Gružansko jezero – informacije i zanimljivosti

Granice Šumadije su Dunav i Sava na severu, Velika Morava na istoku, Zapadna Morava na jugu i Ljig i Kolubara na zapadu Srbije.

Ovaj kraj je poznat po svojoj prirodnoj lepoti, po plodnom zemljištu i iskrenim i veselim ljudima. Najveći grad u Šumadiji je Kragujevac.

Najviša planina u Šumadiji je Rudnik. Na ovoj planini se nalazi osam vrhova koji imaju preko 1000 m nadmorske visine.

Od svih njih najviši je Cvijićev vrh ili Veliki Šturac. Planina je svoje ime dobila po brojnim rudnicima, odnosno kopovima i rudarskim oknima koji su nekada, u prošlosti, postojali. Kako kažu arheološka istraživanja, Rimljani su bili verovatno prvi rudari u ovom kraju.

Srednji vek je bio obeležen vladavinom kralja Dragutina. On je na Rudniku napravio kovnicu novca u kojoj su se kovanice ispisivale ćirilicom. Ljudi su se, pored rudarstva bavili i trgovinom i zanatstvom.

Planina Rudnik je bila bogata hrastom, javorom i bukvom. Po njoj teku rečice Lepenica, Srebrenica, Zlatarica i Jasenica – rečice koje dodaju draž lepoti šumovite planine.

U Šumadiji se nalaze i Gledićke planine. Najviši vrh ovih planina je Samar koji ima 922 m. Na Gledićkim planinama ima puno prostranih pašnjaka, gustih šuma, divljači, rudnih bogatstava i divnih dolina Ždraljice, Lepenice, Dulenske, Grošničke i Pčeličke reke.

Jedan od najlepših srpskih srednjovekovnih manastira – Kalenić – nalazi se nadomak Gledićkih planina.

On je posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice, a podignut je u XV veku. Freske u ovom manastiru predstavljaju jedan od najvažnijih spomenika naše nacionalne kulture, zbog toga što prikazuju raskošan moravski stil.

Već godinama unazad, u ovom manastiru se održava sabor “Prođoh Levač, prođoh Šumadiju” na kome se mogu videti naši narodni običaji, narodna nošnja, muzika i igra.

Šumadijski kraj je bogat vinogradima. Ovde se nalaze poznati podrumi kao što su Radovanović, Aleksandrović i Kraljev podrum kraj Topole.

U Orašcu je podignut Prvi srpski ustanak, 1804. godine. U čast vožda Karađorđa i drugih velikih junaka srpske istorije, danas je podignut lep istorijski kompleks koji turisti mogu da obiđu.

Brdo Oplenac je vrlo značajna tačka u ovom kraju, ali i u celoj Srbiji. Na vrhu Oplenca se nalazi Mauzolej kraljevske dinastije Karađorđević i Hram Svetog Đorđa. Crkva i mauzolej su prelepa zdanja koja turisti stalno obilaze.

Blizu Aranđelovca, ispod planine Bukulje, nalazi se prelepa Bukovička banja. U banji postoji lekovita mineralna voda, blato i specijalizovana bolnica za rehabilitaciju. Pacijenti i turisti dolaze da leče gastrointestinalne probleme, pankreas i respiratorni sistem.

U poslednje vreme, jedno od najprivlačnijih mesta u ovom kraju jeste Gružansko jezero koje se nalazi blizu Knića.

Gružansko jezero – nastanak i karakteristike

Gružansko jezero je jezero na reci Gruži nadomak Knića. Ovo jezero je nastalo veštačkim putem, odnosno pregrađivanjem reke Gruže. Brana se gradila u periodu od 1979. do 1981. godine i tada je

Gruža, koja je reka vrlo bogata vodom, napravila ovo divno jezero koje po njoj i nosi ime.

