Planina Ozren i Vodopad Ripaljka – info i zanimljivosti
U jugoistočnom delu Srbije, u neposrednoj blizini Sokobanje i srednjevekovnog utvrđenja Soko Grada, nalazi se planina Ozren, omiljena destinacija planinara i avanturista. Jedna od najšumovitijih planina u našoj zemlji predstavlja i poznato klimatsko lečičište koje je izuzetno bogato ozonom.
Na planini Ozren smeštena su dva specijalizovana lečilišta, jedno za lečenje očnih i drugo za lečenje plućnih oboljenja. Za to su zaslužne specifične krakteristike ove planine poput idealne nadmorske visine, bogatstvo zelenila prirode, svežina borovih šuma, kao i ruža vetrova, specifična zbog veoma povoljnog strujanja i mešanja više vazdušnih struja.
Nema industrijskog zagađenja, samo čista, netaknuta priroda tako da je sam boravak u ovom kraju izrazito blagodetan za telo i duh.
Planinu Ozren s pravom nazivaju „prirodna fabrika vazduha“. Sve ostale bolnice Sokobanjskog okruga su takođe pod blagodetnim uticajima ove planine.
Specijalizovana bolnica Ozren počela je sa radom davne 1935. godine.
Postepeno je širila svoje kadrove i specijalizovala se za više oblika bolesti, pa se 1956. godine, pored već postojećih odeljenja za lečenje plućnih oblika tuberkuloze, otvaraju i odeljenja za lečenje tuberkuloze, očiju i drugih hroničnih oboljenja vida. Nakon desetak godina otvaraju se i internistička služba, oftamološka, fizijatrijska, neuropsihijatrijska, stomatološka…i druge službe.
I do dan danas bolnica je nastavila da raste, prati razvoj medicine opremajući se savremenim aparatima ne bi li na što bolji način pomogla svojim posetiocima da poboljšaju zdravlje. I pored ulaganja u proširenje vrsta usluga koje pruža i dalje je ostala vodeća bolnica u lečenju tuberkuloze pluća.
Osim svog izuzetno povoljnog uticaja na zdravlje, planina Ozren je idealno mesto i za planinare i avanturiste, sve one koje žele krenuti u pohod osvajanja Leskovika i pritom uživati u predivnim pejzažima koje je priroda izvajala, kao i pogledu na Sokobanjsku kotlinu.
Najviši vrh ove planine je Leskovik i doseže visinu od 1118 m. Na Ozrenu se nalazi i veliki broj infrastrukturno uređenih izletišta, a pored njih i nekoliko značajnih kulturno – istorijskih spomenika i zaštićenih dobara prirode.
Na turističkoj mapi jugoistočne Srbije i u opšte cele Srbije, svojom posebnom lepotom i uređenošću izdvajaju se sedeća izletišta: izletšte Ozren, izleište Kalinovica i vodopad Ripaljka. Smeštena su u živopisnom krajoliku u blizini ribnjaka i sa izdašo opremljenim parking prostorom.
Tu su i sportski tereni, drveni stolovi i klupice, a i nekoliko ugostiteljskih objekata za one koji nisu ljubitelji piknika i nošenja korpi sa hranom.
Do izletišta Kalinovica može se stići preko Ozrenske livade, preko staze koja prolazi tuda. Ove livade su usled svojih predivnih pejzaža i jedinstvenog prirodnog ambijenta zaštićene kao predeli izuzetnih odlika. Jedinstven u Srbiji ovde je smešten i vodopad Ripaljka.
Predstavlja prvi spomenik prirode koji je zaštićen na teritoriji Srbije (1948. godine). U tadašnje vreme, prema navodima Jovana Cvijića, ona je predstavljala najviši vodopad. Kulturni spomenici na planini Ozren, koji su od izuzetnog značaja, jesu srednjovekovna tvrđava Soko Grad, po kojoj je Sokobanja dobila ime, kao i manastir Jermenčić.
Soko Grad je jedna od najposećivanijih turističkih atrakcija u ovim krajevima.
