Banja Topilo – smeštaj, bazen, informacije i zanimljivosti

Poslednja vest o Banji Topilo (jul 2018. godine) govori o tome da je u banji zabranjen rad zbog toga što su termalne vode nazakonito korišćene, a takođe je bilo i nelegalne izgradnje određenih objekata na ovom prostoru.

Nadležne inspekcije su odlučile da banja prestane sa radom.

Banja Topilo pripada niškoj opštini Crveni krst. U vestima stoji da je predsednik ove opštine javno izneo da je potpuno zabranjen rad Banje Topilo i da su od trenutka zabrane prestale sve banjske i druge aktivnosti koje su se inače godinama unazad sprovodile.

Banja Topilo se nalazi severoistočno od Niša, u dolini Toponičke reke, a okružuje je vrlo lep prirodni ambijent i prostor pogodan za razvoj različitih vrsta turizma.

Klimatsko-banjsko mesto Topilo je smešteno na nadmorskoj visini od 650 metara, a u blizini su sela Miljkovac, Velepolje i Kravlje.

Takođe, nadomak Banje Topilo se nalazi i turistički kompleks Vidrište, koji je posebno osmišljeno mesto na kome se vrši izgradnja turističkih objekata i infrastrukture, a koju finansira Evropska unija i niška opština.

Od Evropske unije je dobijeno oko 40 miliona dinara za ovaj projekat.

Nadležna niška inspekcija je ispitivanjem utvrdila da su svi objekti na termalnim izvorištima u Banji Topilo koji su služili za korišćenje banjske vode, kao i drugi prateći objekti, zapravo potpuno nelegalno sagrađeni.

U isto vreme, organi gradske vlasti i inspekcija za zemljište, odbili su da odobre zahtev za legalizaciju ovih objekata koji je nešto pre toga bio podnet.

Objektom koji je bio namenjen korišćenju termalnih banjskih voda upravljalo je jedno privredno društvo, kome je takođe zabranjen rad.

Upućeni kažu da je uzrok ovakvoj odluci bio višegodišnji loš odnos prema termalnim izvorima, i da su se ovde vršile nezakonite radnje u cilju sticanja materijalne koristi.

Davne 1992. godine je zemljište na ovom prostoru bilo ustupljeno na korišćenje privrednom društvu koje nosi ime banje, a onda je privatno lice, u ime ovog društva, ali potpuno nezakonito, sagradilo objekat koji nije imao legalne papire.

Tako je došlo do toga da se sva prirodna bogatstva i resursi koje ovaj kraj nudi, koriste protiv zakona i da se ubiru plodovi i veliki prihodi, od kojih ništa nije davano ni državi ni opštini Niš.

Privatno lice koje je vodilo objekat i koje je koristilo klimu, termalne izvore i prirodne lepote ovog kraja, kao i upošljavalo medicinske i ugostiteljske radnike, imalo je materijalnu dobit jer je naplaćivalo sve svoje usluge.

Kako Banja Topilo nikada nije bila registrovana u zvaničnom registru banjskih lečilišta Srbije, sprovođenje medicinskih usluga takođe nije bilo zakonito.

Sve ove nezakonite radnje, kao i velika šteta koja je naneta državi u celini, rezultirale su time da se 2015. godine donese pravosnažna sudska odluka kojom se poništava ugovor napravljen 1992. godine između privrednog društva i niške opštine.

Takođe, ovom sudskom odlukom je zemljište Banje Topilo moralo da se vrati opštini grada Niša.

Nakon ovakve odluke, niška opština je u skladu sa Zakonom o banjama počela da sprovodi legalno uređenje banjskog lečilišta i korišćenje termalnih lekovitih voda.

U toku je priprema plana za izgradnju odgovarajućih objekata, ali i prateće infrastrukture kao što su kanalizacija, vodovod, saobraćajnice, parkinzi, itd.

Zajedno sa turističkim kompleksom Vidrište, ovaj kraj će konačno biti propisno iskorišćen i ponuđen posetiocima.

Položaj i karakteristike Banje Topilo

U kanjonu Toponičke reke, između Božurišta i Golog brda, a nedaleko od Cerjanske pećine, nalazi se Topilo. Ova banja je smeštena na svega 25 km od grada Niša i smatra se banjom u kojoj postoje termalni izvori sa vodom koja je dobra za lečenje kostobolje, kao i problema sa vidom.

Još 1967. godine, novinar “Niških novina”, Andrejević Sevdelin, obilazio je okolinu Niša i išao preko sela Gornja Toponica, Berčinac, Paljina i Miljkovac u nameri da dođe do sela Kravlje i sam se uveri u istinitost čaršijskih priča kako tamo postoji lekovita voda.

