Toplotni pojasevi – koji sve postoje?
Ugao padanja sunčevih zraka na površinu planete Zemlje zavisi od samog položaja planete u odnosu na Sunce, kao i od njenog kretanja i nagiba. U odnosu na ekliptiku Zemljina osa je nagnuta pod uglom od 66°33′, dok je ekliptika nagnuta u odnosu na Sunčev ekvator pod uglom od 23°33’.
Ovi nagibi su značajni jer na osnovu njih određujemo klimu na Zemlji.
Kao posledica različitog ugla pod kojim padaju sunčevi zraci na površinu, dolazi do neravnomernog zagrevanja Zemljine površine. Oko ekvatora Sunčevi zraci će tokom čitave godine padati pod najvećim uglom, dok će se njihov ugao postepeno smanjivati krećući se ka polovima, zbog čega će se toplota koju Zemlja dobija od Sunca proporcionalno smanjivati sa geografskom širinom- odnosno opadati od ekvatora ka polovima.
Do izdvajanja toplotnih pojaseva dolazi upravo zbog tog neravnomernog zagrevanja zemljine površine. Možemo reći da je njihovo izdvajanje jedna od posledica Zemljine revolucije. Zamišljena linija povučena oko planete ili bilo kog drugog astronomskog tela, a koja se nalazi na jednakoj udaljenosti od polova, naziva se ekvator.
Zamišljena putanja po kojoj se Zemlja kreće oko Sunca naziva se Ekliptika, a ugao koji se nalazi imeđu Zemljinog ekvatora i ravni ekliptike iznosi 23,5 stepena. Povratnici se nalaze na toliko stepeni geografske širine, dok se polarnici nalaze na 66,5 stepena geografske širine.
Ono što je zanimljivo je da je prostor između polarnika i polova zapravo prostor gde noć traje 6 meseci, a takođe 6 meseci traje dan.
Usled neravnomernog zagrevanja Zemljine površine, dolazi do izdvajanja pet toplotnih pojaseva, a to su: Žarki toplotni pojas (tropski), Severni hladni toplotni pojas, Severni umereni toplotni pojas, Južni umereni toplotni pojas i Južni hladni toplotni pojas.
Žarki toplotni pojas
Žarki toplotni pojas predstavlja oblast koja se prostire između južnog i severnog povratnika, odnosno prostire se oko Ekvatora. Sunčevi zraci tokom cele godine padaju pod približno pravim uglom, pa samim tim ovaj pojas se odlikuje izuzetno visokim temperaturama tokom cele godine . Kao posledica ovoga razlika između obdanice i noći je mala i dolazi do nepravilne smene godišnjih doba- gotovo da je uvek leto prisutno.
Ovde se izdvajaju tri klime, to su: monsunska, pustinjska i tropska. U ovom pojasu, srednja temepratura tokom godine uvek iznosi nešto više od 20 stepena Celzijusa, dok količina padavina iznosi između 1000- 1500 mm.
Umereni toplotni pojasevi
Umereni toplotni pojasevi se nalaze između polarnika i povratnika. Drugim rečima ovaj pojas se nalazi između 23,5 i 66,5 stepena. U ovom delu Sunce pada na različite strane, pa kao posledicu imamo različito, odnosno neujednačeno zagrevanje površine, te stoga razlikujemo četiri godišnja doba, a to su: leto, jesen, zima i proleće.
Razlike između godišnjih doba možemo uočiti uz pomoć ugla pod kojim Sunčevi zraci padaju na Zemljinu površinu. Ugao primanja sunčevih zraka u blizini polarnika je znatno manji, što za posledicu ima veoma hladne i oštre zime, a sama leta se odlikuju izrazitom toplinom. Kreću ći se ka povratniku, zime postaju izuzetno blage i kraće traju, dok leta bivaju sve toplija i sve duža. U samoj blizini povrtanika, leta su najtoplija i najduža, dok zime bivaju sve blaže i kraće. Kako se radi o mestima koja su bliža povratniku, uočavamo da proleće i jesen nisu toliko izražene.
Najvećim delom ovom pojasu pripadaju: Azija, Evropa i Severna Amerika, na osnovu ovoga vidimo da središnji deo umerenih toplotnih pojaseva zahvata Srbiju. U Srbiji se jasno uočava prelaz između četiri godišnja doba. Proleća su na početku kišovita i hladna, nakon čega postaju toplija, dok se jesene odlikuju kišovitim početkom da bi na kraju prešle u hladne vetrove.
