Jezero Gazivode – informacije i zanimljivosti

Jezera u Srbiji nisu brojna, i možda nisu tako veličanstvena kao u susednim državama, ali se Srbija svakako može pohvaliti i ovih prirodnih lepotama.

Jezero Gazivode je svakako jedno od njih i ima puno razloga zašto posetiti baš ovo jezero koje se nalazi na teritoriji opština Zubin Potok i Tutin.

Osnovne informacije o jezeru

Jezero Gazivode danas ima veliki istorijski ali i politički značaj za Srbiju. Ovo jezero ima i složen i veoma zanimljiv tok stvaranja tokom kojeg je pod vodom otišlo čak četrnaest sela, ali i veliki broj grobalja i duhovnih kuća i crkava. Ispod vode su ostale i dvor koje je pripadao Jeleni Anžujskoj.

Zbog izgradnje jezera Gazivode veliki broj Srba je moralo da se iseli, a njive, kuće i zemljišta su ostale pod vodom, zauvek.

Nastanak jezera Gazivode

Gazivode je veštačko jezero koje je izgrađeno usled potreba za funkcionisanje hidroelektrane Gazivode. U vlasništvu je Elektroprivrede Srbije i ostvaruje prihod od nekoliko desetina miliona evra. Pored hidroelektrane i jezera, celokupnom sistemu pripadaju i trafostanicu i kanal kao izvor energije za Kosovo i Metohiju kada je reč o vodosnabdevanju. Kanal služi za hlađenje reaktora u obližnjoj elektrani Obilić. Jezero služi da bi ljudi koji žive na severu Kosova i Metohije imali vodu za korišćenje. Kada u centralnom delu Kosova nema vode, voda iz jezera se presipa u Gračaničko jezero kako se vodosnabdevanje ne bi prekinulo.

Što se vode u jezeru tiče, ona stiže u jezero iz centralnog dela Srbije. Deo jezera pripada opštini Tutin i to je razlog zašto jezero danas ima i veliki politički značaj. Sama brana je potpuno prirodna, za njenu izgradnju se koristilo kamenje i glina, i spada u jednu od najvećih brana na Balkanu.

Istorijat jezera

Istorijat jezera Gazivode je više nego interesantan i datira još iz perioda Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. U tom periodu je izgrađeno tri jezera na teritoriji Tutina, Zubinog Potoka i Novog Pazara. Jezero je dugačko nešto preko dvadeset kilometara, a najdublja tačka ima stotinu i sedam metara. Zapremina jezera je tri stotine osamdeset miliona metara kubnih. Jezero je stvoreno od strane ljudi pre četrdeset i jednu godinu i pripada grupi akumulacionih jezera. Reka Ibar je bila pregrađena kako bi se jezero stvorilo na visini od šest stotina i devedeset četiri metara nadmorske visine.

Zaslužno za kreiranje jezera je preduzeće iz Beograda pod nazivom Hidrotehnika koja je radila po projektu prema evropskim standardima. Pored jezera se nalazi planina Mokra Gora gde se može posetiti i manastir Rogozna. Širina brane je četiri stotine i šestdeset metara dok je dužina nešto preko četiri stotine metara. Jezero je prvobitno stvoreno za vodosnabdevanje velikog broja naselja i gradova.

Zanimljivosti o jezeru

Turistički potencijal jezera nije na maksimumu. U blizini jezera nema restorana, etno kafana i objekata gde turisti mogu da svrate i da se odmore. Ipak, i pored toga, veliki je broj zainteresovanih koji žele da vide jezero iz raznoraznih razloga.

Jedan od glavnih razloga je i ribolov. Jezero je prepuno ribom i zato ribolovci koriste priliku da pecaju upravo u njemu. Isto tako, tokom letnjih meseci, jezero je idealno mesto za kupanje za sve stanovnike obližnjih gradova, mada se često može videti da i ljudi iz daleka dolaze na jezero samo da bi se u njemu okupali. Tokom 2018. godine veliki je broj istraživača posetilo jezero u cilju da istraži njegove dubine. Tada je pronađeno nekoliko spomenika kao i nekropole, i ovo otkriće se smatra veoma bitnim za kulturno i istorijsko nasleđe ovog kraja.

Finansijski kredit za otplatu jezera još uvek nije vraćen. Pored Gazivoda, izgrađene su još dva jezera i to Gračaničko i Batlavsko. Jedno od naselja koje je moralo da bude potopljeno je i Ibarski Kolašin. Zemlja je prodavana u bescenje, i čitav jedan region je praktično uništen. Mnogim porodicama zemlja je praktično oteta i veliki broj ljudi je moralo da napusti svoje domove gde su imali njive koje su obrađivali i od kojih su čak i živeli.