Manastir Jermenčić, koji postoji od davne 1392. godine, su prema predanju sagradili Jermeni, kaluđeri koji su ovde, na zelenom Ozrenu, pronašli utočište pred najezdom Turaka. Manastir su posvetili svetom Arhangelu Gavrilu i svetom Arhangelu Mihailu. Nažalost, nakon nekog vremena Turci ih ipak pronalaze i opljačkavši manastir na kraju ga spaljuju. Kaluđeri su uspeli da se spasu i pobegnu na Frušku Goru.
Ostaci ovog manastira otkriveni su tek u 19-om veku i na njegovom mestu se podiže crkva od kamena.
Do današnjih dana ovaj Božiji hram preživeo je više rekonstrukcija. Jedino što je preostalo od ruševina nakon razaranja jeste jedan bronzani pečat romboidnog oblika na kom su sa jedne strane motivi istočnjačke šare, a sa druge strane lik svetog Arhangela.
Postoji još jedna priča o ovom manastiru po kojoj je ona zapravo zadužbina despota Stefana Lazarevića, a podigli su ga Sinati, odnosno grčki monasi. Vrednost ovog manastira se ne menja koja god od ovih dveju priča da je istinita. Ušuškan u prekrasnoj prirodi, u njegovoj blizini se nalazi čak osam izvora planinske pitke vode.
Legende i predanja koja se vežu za Ozren su dodatne zanimljivosti koje doprinose čarima ove planine. Ovde se nalazi takozvani „kamen ljubavi“ za koji meštani pripovedaju da su se kraj njega sastajali, a na kraju i zaljubili čuveni hajduk Veljko i njegova draga Čučuk Stana.
Danas ga posećuju zaljubljeni parovi da bi na njemu razmenili poljupce i time osigurali doživotnu ljubav. Lako ga je naći, s obzirom da je neobično postavljen na sred polja, romantično i bajkovito.
Zelenilo koje je melem za oči, osvežavajući miris šume, kao i cvrkut ptica koji ispunjava nebo dovoljno je da vam izmami osmeh uživanja na lice i natera vas da posetite ovu predivnu planinu, njegov kamen ljubavi, bilo da ste srećno zaljubljeni u nekoga ili jednostavno srećni, neću reći sami, jer niko nije sam, uvek su tu porodica i prijatelji sa kojima se sreća deli.
Nedaleko od ulaza u park Specijalne bolnice, na svega par desetina metara, nalazi se vodopad Ripaljka.
Nastaje od rečice Gradašnice koja se uliva u reku Moravicu ispod Sokobanje i spada u akumulativne vodopade.
Sastoji se od jedanaest odseka, a najviši među njima je visok 11 metara i poznat je kao Velika Ripaljka. Ispod njega se nalazi jedan manji od 5 metara, a ostali su još manji, od 0,5 – 2 metara. Od bujne vegetacije koja ih okružuje gotovo se i ne vide.
Ukupna visina svih odseka iznosi 40 metara. Ime je dobio na osnovu reči ripati što je narodni izraz za skakati, pa voda ripa odnosno voda skače.
Jednu od najomiljenijih atrakcija posetilaca Sokobanje najbolje je posetiti početkom proleća, jer usled topljenja snega i kiše povećava se količina vode koja pada, pa je vodopad još atraktivniji i veličanstveniji.
Naravno i u ostalim godišnjim dobima vodopad je podjednako lep i vredan posete.
Prostor oko njega je lepo uređen, poput izletišta, omogućavajući posetiocima da budu koji korak bliži vodopadu i da osete zalutale, razigrane kapljice na svojoj koži. Na samom vrhu vodopada nalaze se klupe i stolovi za sedenje, kao i kamena ognjišta za loženje vatre.
Do samog vodopada spuštate se strmom stazom koja pored ima obezbeđen drveni rukohvat.
U podnožju je izrađen drveni plato sa prostorom za odmor i , naravno, klupama. Ovde je temperatura niža za koji stepen i možete osetiti svežinu koju stvara brzina vodopada, kao i relaksantno dejstvo kapljica vode koje uspevaju povremeno da vas pokvase.