Spustio se do reke i ugledao virove sa desne strane u kojima su neke žene stajale verujući da će ih voda izlečiti. U to vreme, kako je novinar govorio, nije bilo kuća u okolini i sve je bilo zaraslo u koprivu i trnje.

Njemu je ova banja više ličila na baru, ali je svakako po povratku u grad seo i napisao malu reportažu o svom izletu.

Oni koji su pratili istoriju Banje Topilo kažu da o njoj postoje stari zapisi, a jedan od njih je iz 1832. godine.

Naime, u tom zapisu se vidi kako se raja ljuti na tadašnjeg spahiju koji je naplaćivao ženama velike sume zbog toga što su one potapale konoplju na ovim termalnim izvorima. Smatra se da je i naziv banje Topilo povezan sa ovim običajem.

Stari ljudi prepričavaju priče o čudotvornoj lekovitosti voda u Topilu. Kažu da su pastiri često boravili u ovim krajevima sa svojim ovcama. U selu Božurište, blizu Banje Topilo, jedan od pastira se ukočio.

Njegov drug nije znao kako da mu pomogne, pa se dosetio i ubacio ga u vir. Nakon kratkog vremena, ukočeni pastir se raskravio i pokrenuo.

Verovanje u lekovitu moć vode u Topilu se prenosilo usmenim putem, pa je mnogo ljudi krenulo da dolazi ovde, naročito 60-ih godina prošlog veka.

Pošto voda nije bila proverena, niti ispitana od strane nadležnih institucija, inspekcija je morala da vodi računa o mogućnosti širenja kakve epidemije i zabranila je kupanje i pijenje ove vode.

Međutim, ljudi nisu obraćali pažnju na to, pa je nekada i policija morala da reaguje.

Početkom sedamdesetih godina u Topilu su nikle prve kuće, a prve analize vode su obavljene tek 1976. godine. Ove analize su potrvdile da voda ima lekovita svojstva.

Ipak, razvoj ove banje nije bio zadovoljavajući verovatno zbog toga što se mnogo više ulagalo u obližnju Nišku banju.

Postoje prva zvanična dokumenta o ovoj lokaciji iz 1985. godine, a prvi urbanistički planovi su napravljeni tek 1995. godine. Struja je ovde uvedena 1989. godine, a meštani su sami kaptirali lekovite izvore.

Temperatura banjske termalne vode iznosi oko 34º C. U ovoj vodi ima tri posto više suvih materija nego u drugim banjskim vodama u našem regionu. U topilovskoj vodi ima vodonik-sulfata, pa se smatra da bi ova voda bila dobra i za inhalaciju, pored pića i kupanja.

Bolesnici najčešće posećuju Banju Topilo zbog lečenja preloma, reumatizma, zaceljivanja rana, hroničnog gastritisa, bolesti mokraćnih puteva, bubrega, želuca, creva, ali i zbog funkcionalnih nervnih oboljenja.

U banji ima oko 200 kuća, a smeštajni kapacitet u privatnom sektoru iznosi oko 800 mesta.

Lekovitost vode u Banji Topilo – koje su terapeutske moći ove vode?

Mineralna voda u Banji Topilo izvire iz 18 izvora. Snaga izvora je u proseku 10 m/s. Ova banja, zbog temperature vode pripada hladnijim banjama, pa zbog toga odgovara osobama koje se leče od reumatskih oboljenja. Do sada se voda koristila za piće i kupanje.

Kupanjem u banjskoj vodi mogu se lečiti hronični i inflamatorni reumatizam, ekstraartikularni reumatizam, degenerativni reumatizam, funkcionalna nervna oboljenja i poseldice psihičkih trauma.

Ispijanjem banjske vode leče se hronična zapaljenja dvanaestopalačnog creva i želuca, hronični gastritis, bolesti funkcionisanja creva i želuca, hronična zapaljenja žučne kese bez kalkuloze, poremećaji žučne kese i njene funkcionalnosti, kao i oboljenja mokraćnih puteva i bubrega.

Pritom se naglašava da ovu vodu ne bi trebalo da piju osobe koje imaju kamen u bubregu, zbog toga što ona podstiče proterivanje kamenčića, a to dovodi do jakih bolova. Ipak, ko ima peska u bubregu i mokraćnim kanalima, trebalo bi da pije ovu vodu.

U okviru stacionara Banje Topilo postojali su muški i ženski bazen, ordinacija i smeštajni objekat sa 30 ležajeva.