Brana je betonsko-lučna i napravljena je pored mesta koje se zove Pajsijevići. Akumulacija je višenamenska, a završena je 1983. godine. Pre svega, brana je napravljena da bi se Kragujevac, Kraljevo i sela u okolini snabdevali vodom.

Statistika kaže da više od 300.000 građana koristi vodu koja potiče odavde.

Pošto je nastanak akumulacionog jezera podrazumevao i drugačiju okolnu infrastrukturu, uskoro je izgrađen most kako bi se saobraćaj nesmetano odvijao. Ovaj most se nalazi na putu M-23 (magistralni pravac Kragujevac-Čačak).

Dužina Gružanskog jezera (na najdužem delu) iznosi 10 km. Njegova maksimalna širina ide od 0.3 do 2.8 km. Površina jezera je 9 km², a prosečna dubina 6.5 m. Jezero je maksimalno duboko 35 m. Ukupna zapremina jezera iznosi 0.0645 km³.

Kada se dogodilo potapanje, tom prilikom se formiralo nekoliko uvala i rtova, pa je obala Gružanskog jezera zbog toga fino razuđena.

Inače, sama obala je vrlo pristupačna, niska. Tu su livade, nisko listopadno žbunje i šumarci. Na obali koja je bliža Kniću nalaze se ponegde kameniti odseci, pa je tu obala manje pristupačna u odnosu na drugu stranu.

Bliže samoj brani, jezero je široko od 100 do 500 m, a severna strana jezera je široka od 1000 do 2000 m.

Kada se leti dešavaju niski vodostaji, onda obalska linija ima dužinu od 39 km. Kada je vodostaj visok, onda obalska linija iznosi negde oko 42 km.

Dubina akumulacije jezera nije velika, jer je oko 80 % akumulirane vode na dubini od 10 m.

Jezero ima nekoliko pritoka. Naravno, najveća pritoka jeste Gruža, ali su tu i Ćurevac, Boračka reka i Panjevac. U vrelim letnjim mesecima, potoci Panjevac i Ćurevac obično presuše.

Ovakav balans vode, potom priliv otpadnih voda iz okolnih naseljenih mesta, kao i potrošnja, ubrzavaju eutrofikaciju.

Tokom zime se vrlo retko dešava da površinu vode prekrije led.

Fauna Gružanskog jezera

Na Gružanskom jezeru žive mnoge ptice. Ovo jezero je veoma važno zbog toga što je stanište tokom selidbe domaćih i stranih vrsta ptica.

Na jezeru zimi žive određene vrste gusaka, zbog toga što je jezero na njihovom putu migracije (moravsko-vardarski put).

Zna se da ovde ima oko 78 različitih vrsta ptica, od toga se čak 25 vrsta ovde gnezde.

Kada je u ptanju ihtiološko bogatstvo jezera, zna se da u Gružanskom jezeru živi mnogo korisnih vrsta ribe.

Tu su smuđ, pastrmka, babuška, deverika, štuka, šaran, som, bandar i beovica. Ribolovci iz okoline, ali i iz ostalih krajeva Srbije, vole da dođu na ovo jezero.

Često se održavaju i ribolovačka takmičenja.

Turistički potencijal Gružanskog jezera

Gružansko jezero još uvek nije dovoljno eksploatisano u turističkom smislu. Takođe, o ovom jezeru se ne govori puno u medijima, niti se zaduženi za ovaj deo turizma bave istraživanjem koje bi pomoglo da se podigne nivo interesovanja.

Naravno, Gružansko jezero jeste jedna od mnogih lepota koje se nalaze u šumadijskom kraju. Nije ni čudo što ga ponekad zovu šumadijskim morem jer u celoj Šumadiji ne postoji veća vodena površina.

Vazduh oko jezera je čist, priroda je divna, pa ljudi mogu na više načina uživati: mogu šetati, kupati se u letnjim mesecima, loviti ribu, veslati.

Do Gružanskog jezera se lako stiže, a položaj mu je idealan. Blizu jezera su Kragujevac i Knić, pa turisti mogu imati sadržajne izlete ako se odluče da ostanu nekoliko dana u ovom kraju.

