Reka Pek – zlato, informacije i zanimljivosti
Postoje legende koje kažu da su reku Pek nekada obilazili Argonauti kako bi pronašli Zlatno runo. Veruje se da je hiljadu rimskih robova nekada, uz pomoć ovčijih kožuha, sakupljalo zlatne čestice na obalama ove reke.
Da li je to istina ili ne, ne možemo sa sigurnošću da utvrdimo, ali ono što danas znamo to je da je ova reka dobro poznata istraživačima i ljubiteljima prirode.
Zlatna dolina reke Pek. Čitava oblast u dolini reke Pek je uvek važila za predeo koji je bogat zlatom. Zapisi kažu da je prva prava eksploatacija zlata započela zaista nakon dolaska Rimljana u ove krajeve, naročito za vreme vladavine cara Hadrijana u 2. veku. Kasnije, u srednjovekovnom periodu, ovaj posao su nastavili srpski vladari. Pred kraj 19. veka, za izvlačenje zlata su korišćeni i specijalni bageri.
U selu Neresnica kod Kučeva, 1934. godine, postavljen je drugi po veličini bager na svetu (najveći bager je posedovao nemački kralj u Indiji). Bager u Neresnici je vadio od 25 do 32 kg čistog zlata svakog meseca. Statistika kaže da je do 1955. godine, iz Peka izvađeno i više od 7 tona zlata. U današnje vreme, ljudi vade zlato iz Peka na najtradicionalniji način – ispiranjem. Kažu da ovo rade isključivo iz uživanja i radi zabave. Da bi se tražilo zlato, prvo se moraju nabaviti dve alatke. To su tzv. pralište za ispiranje i tzv. ispitak uz pomoć kog se sakuplja isprani materijal.
Majstori ovog zanata kažu da se ispiranje zlata na tradicionalan način može lako i brzo naučiti. Ipak, u ovom poslu nije ključna veština, nego sreća.
Reka Pek – geografske karakteristike. Izvor reke Pek se nalazi u podnožju planine Crni Vrh, a uvir je kod Velikog Gradišta, gde se Pek spaja sa Dunavom. Ukupna dužina reke Pek iznosi 129 km. Pripada Crnomorskom slivu, a nastaje formiranjem Malog i Velikog Peka. Protok vode reke Pek u proseku iznosi oko 48.5 metara kubnih po sekundi. Često će se naići na naziv Zlatonosni ili Zlatni Pek. To je zbog toga što je u ovoj reci pronađeno zlato.
Najbliži grad pored reke Pek jeste Kučevo. Ova reka protiče kroz Kučevo, pa se spominje u brojnim putopisima, hronikama i zapisima iz ovog kraja. Mnogi istraživači, naučnici i ljubitelji prirode, ostavili su svoja razmišljanja o ovom kraju i njenoj reci. Naravno, takva popularnost reke nije slučajna. Ona potiče od činjenice da je korito reke bogato česticama zlata.
Pošto u okolnim brdima, kao i u Peku, ima zlata, ne tako retko, Kučevo zovu zlatnim gradićem ili gradićem u zlatnoj dolini. U 19. veku, jedan naučnik i putopisac, po imenu Feliks Kanic, ostavio je zapise u kojima kaže da se grad Kučevo nekada nazivao Starozlatija ili Chrisovehia.
Reka Pek protiče kroz 63 km teritorije opštine Kučevo. Problem za vodotok reke Pek predstavlja blizina ogromnih odlagališta jalovine iz Majdanpeka, rudnika bakra i to u njenom gornjem toku. Gradske vlasti Kučeva, Majdanpeka i okolnih mesta, zalažu se za očuvanje prirode ove reke i stalno je nadziru i kontrolišu njen kvalitet.
Iznad naselja Blagojev Kamen reka Pek ulazi na teritoriju opštine Kučevo, a zatim teče kroz Volujsku klisuru dužinom od 20 km. I sa jedne i sa druge strane rečne doline nalaze se bogate šume bukve. Kraj Volujske klisure se nalazi u selu Voluja kod mesta po imenu Krst. Na toj tački, reka Pek se zatim polako širi u Zvišku dolinu. Odatle, Pek teče krivudavo nekih 30 km, izlazi iz Zviške kotline i Kučeva i posećuje Kaonsku klisuru. Posle 13 km dolazi do sela po imenu Lješnica.
Nadalje, od Lješnice, reka Pek ide kroz Braničevo koji je veoma plodan ravničarski kraj, pa je i sama reka Pek ovde ravničarska reka. Tačno na ataru Rabrova, reka Pek zvanično napušta teritoriju opštine Kučevo, a odatle, nakon 20 km toka, konačno ulazi u Dunav.