Pravo je čudo što jezero nikada ranije nije detaljno istraženo a to je verovatno i zbog toga što nikada nije došlo na red. Jezero je tajnovito i veoma misteriozno, a na dnu jezera su pronađeni čak i ostaci škole za dame koju je osnovala majka kralja Milutina, Jelena Anžujska. Nikada nije bilo sasvim objašnjeno zašto se donela odluka da se ove veoma vredne istorijske tvorevine unište. Zbog renesansnih objekata koji su ostali na dnu jezera, jezero Gazivode je poznato i kao Evropski Jerusalim.

Srpska Atlantida

Od kada su pronađeni ostaci velikog broja objekata, među kojima su i rimska groblja, jezero Gazivode se naziva još i Srpska Atlantida. Više od četrdeset godina ovi objekti su u tišini ležali na dnu jezera i sada, zaslugom tima stručnjaka i arheologa koji su se nekoliko meseci pripremali da jezero istraže, sva ova kulturna blaga su otkrivena i predstavljena javnosti.

Na dnu jezera je pravo istorijsko čudo, a samo neki od objekata koji su nađeni su i dvor Jelene Anžujske, zvonarska kula, i imaju ogroman značaj za istorijski razvoj ovog kraja. Istraživanje je deo projekta koje je dovelo do toga da ovo kulturno blago više nikada ne bude zaboravljeno.

Ono što je zanimljivo i pomalo i kao teorija zavere je pitanje zašto je jezero izgrađeno u tako kratkom roku, pomalo ubrzano i bez prateće dokumentacije. Za svega nekoliko meseci je tim stručnjaka došao na područje Ibarskog Kolašina, obavio sve potrebne analize zemljišta i za kratko vreme je doneta odluka da se izgradi jedno od najvećih veštačkih jezera ovog kraja. Nakon izgradnje jezera, dobar deo dokumentacije je izgubljen, i pitanje je zašto nije izvršen adekvatan popis svih objekata koji će se potopiti. Ovi objekti imaju veliku vrednost, ne samo materijalnu, već i istorijsku ali i kulturološku.

Postavlja se pitanje čije je u stvari jezero Gazivode, pošto je dokumentacijom koja je u vlasništvu Svetske banke potvrđeno da je i Kosovo kao pokrajina učestvovalo u izgradnji i deo je celokupnog projekta. Sama brana je građena punih pet godina, i dan-danas se koristi za vodosnabdevanje stanovnika ali i industrijskih objekata. Sam projekat je imao vrednost od preko stotinu miliona dolara. Kredit MMF-a je iznosio četrdeset i pet miliona dolara a potpisnik Sporazuma je jedinica na čijoj se teritoriji jezero izgradilo.

Ipak, Srbija je, nakon raspada SFRJ preuzela obavezu isplate kredita i ovo pitanje će imati veliki politički značaj i ubuduće.

Jezerski turizam kao šansa za razvoj

Jezerski turizam, istina, nikada nije bio na samom vrhu turističke ponude Srbije, ali se zahvaljujući jezeru Gazivode, to menja. Jezerski turizam u ovoj oblasti je privatnog karaktera i zbog razvoja ove vrste turizma sve je više ljudi koji tokom leta obiđu ovaj kraj zbog raznih sportskih i rekreativnih aktivnosti u vrelim letnjim mesecima.

Jezero postaje idealno mesto za odmor za turiste svih uzrasta, možete se odmoriti ili aktivno provesti svoj odmor, a lepota, čistoća prirode i pejzaži će samo doprineti boljem utisku. Jezero je privlačno za turiste ne samo naše zemlje, već i za veliki broj stranaca.

Opština Zubin Potok shvata potencijal jezera i u budućnosti će se dosta toga uraditi kako bi se izgradili smeštajni kapaciteti za veliki broj ljudi.

Pored bavljenja sportom i rekreacijom, kao i ribolovom, radiće se na tome da u ovoj oblasti dođe do razvoja i drugih, pomalo ekstremnijih vidova sporta, kao što je jedrenje i kajakaštvo.

Međutim, da bi se sve dovelo na jedan viši nivo, potrebno je formirati određenja udruženja kako bi se stručnjaci iz ovih oblasti okupili i napravili plan i kako realizovati tu ideju na pravi način.

Da li treba posetiti jezero Gazivode?

Bez obzira da li volite istoriju ili ne, prosto je šteta ne posetiti jezero Gazivode makar na jedan dan kako bi se lično uverili u njegovu snagu i lepotu.

Jezero Gazivode ima površinu od preko deset kvadratnih kilometara i snagu koju retko koje drugo jezero ima. Bogato arheološkim tvorevinama, jedno je od najoriginalnih jezera ne samo na teritoriji Srbije, već i širom Evrope.