Ovo stvaranje kapljica vode poznato je kao Lenardov efekat i ono povećava koncentraciju negativnih jona, koji predstavljaju pravi eliksir za organizam. Ispod samog vodopada, sa njegove leve strane, može se videti otvor pećine u steni od bigra. Ova pećina nije dovoljno ispitana, ali po rečima onih koji su ulazili u nju prostire se nekoliko desetina metara.
Nekoliko manjih vodopada se može naći u produžetku rečnog toka i do njih se može doći stazom koja prati tok reke. Još dve male pećine možete naći ako krenete desno, preko mosta od drveta, ograđenom strmom stazom.
Ako produžite stazom uzbrdo ponovo ćete se naći iznad vodopada, a ako nastavite desno, nekih 17 metara , doći ćete do suvog rečnog korita koje takođe krasi vodopad kada su velike vode.
U blizini vodopada pruža se vertikalna, visoka stena na kojoj se nalaze ostaci utvrđenja koji je u narodu poznat kao Totomorov grad.
Da bi ste videli druge ostatke grada morali biste se popeti iznad zgrade sa dimnjakom, odnosno kotlarnice.
Do ovog vodopada se može doći redovnim autobuskim linijama iz Sokobanje, kolima ili drugim prevoznim sredstvom, a može i pešaka što će predstavljati malo dužu, ali zdravu šetnju od 5 km.
Postoji Ozrenski put koji praktično kreće od zgrade opštine ili pešaka preko takozvanih „Belih voda“ što predstavlja dosta kraći put iliti bolje stazu, koja vodi od naselja Podina, a počinje kod sokobanjskog groblja.
Ako krenete pešaka, bilo kojom pešačkom rutom, jedno je sigurno, a to je da ćete uživati u blagodetima vazduha sa Ozren planine, kao i predivnom zelenilu i prirodi u opšte.
Pre nego što je postao zaštićen, ovaj vodopad je bio predviđen kao glavni adut hidrocentrale u želji da se njegova snaga iskoristi ne bi li snabdeo strujom obližnju bolnicu na Ozrenu. Pravio se projekat, smišljali su se planovi, polazivši od činjenice da pad vode na ovom vodopadu može davati od 4 do 6 kWh električne energije.
Vršena je potrebna nabavka materijala poput generatora, potrebnih cevi, slavina… i drugih potrepština, te su i započeti prvi radovi poput izgradnje malog turbo – pogona, iskopavanje temelja za malu branu koji bi služili za regulisanje puštanja vode u cev…
Prethodno izvršeni proračuni potvrdili su da bi ova hidrocentrala bila rentabilna, odnosno unosna i isplativa.
Centrala je trebalo da počne sa radom 15. septembra 1947. godine, međutim do toga nikada nije došlo jer je Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti NR Srbiji doneo rešenje o zaštiti male i velike Ripaljke kako bi se sačuvala naučna, estetska i prirodna retkost u ovim krajevima.
Po nalogu koji je bio izrečen od strane Zavoda, hidrocentrala je morala biti porušena do 1. maja 1950. godine. Što se tiče problema snabdevanja strujom bolnice Ozren, to pitanje je bilo rešeno priključivanjem iste na mrežu dalekovoda.
Srećne okolnosti koje su se tada zbile omogućile su nam da sada uživamo u gracioznom skakanju ove vode ušuškano u prirodi koja samo doprinosi veličanstvensoti prizora.
Interesantno je to, da uprkos zaštiti koju vodopad Ripaljka ima, on često preko leta presuši jer Sokobanja i Ozren imaju problema sa snabdevanjem vode.
To dovodi do toga da se vodopadu uskrati biološki minimum i samim tim dolazi do nestanka vododpada. Mnogi posetioci u tom periodu bivaju razočarani uskraćenim uživanjem na jednom od najlepših vodopada koje Srbija ima.
Stoga se nadamo da će se i ovaj problem na pravi način rešiti, kao ne tako davne 1947. godine, i omogućiti posetiocima tokom cele godine zadovoljstvo posećivanja ovog krasnog spomenika prirode.