Važne pritoke reke Pek, koje ona uglavnom dobija u pomenutoj Zviškoj kotlini, jesu Bukovska reka, Gložana, Kučajnska reka i Komša. Ovo su njene leve pritoke. Najduža od njih je reka Komša koja ima 20 km, dok Bukovska reka ima 18, Gložana 14 i Kučajnska 15 km. Na padinama severnog Kučaja izviru desne pritoke reke Pek. To su Dubočka reka, sa dužinom od 15 km, Ševička reka od 12 km, zatim Rakovobarska reka od 12 km, Brodička reka od 14 km i Železnik od 8 km. Rakovobarsku reku zovu još i Dajša.
Reka Pek je bogata ribom, a najviše klenom i skobaljima. Kada je visok vodostaj dosta ribe dolazi iz Dunava, ponajviše bele ribe.
Ispiranje zlata u Peku. Već je bilo reči o tome da je dolina reke Pek oduvek važila za mesto gde se može pronaći zlato. U rimsko doba, kada je vladao car Hadrijan, počele su intenzivne eksploatacije, a nastavile su se i u srednjem veku. Kada se ovaj kraj oslobodio od Turaka, meštani su počeli da obnavljaju eksploatisanje, pa je krajem 19. veka to rađeno pod pokroviteljstvom same države, Kraljevine Jugoslavije.
Pravljeni su posebni bageri za tu namenu. U selu Neresnice, nadomak Kučeva, 30-ih godina pretprošlog veka, postavljen je ogroman bager, jedan od najvećih na svetu u to vreme. Ovaj bager je posedovala akcionarska kompanija pod imenom “Neresnica-Glogovica”. Naravno, većinski vlasnik kompanije bio je kralj Aleksandar Karađorđević lično.
Nažalost, kralj nije doživeo da vidi svoj pogon, jer je ubijen u Marseju, 12. oktobra 1934. godine, a bager je počeo da radi nekoliko dana posle toga. Arhivski podaci kažu da je u to vreme bager vadio oko 30 kg zlata u toku jednog meseca.
Bager je bio u funkciji sve do 1955. godine, a onda je prodat kao staro gvožđe firmi “Otpad” iz mesta Vitez.
Sada, u novo doba, zlato se dobija industrijskim putem, zahvaljujući preradi bakra.
Ipak, i dalje ima zaljubljenika u prirodu. Ovi ljudi vole da na Zlatnom Peku ispiru zlato na tradicionalan način uz pomoć ispitka i prališta. U pralištu postoje pregrade u kojima se zadržava zlato kada se odstrani krupan materijal, a u ispitak se stavlja ovaj pročišćeni sadržaj koji se sakupi u pralištu. Uz pomoć vode se vrši ispiranje, a ispitak uspeva da ukloni otpad i bezvredne metale i minerale, pa na kraju ostaju sitne čestice zlata.
Još uvek se u ovim krajevima čuva tzv. vlaški ispitak od drveta. On je ovalnog oblika i najčešće se pravi od topole ili nekog drugog mekanog drveta.
Savremeni ispirači zlata uglavnom koriste okrugle plastične ispitke.
Svake godine krajem maja, na reci Pek, održava se manifestacija “Homoljski motivi”. U okviru ove manifestacije se promoviše tradicionalna veština ispiranja zlata, pa vični demonstratori pokazuju kako se to nekada radilo.
Arheološko nalazište Kraku Lu Jordan se nalazi na ušću Brodičke reke i Peka. Na ovom arheološkom nalazištu se mogu pronaći dokazi o tome da su Stari Rimljani imali svoje rudnike, ali i livnicu zlata. Pretpostavlja se da je život u ovim krajevima bio razvijen jer su i Nemanjići vadili zlato iz Peka, odnosili ga do Dubrovnika, a odatle ga tovarili na brodove i prodavali daleko odavde.
Najpoznatiji bivši rudnik zlata Blagojev Kamen ime je dobio po jednom pastiru. Ovaj momak je čuvao svoje ovce i išao za stadom kada je slučajno naišao na grumen zlata. Zlato je sačuvao u svojoj kolibi, a onda ga je poklonio jednoj grupi prirodnjaka koji su potražili prenoćište kod njega.
Nakon toga je počelo da se vrši ozbiljnije istraživanje ovog kraja, kao i eksploatacija. Rudnik je osnovan 1902. godine, ali je od 1961. godine zatvoren. Koncesije za ovaj rudnik nekada su imali Feliks Hofman i Đorđe Vajfert, poznati predratni industrijalci.