Koliko ima kontinenata na svetu i koji su?

Moderna astronomija, napredna u pogledu razvoja tehnologije i otkrića u čitavom kosmosu za koji znamo, još uvek nije uspela da pronađe planetu tako raznoliku u svojoj prirodi, kao što je naša Zemlja, dom miliona različitih živih organizama.

U bespućima svemira, među milijardama i milijardama drugih zvezda i planeta, Zemlja je tek igla u plastu sena, no za nas, mala ljudska bića, ona je prostrani i veoma šarenolik dom. Prostor na kome obitavamo sačinjen je od zemljišnih masiva koje nazivamo kontinentima i velikih vodenih prostranstava, okeana.

No, Zemlja nije oduvek izgledala ovako kako je danas vidimo; milionima godina davno, zemljino tlo je predstavljala ogromna zemljišna masa sa jednim velikim okeanom koji ju je okruživao. Vremenom se taj pra-kontinent podelio, a vode su ispunile prostore između njegovih delova. Tako je nastalo današnjih 7 kontinenata i 5 okeana.

KONTINENTI SVETA

Zapravo, tačan odgovor na pitanje o broju kontinenata bi glasio da Zemlja ima ‘neke’ ili ‘nekoliko’ kontinenata, pošto postoji više različitih sistema njihovog klasifikovanja i pobrojavanja.

Uglavnom, brojke se kreću između 5 i 7 kontinenata, uzimajući u obzir različite kriterijume njihovog svrstavanja pod sam pojam kontinenta. Navodimo primere nekoliko najčešćih klasifikacija kontinenata na Zemlji.

• 7 kontinenata: Evropa, Azija, Afrika, Severna Amerika, Južna Amerika, Australija i Antarktik;
• 6 kontinenata: Evroazija, Afrika, Severna Amerika, Južna Amerika, Australija i Antarktik;
• 6 kontinenata: Evropa, Azija, Afrika, Amerika, Australija i Antarktik;
• 5 kontinenata: Evropa, Azija, Afrika, Amerika i Australija;
• 4 kontinenta: Afrika-Evroazija, Amerika, Australija i Antarktik;

Tačan broj kontinenata na Zemlji je predmet stalne debate u raznim krugovima ljudskog društva. Broj kontinenata u raznim modelima zavisi od samog kriterijuma klasifikacije; počev od modela baziranih na geopolitičkim osnovama, pa do geoloških kriterijuma koji se tiču same prirode zemljinog tla, načina njegovog formiranja i tako dalje.

Sistem koji navodi ‘sedam veličanstvenih’ je ipak najviše u upotrebi, te ćemo se i mi držati ovog modela, koji možda na najraznovrsniji način opisuje veličanstvenu raznolikost planete Zemlje.

1. Evropa

Evropa je pretposlednji kontinent po svojoj veličini i i pokriva najzapadniji deo ogromnog evroazijskog masiva. Evropa opuhvata oko pedeset zemalja i treća je najnaseljenija površina na planeti, posle Azije i Afrike. Evropa se od Azije odvaja linijom reke Ural, planine Ural, Kaspijskim morem, Kavkazom i vodenim putevima koji spajaju Crno i Egejsko more. Okružena je Severnim ledenim i Atlatskim okeanima i Sredozemnim i Crnim morem. Evropski kontinent se smatra kolevkom Zapadne kulture, počev od drevne i mudre Stare Grčke, preko razvoja i preporoda XV veka, te velikih pohoda i kolonijalnih dostignuća vekovima potom, sve do savremene istorije i doba Evropske Unije.

2. Azija

Azija je najveći kontinent na svetu i istovremeno najnaseljenije područje na Zemlji. Prostire se najvećim delom na severnoj i istočnoj hemisferi, a dom je nekim od najstarijih civilizacija na planeti. Granice Azije u geografskom smislu nisu precizirane; zajedno sa evropskim tlom, ona čini ogromno prostranstvo Evroazije, negde klasifikovano i kao celoviti kontinent. Okružuju je Sevreni ledeni, Indijski okean i Pacifik. Azija je znana po izrazito velikoj raznovrsnosti u pogledu prirodnih lepota, kultura, državnih sistema, ekonomija, nacionalnosti i istorijske pozadine.