Za sve ljubitelje ribolova Gružansko jezero je idealna destinacija. Dozvolu za ribolov možete izvaditi u

Turističkom savezu opštine Knić. Kao što smo rekli, u jezeru ima dosta ribe, pa možete loviti beovicu, šarana, smuđa, štuku, babušku i bandara. Iskusni ribolovci iz ovog kraja predlažu da šarana lovite na mestu gde se Boračka reka uliva u jezero.

Ako želite da lovite babuške, onda je najbolje da to radite štapom. Gornji plitki deo jezera, kao i sredina jezera su najbolja mesta za to. Napominjemo da je zabranjeno pecati iz nekog plovnog objekta ili iz čamaca.

Statistika i zabeleženi uspesi ribolovaca kažu da su se u Gružanskom jezeru lovili somovi od sto kilograma i šarani od dvadeset i pet kilograma. Mogu se upecati i babuške teške dva i po kilograma, pa i više.

Oko jezera se nalaze uređene staze, puteljci i putevi, pa svi koji vole da džogiraju, voze bicikl ili šetaju, mogu da nađu svoju omiljenu stazu.

Stanovnici u okolini izdaju privatni smeštaj, pa ko želi da ostane duže na Gružanskom jezeru i uživa u ovoj lepoti, može iznajmiti sobu, apartman ili vikendicu na obali.

Blizu Gružanskog jezera se nalazi hotel Ravni gaj. Ovaj hotel ima dugu tradiciju, a do njega se lako stiže. Ako krenete iz Beograda, autoputem Beograd-Niš, hotel ćete naći na 153. kilometru. Ukoliko idete starim putem (avalskim), onda ćete na hotel naići na 133. kilometru.

Ko se odluči za autoput, treba da dođe do izlaza kod Batočine, isključi se i krene asfaltiranim putem ka Batočini. Posle raskrsnice, nailazi se na put koji ima četiri trake i koji vodi do Kragujevca. Od Kragujevca do hotela Ravni gaj ima 13 km.

Najbolje je da na ulazu u Kragujevac, pored Metroa (koji ostaje desno od vas), nastavite pravo i pratite oznake puta za Kraljevo. Nakon izlaska iz Kragujevca, posle desetak kilometara, naići ćete na hotel.

Ako se smestite u hotelu Ravni gaj, onda, pored Gružanskog jezera možete obići i nekoliko znamenitosti u okolini. Predlažemo obilazak Spomen parka Kragujevački oktobar (Šumarice), Šumaričkog jezera, avantura parka u Kragujevcu ili obilazak tržnog centra Plaza.

Avantura park pored Šumaričkog jezera je novo mesto za zabavu kako dece, tako i odraslih. U parku postoje instruktori sa opremom koji će vam pomoći.

Ovo zanimljivo i atraktivno mesto se nalazi u borovoj šumi i zauzima površinu od 800 m². Deca, uz pratnju roditelja mogu koristiti prvi nivo parka gde prepreke ne prelaze 1-2 m visine. Za starije avanturiste je napravljen drugi nivo parka, gde su prepreke visoke i po 7 do 8 metara.

Na raspolaganju su viseći burići, viseći most koji nema rukohvate, penjački zid sa rupama, zip lajn, sajle i lijane, itd.

Ovaj park radi u sezoni (na proleće i na leto) od 11h do 20 h.

Za one koji vole eleganciju, komfor i moderno uživanje, preporučujemo restoran My Soul. Ovaj restoran se nalazi na obli Gružanskog jezera. Ambijent restorana je izuzetno prijatan i nudi sve udobnosti bilo da dolazite poslovno, radi odmora ili porodično. U sklopu My Soul Resort-a imate restoran, bazen, sobe i apartmane.

Ulaznica za bazen košta 800 dinara, a u tu cenu su uključeni i suncobran, ležaljka i peškir.