Najveći vulkan na svetu – Top 5 najvećih

Čuda prirode nas nikada neće ostaviti ravnodušnim, posebno kada je reč o fenomenima i pojavama koje su velike i impresivne van našeg poimanja. Od kada je čovek naselio planetu zemlju i pošao u otkrivanje opčinjavajućih i nepoznatih staza sveta divljine, stalno je nailazio na mesta i prizore koje je teško opisati bilo kojim ljudskim jezikom. Možda baš zbog toga čovek uživa u merenju, pravljenju spiskova i raznih statistika o stvarima nedokučivim i fantastičnim, a koje se nalaze u našem okruženju.

Tako je čovek vekovima radio na razvijanju tehnologija i veština kojima će ‘premeriti’ naš svet, kao da mu time u isto vreme odaje neizrecivu počast i hvalu i nastoji da ga na izvestan način obuzda, u prikrivenom strahu od ćudesne prirode, veće i moćnije od njega samog.

Vulkani su sigurno nešto što čoveka fascinira od davnih vremena; od prvih ljudskih naseobina, kada nauka još uvek nije dosegla nivo razvoja kojim bi mogla u većoj meri proučiti interesantne fenomene u svetu oko nas i dati im razložna, racionalna objašnjenja, do današnjeg dana, kada se čini da je skoro svaka stopa Zemlje nekako markirana i dotaknuta čovekovom rukom.

No, impresivna moć dubokih i zlokobnih, a istovremeno veličanstvenih tajanstva magme koja ključa u utrobi zemlje izaziva i strah i divljenje i omiljeno je polje istraživanja avanturista, naučnika, aktivista koji se brinu o životnoj sredini i očuvanju planete, te brojnih organizacija čiji je cilj bezbednost čoveka i pravovremeno reagovanje u slučajevima velikih prirodnih katastrofa, kakve mogu da izazovu vulkanske erupcije.

NAJVEĆI VULKANI SVETA

Formirani od slojeva lave, gorostasni vulkani mogu da se kriju u tajanstvenim dubinama morskog dna ili da se uzdižu iznad krajolika. Džinovske kupaste strukture koje su svačija prva asocijacija na vulkane u mnogim slučajevima su nežni divovi, odnosno takozvani vulkani-štitovi, široke, relativno niske strukture formirane gotovo u celosti od viskoznog tkiva lave. Visoki, eksplozivni vulkani obično uništavaju sami sebe razornim erupcijama.

Načiniti listu najvećih vulkana na svetu je možda malo škakljiv posao, budući da se oni mogu rangirati prema različitim karakteristikama, uključujući površinu, visinu, zapreminu i tako dalje. Mi ćemo ove čudesne divove poređati na osnovu njihove pretpostavljene zapremine, kao jedne od najinteresantnijih osobina vulkana, koja ima i direktan uticaj na predviđanja i očekivanja njihove aktivnosti, pa time i posledica po ljudski svet.

1. Masiv Tamu

Masiv Tamu je nedavno otkriven vulkan, koji počiva na dnu Pacifika. Svoje vodeće mesto na listi je zaslužio impresivnom zapreminom od čitava 2.5 miliona kubnih kilometara. Za njega niko nije znao sve do septembra 2013. godine, kada su istraživači uočili da je Tamu zaseban vulkan, deo vulkanskog platoa Šatski, u regiji koja se proteže 1 600 km istočno od Japana. Merenjem je utvrđeno da je Tamu veći od bilo kog vulkana do tada otkrivenog na svetu. No, uprkos njegovoj zavidnoj zapremini, Tamu je visok tek oko 4 km, što je prosečna visina štitastih vulkana na planeti Zemlji. Osim toga, Tamu je ugašeni vulkan; njegova poslednja erupcija se dogodila pre 144 miliona godina.

2. Mauna Loa

Mauna Loa je u trci sa masivom Tamu, kada je reč o rangiranju najvećih vulkana na svetu prema zapremini. Ogroman okeanski vulkan, Mauna Loa je jedan od pet živih vulkana havajskih ostrva. Njegova poslednja erupcija je bila 1984., a u poslednjih 170 godina ovaj vulkan je izbacio velike količine lave 33 puta. Geolozi pretpostavljaju da je bilo potrebno oko milion godina da se formiraju Havaji, od prvog trenutka kada je lava izbila kroz pacifičko dno i kreirala ostrva koja znamo danas. Mauna Loa ima zapreminu od 40 000 kubnih kilometara.

3. Kilimandžaro

Zadivljujuća planina Kilimandžaro je i najpoznatiji afrički vulkan. Uspavani div je zapravo kompozit tri vulkana koji se uzdišu nad predelima tanzanije i Kenije. Kilimandžaro je takozvani uspavani vulkan, kupasta vulkanska strato formacija. Poslednju veliku erupciju je imao pre 360 000 godina, ali manji krateri na njegovom vrhu su mlađi od 10 000 godina. Zapremina Kilimandžara je 4 800 kubnih kilometara.

4. Sijera Negra

Poznato ostrvlje Galapagos danas postoji zahvaljujući delovanju aktivnih vulkana. Sijera Negra, jedan od najvećih vulkana Galapagosa, izbacio je iz sebe stub vulkanskog pepela visok 7.5 kilometara, 2005. godine. Zajedno sa havajskim Mauna Loa, Sijera Negra je jedan od nekoliko vulkana koji su izgradili ostrvo Izabela, najveće ostrvo arhipelaga galapagos. Vulkan je bio eruptivan više od 60 puta od kada ga je Čarls Darvin posetio, za nas davne 1835. godine. Sijera Negra ima zapreminu od 580 kubnih kilometara.

5. Ičinski

Udaljen i brdovit Ičinski je jedan od najvećih aktivnih vulkana ruskog poluostrva Kamčatka, od ukupno 29 vulkana. Prekriven glečerima i novijim slojevima lave, formiran je kao stratovulkan. Razorne erupcije u poslednjih 10 000 godina izbacile su fragmente lave bar 15 kilometara daleko od kupe Ičinskog. Znaci poslednjih erupcija, smrtonosni potoci blata i otopljenog leda, snega i vulkanskog materijala ispunjavaju dolinu ispod vulkana. Veličanstveni Ičinski ima zapreminu od 450 kubnih kilometara.