3. Afrika

Afrika je drugi najveći kontinent na svetu; kada biste je pogledali na realnoj, ravnoj mapi, shvatili biste da je afričko tlo mnogo veće nego što deluje na globusu. To je ogroman kontinent, kolevka ljudske vrste i dom za milijardu ljudi. Tamo su pronađeni neki od najstarijih fosilnih ostataka Homo sapiens-a, a danas na afričkom tlu živi izrazito veliki broj ugroženih vrsta. Sredozemno more zapljuskuje njene severne obale, na jugoistoku je Indijski okean, na severoistoku Suecki kanal i Crveno more, dok se na zapadu nalazi prostranstvo Atlantika. Zanimljiv je podatak da Afrika važi i za najmlađi kontinent na svetu; oko 50% njenih stanovnika je mlađe od 19 godina.

4. Severna Amerika

Severna Amerika se u potpunosti nalazi na severnoj  i zapadnoj Zemljinoj hemisferi, okružena Severnim ledenim, Atlantskim okeanom, Pacifikom, Karipskim morem i Južnom Amerikom. Po površini se nalazi na trećem mestu na listi, a po populaciji na četvrtom. Najveći deo severnoameričkog tla zauzimaju Kanada, Sjedinjene Američke Države; Grenland i Meksiko. Jedno od pitanja oko kojih nema saglasnosti tiče se ogromnog prostranstva Grenlanda i pitanja zašto se on ne smatra zasebnim kontinentom, već ostrvom, kada se u obzir uzme da je Australija klasifikovana kao kontinent.

5. Južna Amerika

Južna Amerika se u celosti nalazi na zapadnoj hemisferi i gotovo čitavom površinom na južnoj. Ovaj kontinent je izrazito raznolik u pogledu geografije i prirodnih prostranstava. Neke od najimpresivnijih prirodnih lepota nalaze se baš u Južnoj Americi; čudesni Anđeoski vodopadi u Venecueli, veliki Amazon i sva njegova prostranstva kišnih šuma, pustinja Atakama i druga čudesna mesta se nalaze na južnoameričkom tlu. Kulturološki i etnički obuhvata ‘miks’ evrpskog i nativnog nasleđa, a najnaseljeniji delovi zemlje su sam zapad i istok. Takođe je dom i za brojne egzotične i jedinstvene biljne i životinjske vrste.

6. Australija

Australija je jedinstveni kontinent-država. Ona je najmanji od sedam kontinenata, a zbog svoje jedinstvenosti i izolovanog položaja često se naziva i kontinentom-ostrvom. Ovaj kontinent je jedno od najmanje naseljenih mesta na svetu, ali je zato izrazito bogata u prirodnom smislu. Dugo je bila naseljena tek nativnim aboridžinskim stanovništvom, pre nego što su došli prvi britanski naseljenici. Zvanično je poznata kao Australijski Komonvelt i spada u zemlje Okeanije. Obuhvata čitavu Australiju, ostrvo Tasmaniju i brojna mala ostrva u okruženju.

7. Antarktik

Ledeni Antarktik je najjužniji od svih kontinenata, a na njemu se nalazi i Južni pol. Uglavnom je sačinjen od ogromnih, trajnih glečera i predstavlja jedno od najnegostoljubivijih mesta na planeti. Ima populaciju od nešto manje od 5000 stanovnika, a tamo živi tek nekoliko životinjskih i biljnih vrsta. To je najhladnije tlo na zemlji, čijih je 98% prekriveno ledom debljine skoro dva kilometra. Možda niste znali, ali ledeni Antarktik je zapravo čak dva puta veći od čitave Australije.