Što se tiče preostala dva godišnja doba, leta su topla, a zime su ispunjene snežnim padavinama i hladnoćom. Temperature se razlikuju u zavinosti od samog predela, priobalni delovi se odlikuju znatno nižom temeperaturom koja u proseku iznosi oko 8 stepena Celzijusa, dok se u unutrašnjosti kontinenta temperature kreću i do 40 stepena Celzijusa.
Hladni toplotni pojasevi
U ovu grupu spadaju severni i južni hladni toplotni pojasevi, koji se se prema svom položaju prostiru od polarnika ka ekvatoru. Sunčevi zraci na ovaj deo zemljine površine padaju pod malim uglom, što za poslednicu ima niske temperture pogotovo u blizini polova.
Razlikujemo dva pojma, a to su polarni dan- koji označava period za koji se Sunce, odnosno svetlost, zadrži na jednom polu u trajanju od pola godine, dok će na suprotnom polu vladati polarna noć, odnosno apsolutni mrak u trajanju od šest meseci nakon čega dolazi do smene. Odnosno na polu na kom je trajala polarna noć biće polarni dan, dok će na polu na kom je trajao polarni dan zavladati polarna noć. Cele godine je relativno hladno, leta su kratka i sveža. Što se više krećemo ka ekvatoru klima postaje sve toplija.
Polarni delovi su najhladniji, kod ovih delova leta su suviše kratka, jedva primetna , dok za razliku od njih zime dugo traju i se odlikuju izuzetno niskim temperaturama koje su uvek manje od 0 stepena Celzijusa. Njih karakterišu suvi i hladni vetrovi.
Zahvaljujući visokom vazdušnom pritisku kojim se odlikuju hladni toplotni pojasevi, godišnja količina padavina ne iznosi više od 250mm.
Neke od oblasti u kojima su hladni toplotni pojasevi zastupljeni su: Sibir, Grenland, Antartik..
Osim gore navedenih, pet osnovnih, uzimajući u obzir padavine i temperaturu postoje još tri toplotna pojasa, to su: Ekvatorijalni toplotni pojas, suptropski toplotni pojas, subpolarni toplotni pojas i polarni toplotni pojas.
Ekvatorijalni toplotni pojas
Na osnovu samog naziva, možemo da uočimo da se ovaj pojas prostire u predelu ekvatora.
Ekvatorijalni pojas se odlikuje visokom vlažnošću i temperaturom, koja u proseku tokom čitve godine iznosi između 24 i 28 stepena Celzijusa. Pojas je odlikovan obimnim padavinama, usled čega su predeli ovog pojasa bogati raznovrsnom vegetacijom, što se uslovljava povećanom proizvodnjom i distribucijom raznih kultura. Naročito ekvatorijalnu klimu uočavamo u slivu Konga, u slivu Amazona i na ostrvima Malajskog arhipelaga.
Suptropski toplotni pojas
Ovaj toplotni pojas prisutan je na jugu Australije, jugu Afrike, Čileu, Sredozemlju i u Kaliforniji, a prostire se na predelu između 25-tog s i 40-tog stepena N i S.
Leta su topla i sunčana uz male količine padavina, dok su zime blage.
Prisutan je i na Bliskom istoku, jugu Meksika gde vlada suva klima sa minimalnim padavinama tokom godine, naročito za vreme leta, kada su temperature izrazito visoke. Zime su vlažne i umereno hladne.
Subpolarni toplotni pojas
Ovaj pojas karakterišu sveža i kratka leta kao i duge i hladne zime u kojima se temperatura kreće ispod 0 stepena Celzijusa, takođe ga karakteriše mala količina padavina tokom godine koja u proseku iznosi 400mm. Prostire se na severnim delovima Kanade, Aljaske i Sibira.
Polarni toplotni pojas
Delovi Arktika i Antartika obuhvaćeni su ovim toplotnim pojasom. Leta polarnog toplotnog pojasa su veoma kratka, neprimetna, dok su zime duge. Karakteiše ga najsurovija klima na Planeti, temperature vazduha su gotovo uvek niže od 0 stepena Celzijusa.
Godišnja količina padavina u polarnom toplotnom pojasu je nešto manja od 250mm.