voda izgledom podseća na smaragd, koji važi za jedan od najvrednijih dragih kamenja, a zelene i plavozelene je boje, što je čini posebnom i primamljivom, međutim, mnogi nisu čuli za ovaj vodopad, te on i dalje važi za mirno i ne toliko posećeno mesto.

Svoje mesto za pristanište u letnjim danima možete naći na plaži u Brzoj Palanci, koja je smeštena na putu od Kladova do Bledarije.

Posetioci za nju kažu da je veoma uređena i čista, da pruža prelep pogled, te za turiste predstavlja jedinstven užitak, naravno zajedno sa obilaskom Blederija vodopada.

Ovo nije najveći vodopad koji se može videti u našoj zemlji, takođe, ne smatraju ga ni najlepšim, ali svakako da ćete u njemu pronaći svoj mir i da vreme posvećeno njemu neće biti uzalud protraćeno.

Vodopad svojim oblikom delimično podseća na Veliki Bigar, koji se nalazi na oko 450 metara nadmorske visine, smešten na Staroj planini, na svega 5 kilometara od sela Kalna.

Mnogi savetuju da je bolje da dođete ujutru, što ranije, zbog položaja Sunca, te da je utisak potpuno drugačiji, međutim, verujemo da se nećete pokajati i da dođete popodne.

Sa desne strane, pre nego što pređete rečicu ka domaćinstvu, nalaze se klupe sa stolom koji je smešten pod ivicom krova, čija je uloga da se kišica slije sa kuće ali da ne pokvasi delove zida, drugi naziv za ovaj tehnički detalj je streha. Na ovom mestu možete sesti i ručati ili prosto uživati u tišini i miru.

Jedan od razloga male turističke posećenosti ovog vodopada je neadekvatan odnos naše zemlje prema prirodnim lepotama koje poseduje, takođe, jedan od razloga je veoma nepritupačan teren na kom se nalazi, te je samim tim veoma teško doći do ovakvih mesta.

Đerdapsku klisuru čine naizmenično četiri klisure i četiri kotline, a to su, nesukcesivno: Golubačka klisura, Klisura Gospođin Vir, Ljupkovska kotlina, klisura Kazan, Donjomanovačka kotlina, Sipska klisura, Oršavska kotlina i Vlaško- pontijska nizija.

Površina Nacionalnog parka Đerdap iznosi 93.968 hektara, a ono što je čini posebnom je proticanje reke Dunav kroz nju, zbog čega je poznat pod nazivom “Gvozdena kapija Dunava“, ukupno je pod zaštitom 63.608 hekatra, gde se nalazi neprocenjivo biljno i životinjsko bagatstvo, gde možete videti Golubačku tvrđavu, antičko utvrđenje Diana kao i mnogobrojne kanjone i klisure i pored toga na preko 100 pećina.

Tako da kada budete išli od Donjeg Milanovca do Kladova prolazićete najlepšim delom Đerdapske klisure, stoga uživajte u pogledu koji Vam se pruža.

Kako smo rekli da se vodopad Blederija nalazi u blizini Kladova, za njega se kaže da je jedno od najbolje skrivenih tajni Đerdapa.

Radi se na tome da ovuda prođe Evropski pešački put E-4.