Rgotsko jezero – informacije i zanimljivosti

U istočnoj Srbiji, na 11 km od grada Zaječara, nalazi se akumulaciono jezero poznato pod nazivom Rgotsko jezero. Ime je dobilo po selu Rgotina koje administrativno pripada opštini Zaječar. Jezero je stvoreno 1978. godine.

Na tom mestu se vadio pesak, a voda je počela da puni površinski kop. Bez obzira na to što voda putem malih potoka ističe, jezero ima održiv nivo vode. Razlog su podvodni izvori koji svakodnevno pune jezero.

Ukupna površina jezera je nekih 30 ha, a najveća dubina 40 m. Jezero je veštački poribljeno, a voda je izuzetno bistra jer se na dnu nalazi kvarcni pesak.

Takođe, ovo doprinosi činjenici da se voda u jezeru vrlo brzo zagreje pa je kupanje moguće. Riba nije u velikoj mogućnosti da se razmnožava, odnosno razvija zbog toga što je dno sastavljeno od kvarcnog peska.

Kako je nastalo Rgotsko jezero?

1978.godine rudnik kvarcnog peska Srbokvarc je uveliko vadio pesak na ovoj lokaciji. U jednom trenutku, voda je počela da se pojavljuje i da polako preplavljuje kop, pa su rudari morali da se povuku i uskoro je doneta odluka da se ovaj površinski kop napusti. Kop je bio dubok nekih 70 m. Malo dalje od tog mesta, krenuli su sa novim rudnim ležištem.

Na starom kopu je voda sve više nadolazila i uspela da za samo nekoliko dana potpuno napuni tzv. grotlo kopa. Posle toga, jezero je raslo i širilo se. Pošto voda nadolazi, jezero može i da se proširi. Interesantno je da i u doba velikih suša, podvodni izvori ispušta velike količine vode, pa nivo jezera nikada ne opada.

Sama okolina jezera je u jednom trenutku pošumljena i postoji velika plaža, pa se tokom leta tu okuplja dosta kupača. Izgleda da je ovo jezero, zajedno sa još jednim banjskim jezerom u Nemačkoj, najčistije jezero ovog tipa u Evropi. Ujedno, voda je veoma topla, pa kupači leti uživaju u temperaturi od 25-26º C.

Meštani iz okoline kažu da ribolovci redovno poribljuju jezero, pa u njemu postoji nekih 12 različitih vrsta ribe. Ipak, nema baš puno ribolovaca koji dolaze da pecaju, odnosno, jezero nije popularna destinacija u nekim širim okvirima.

Da li Rgotsko jezero ima turistički potencijal?

Na okolnoj obali se tokom leta vide šatori kampera iako ni plaža, ni obala nisu propisno uređene. Put kojim se stiže do jezera je star, ali asfaltiran. Može se doći iz Bora ili iz Zaječara preko mesta Vražogrnci.

Takođe, ko dolazi iz Negotina ili iz Kladova, vrlo brzo može da stigne do centra sela Rgotina, a odatle mu ne treba više od 10 minuta.

Meštani iz okolnih gradova (Zaječar, Bor) su najčešći kupači tokom letnjih meseci i to uglavnom mladi ljudi. Vikendom se može videti više ribolovaca nego radnim danima, ali sve to je, ipak, u mnogo manjoj meri zastupljeno, nego što bi moglo i trebalo, s obzirom na čistoću vode. Nekada je na obali postojao i jedan ugostiteljski objekat, ali sada ni njega više nema.

Pošto je rudnik kvarca koji je ugašen otkupio nemački vlasnik, 2016. godine je na novijem kopu takođe niklo jezero. I u ovom jezeru je voda izuzetno čista, ali su novi vlasnici postavili sigurnosnu ogradu i osigurali prilaz, tako da se u njemu ne može niko kupati.

U ovom kraju postoji još nekoliko zanimljivih kupališta. Jezero Sovinac se nalazi kod Salaša pored magistralnog puta Zaječar-Negotin. Nastalo je za potrebe navodnjavanja kompleksa poljoprivrednog dobra Salaš, ali je preraslo u atraktivno izletište i kupalište. Na obali jezera nalazi se motel Timok, sa restoranom čija se terasa pruža do samog jezera. Pored motela je uređen auto-kamp kao i tereni za male sportove i dečju zabavu. Jezero je bogato ribom, pa je odlično za ribolovni turizam. U njemu ima šarana, amura, babuške, somova i štuke.

Pošto je Zaječar grad koji se može nazvati centrom ovog regiona u turističkom i kulturnom smislu, treba napomenuti da se u ovom gradu nalaze dve reke Crni i Beli Timok. Ceo ovaj deo istočne Srbije kao zasebna geografska celina je dobio naziv Timočka krajina, upravo po ovim rekama. Kroz ovo područje protiče pet reka sa imenom Timok: Svrljiški, Trgoviški, Crni i Beli. Na kraju, svi oni zajedno tvore jednu reku – Veliki Timok.

Na teritoriji grada Zaječara nalazi se i Grliško jezero. To je veštačko akumulaciono jezero. Njegova površina iznosi 1.1 km², a dubina 20 m. Jezero je nastalo tako što je Grliška reka bila pregrađena 1989. godine kako bi se Zaječar snabdevao pijaćom vodom. Upravo iz tog razloga ne postoje nikakvi objekti oko jezera, niti se po njemu smeju upotrebljavati čamci. Pored toga što se Zaječar snabdeva vodom iz ovog jezera, njime se navodnjavaju poljoprivredna dobra i zadržavaju se nanosi.

Voda u ovom jezeru je čista i bistra.

Zbog izuzetne čistoće, u jednom trenutku je doneta odluka o veštačkom poribljavanju. U Grliškom jezeru se sada mogu naći babuške, karaši, skobalji, šarani, klenovi i deverike.

Ko dolazi u zaječarski kraj, svakako ne sme propustiti da obiđe arheološko nalazište Gamzigrad. Ovo nalazište koje je još poznato i pod nazivom Felix Romuliana u čast majke rimskog cara Gaja Maksimilijana, Romuli, zapravo je nekadašnja carska rezidencija ili palata. Podignuta je u 3-4. veku. Palatu su štitili visoki i snažni bedemi od varvara.

U severnom delu je postojao mali hram koji je imao i svoj žrtvenik, kao i carska rezidencija.

U južnom delu su bile javne prostorije (veliki hram, horeum), kao i zgrade koje su opsluživale rezidenciju. U svim prostorijama se mogu videti očuvane freske, mozaici, štukature. Ovo nalazište je od velikog značaja za našu kulturnu istoriju i od 2007. godine se nalazi na listi UNESCO-a kao deo svetske kulturne baštine.